11. новембар 2009.

15 godina Novog dinara

Dvogodišnja hiperinflacija u Jugoslaviji, najduža zabeležena na svetu, okončana je pre 15 godina kada je na snagu stupio ekonomski program Dragoslava Avramovića. Ekonomisti ocenjuju da je reč o dobrom potezu, ali kratkog daha, jer nije imao političku podršku. Građani se sećaju tog vremena i nadaju da se neće ponoviti.

Skoro dve godine građani tadašnje Savezne Republike Jugoslavije bili su u trci sa vremenom kupujući šta mogu, tamo gde je bilo ičega, jer su cene vrtoglavo rasle, a u januaru 1994. godine rast cena je dostigao dva odsto na sat, odnosno 62 procenta na dan. Na taj način, hiperinflacija je 1993. dostigla rekord od 400.000 milijardi procenata ili, jednostavnije rečeno, inflacija je bila petnaestocifrena.

Ilustracije radi, u oktobru 1993. godine, 600 grama svinjskog mesa koštalo je 26 dinara, a tri meseca kasnije 21 bilion dinara; u istom periodu kilogram krompira je sa četiri dinara poskupeo na osam biliona, a kilogram jabuka sa tri dinara na biliona dinara.

Ako je inflacija kvarenje novca, od čijeg se pogubnog delovanja ničim ne možemo efikasno zaštititi, pogotovo najsiromašniji delovi društva, jer nema tih para i vrednosti koje ona ne može da obezvredi do apsurda, da li je i u našem slučaju razumna izvesna doza straha od takve bolesti? Jednoznačnog odgovora nema, niti ga može biti.

Dragoslav Avramović 24. januara 1994. godine stvara "čvrst" dinar, čime je zaustavio inflaciju od 313 miliona odsto mesečno. Sa uvođenjem „superdinara“ uspostavljen je odnos dinara i marke 1:1. Ovom operacijom spektakularno je zaustavljena dotadašnja hiperinflacija, druga po veličini u istoriji sveta. Cene su, međutim, i dalje uporno rasle, pa je 1995. godine izvršena nova devalvacija i uspostavljen odnos marke i dinara 1:3,3. Deda Avram je za guvernera NBJ imenovan 1. marta 1994. godine, a smenjen 16. maja 1996. godine. Rekao je u maju 1996: "Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama savezna vlada nas gura u propast" i potom je smenjen sa funkcije guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Poverenje u "Avramov dinar" bilo je najvece u septembru i oktobru 1994. godine kada je siva ekonomija u domenu finansijskih transakcija znatno opala. Osnovna podela zona uticaja dinara i rezervne valute, uspostavljena u drugoj polovini 1994. godine, odrzava se i danas. Dinar je potisnuo nemacku marku iz osnovnih transakcija, dok su u zoni nemacke marke ostale kapitalne transakcije (kupovina stanova, automobila itd.) i transakcije velikog rizika.


Narodna banka Srbije saopštila je da je jedino kovani novac "1 novi dinar", sa oznakom "Narodna banka Jugoslavije", od 1. januara 2007. godine prestao da bude zakonsko sredstvo plaćanja, dok svi ostali apoeni sa oznakom "Narodna banka Jugoslavije" i dalje važe.

Ta kovanica ima na poleđini natpis "Narodna banka Jugoslavije", sa utisnutim godinama kovanja 1994, 1995, 1996. i 1999. godine, svojevremeno nazvan "Avramov novi dinar".

Нема коментара:

Постави коментар

Постави коментар