Svaka treća novčanica u Srbiji 1.000 dinara - zašto građani ne mogu uvek da dobiju kusur kada plaćaju velikim apoenima?

Uz male plate i sve više cene, odlazak u prodavnicu za mnoge građane unapred je neprijatno iskustvo. Ali, kada kasirka pošalje mušteriju u kiosk preko puta da razmeni novac jer ona nema "sitno" da vrati kusur, sva je verovatnoća da će i najsmireniji čovek iz radnje izaći iznerviran. Razlog ovoj slici, koja se često viđa, jeste u tome što je svaka treća novčanica - hiljadarka.

Zapravo, u prometu ima između 90 i 100 milijardi dinara u kešu, od čega je čak 62 do 65 milijardi (69%) u obliku crvene novčanice. Još zanimljivije, čak 92% ukupnog iznosa gotovog novca u opticaju je u apoenima od 5.000, 1.000 i 500 dinara pa ne bi trebalo toliko da čudi utisak da iz Zavoda za izradu novčanica izlaze uglavnom samo "krupne pare". Međutim, prema podacima Narodne banke Srbije, apoeni od 200 dinara i manji, čine 56,45% svih novčanica u prometu, ali sa vrednošću od samo 8% ukupne sume gotovog novca, u svakodnevnoj trgovini taj novac se brzo "troši". To je naročito čest slučaj u manjim radnjama, kada se pred kasom nađe nekoliko ljudi sa hiljadarkama i relativno malim računima, posle čega brzo nastaje gore opisani problem. A pošto svaka treća novčanica vredi 1.000 dinara (32,6% ukupnog broja novčanica), do takve situacije dolazi prilično često.

Iz NBS poručuju da je odnos u količini različitih apoena rezultat stalnog povlačenja starih i pohabanih novčanica i ubacivanja u promet novih, pri čemu naglašavaju da se u trgovini najčešće koristi upravo novčanica od 1.000 dinara. Novi novac ulazi u sistem raspodelom bankama, menjačima, preduzećima i građanima, pri čemu banke naznačuju u kojim apoenima žele da im se sredstva isplate, što NBS uglavnom ispunjava. Time banke barem delom utiču na apoensku strukturu. Budući da prevashodno rade sa velikim iznosima novca, bankama uglavnom više odgovaraju veći apoeni, što može da bude jedan od razloga za veliku količinu novčanica od 1.000 dinara u opticaju. Nikola Fabris sa beogradskog Ekonomskog fakulteta potvrđuje da strukturu novca određuje upravo tražnja za određenim apoenima, odnosno NBS pušta u promet one novčanice za kojima postoji najveće interesovanje.

Prema njegovom mišljenju, centralna banka bi trebalo da izda novčanicu većeg apoena od 5.000 dinara, koja bi se koristila prevashodno u krupnom prometu, a što bi moralo da dovede do povlačenja novčanica od 1.000 dinara, kako se ne bi promenila količina novca u opticaju. Govoreći o problemu nedostatka sitnog novca, Fabris naglašava da je dobro da postoji šira struktura novca, ali dodaje da ni u Evropskoj uniji nema veće razuđenosti apoena u odnosu na nas.

Saradnik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Miladin Kovačević kaže da niko do sada nije radio merenja o tome koja bi novčanica trebalo da bude najfrekventnija i da pamti vreme "ne tako davno, kada se novčanica od 1.000 dinara nije mogla usitniti u Ćupriji, Paraćinu ili Aleksincu".

- Ali, inflacija je učinila svoje, pa 1.000 dinara danas nije isto što i 1999. godine. Mislim da je danas 1.000 dinara centralni apoen, kao obim iole značajnije kupovine - zaključuje Kovačević.

Vek trajanja

U Srbiji ima od 190 do 200 miliona novčanica u opticaju, sa vekom trajanja od dve do tri godine. "Apoeni od 10, 20, 50, 100 i 200 dinara traju do 24 meseca, a novčanice od 500 i 1.000 dinara do 36 meseci. Apoen od 5.000 dinara ima optimalni vek trajanja duži od tri godine. Kod novčanica od 10, 20 i 50 dinara još nije postignut nivo kvaliteta kao kod većih apoena jer se značajan broj tih novčanica zadržava u zatvorenom krugu, odnosno te novčanice se zbog male vrednosti ne vraćaju u banke i pošte i odatle u NBS, gde bi ishabane bile zamenjene novim", naglašavaju u centralnoj banci.

Oštećenu novčanicu ne menja uvek ista

Narodna banka svake godine zameni od 60 do 70 miliona novčanica zbog habanja i cepanja, ali nema obavezu da taj novac zameni istim apoenima u istom obimu, već emituje nove novčanice shodno potrebama tržišta. U NBS tvrde da tokom ove godine nije bilo drastičnih promena u apoenskoj strukturi i da su iznos, količina i apoenska struktura gotovog novca stabilni, uz povremeno povećanje stanja gotovine pred kraj tekuće i u prvoj polovini naredne godine, kao i kod isplata penzija ili prilikom neke privatizacije.