Flora 2015.

Dunja (Cydonia oblonga Mill.)

Pretpostavlja se da je poreklo dunje iz Male Azije, odakle se preko Grčke i Rima širila dalje po Evropi. Njen botanički naziv potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija) na Kritu. Stablo dunje je visoko 4 do 6 m, a u Jermeniji i Iranu može se naći u prirodnim populacijama. Dunja se gaji preko 4000 godina, najčešće kao sporedna kultura. Plod dunje je sličan plodu jabuke ili kruške. Plodovi su trpkog kiselkastog ukusa, čvrsti i sa velikim brojem kamenih ćelija. Imaju veliku biološku vrednost, ali i profilaktički i terapeutski značaj. Sadrže veliku količinu vitamina B i C, celuloze, tanina i pektina, zbog čega se više koriste za preradu (sok, slatko, kompot, žele, džem, rakija) nego u svežem obliku. Leskovačka dunja je stara domaća sorta kvalitetnog ploda, nastala kao spontani sejanac. Gaji se u Pomoravlju i Podunavlju, u Makedoniji i Bugarskoj. Plod je jabučastog oblika, težak do 400 gr sa malo kamenih ćelija. Koristi se za preradu. Vranjska dunja je stara sorta nepoznatog porekla, a u narodu je poznata kao dunjac. Nađena je u okolini Vranja. Ima veoma krupan plod kruškolikog oblika, koji može da bude težak i do 500 gr. Koristi se za proizvodnju soka.

Jabuka budimka (Malus sylvestris L.)

Budimka je stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke, uskopiramidalne krune sa visokom krošnjom velike nosivosti. Plod je srednje krupan, loptastokolačast, često asimetričan, zelenkastožute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim rumenilom i tamnim lenticelama. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Upotrebljava se kao sveže voće, ali može i da se suši. Plodovi ove sorte su pogodni za transport i mogu u običnim uslovima da se čuvaju do maja. Pojedini izvori navode da se budimka u Srbiji gaji preko 800 godina, i smatra se da joj ime potiče od oblasti Budimlje koja se nalazi u okolini Prijepolja gde je u srednjem veku gajena na manastirskim imanjima ovog kraja (Đurđevi stupovi i dr.). Ova sorta uspeva na vlažnom, dobro provetrenom zemljištu. Otporna je na većinu biljnih bolesti, zbog čega je pogodna za proizvodnju organske hrane.

Šljiva ranka (Prunus domestica L.), Darosavka, Šumadinka, Crvenjača, Ranošljiva

Ovo je autohtona sorta našeg područja i jedna od najpoznatijih i najkvalitetnijih rakijskih sorti šljiva. Smatra se da potiče iz sela Darosave u blizini Aranđelovca po kojem je i dobila naziv Darosavka. Plod je sitniji, elipsoidan, crvenoplave boje. Meso ploda je žute boje, sočno, aromatično, slatkonakiselog ukusa. Stablo je srednje bujno, široko-piramidalne krune. Ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Ova sorta uspeva i na siromašnijim i suvljim zemljištima. Relativno je otporna prema gljivičnim bolestima i umereno osetljiva prema virusu šarke. Plod ranke se koristi za ishranu ili za pripremu pekmeza.

Ova šljiva spada u najrodnije rakijske vrste, a od nje se peče rakija vrhunskog kvaliteta. Osim po čuvenoj šljivovici, šljiva ranka je omiljena sorta opevana u pesmama i spada u najstariju izvornu srpsku tradiciju.

Kruška karamanka (Pyrus communis L.)

Karamanka je stara sorta kruške. Smatra se da je poreklom iz Male Azije, iz oblasti Karaman danas u Turskoj. Do Drugog svetskog rata bila je najrasprostranjenija sorta kruške na području današnje Srbije, Bosne i Makedonije. Danas je retka, ali još uvek može da se nađe u slivu Zapadne Morave, Vranjske kotline, Toplice, Raške i Metohije.

Plodovi su srednje krupni (5 do 6 komada u kilogramu) kruškastog, nesimetričnog oblika sa karakterističnim izraženim neravninama. Pokožica ploda je tanka, glatka, gipka i sjajna, boje slamastožute i često sa sunčane strane malo rumena. Meso ploda je žućkasto, topljivo, sočno i osvežavajuće slatko, s karakterističnim muskatnim mirisom. Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, čak i bez šećera.

Ima zdravo i dugovečno stablo, a krošnja je sa retkim granama oborenim prema zemlji, po čemu se lako raspoznaje. Ova sorta je osetljiva prema čađavoj krastavosti i fuzikladijumu. Pogoduju joj vlažna i plodna zemljišta. Dobre je rodnosti, i može da donese preko 200 kg ploda po sezoni. Sazreva krajem jula, tokom avgusta pa sve do septembra i može da se bere u više navrata.

Umetnička obrada maraka: Miroslav Nikolić.

Stručna saradnja: Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 27. maj 2015.

Umetnička obrada: Miroslav Nikolić

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000; 35,00 din (višebojna) 25.000; 46,00 din (višebojna) 25.000; 70,00 din (višebojna) 25.000

Tabak: 20

Koverti sa žigom PD (FDC): 2

Nacrti: Dunja (Cydonia oblonga Mill); Jabuka Budimka (Malus sylvestris L.); Šljiva Ranka (Prunus domestica L.) ; Kruška karamanka (Pyrus communis L.)

Veličina maraka: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Međunarodna godina svetlosti - MGS 2015

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 20. decembra 2013. godine proglasila 2015. godinu za Međunarodnu godinu svetlosti i svetlosnih tehnologija (MGS 2015).

Međunarodna godina svetlosti je globalna inicijativa koja obuhvata niz koordinisanih aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu, usmerenih ka informisanju svih građana sveta o značaju svetlosti i svetlosnih tehnologija u njihovom svakodnevnom životu, njihovoj budućnosti, razvoju nauke i umetnosti i sveukupnom društvenom napretku.

Svetlost je jedan od pokretača procesa fotosinteze, neophodan činilac za razvoj biosfere i evoluciju ljudske vrste. Svetlost zauzima centralnu ulogu u ljudskim aktivnostima, počevši od spoznaje sveta čulom vida, preko umetničkog izražavanja, savremenih komunikacija, interneta, pa sve do razvoja fundamentalnih koncepata koji nam omogućavaju razumevanje našeg mesta u univerzumu i beleženje događaja kroz vreme i prostor. Primena svetlosnih tehnologija dala je revolucionarni doprinos razvoju medicinske dijagnostike i lečenja, telekomunikacija, energetski efikasne proizvodnje, medija, umetnosti i kulture i time unapredila zdravlje i ukupni kvalitet života ljudi.

Skoro sve naučne oblasti su zasnovane na teorijama o svetlosti i njenoj interakciji sa materijom, a svetlost je takođe i glavni posrednik u proučavanju i našem razumevanju univerzuma i subatomskog sveta. Istorija proučavanja svetlosti obuhvata vekove, a savremena nauka o svetlosti rođena je tokom 20. veka. Danas svetlost i svetlosne tehnologije postaju ključne discipline u nauci i tehnologiji 21. veka.

Stručna saradnja: dr Petra Beličev, P* Group, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Univerzitet u Beogradu.

Umetnička obrada maraka: mr Boban Savić, akademski slikar.

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 26. avgust 2015.
Umetnička obrada: Boban Savić
Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž: 23,00 din (višebojna) 45.000; 74,00 din (višebojna) 45.000 primeraka
Tabak: 8 + vinjeta
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Maksimum karta (MC): 2
Nacrti: Savremena led sijalica u čijoj se kugli nalazi ljudski um osvetljen led diodama; Simbolički prikaz svetlosti kao ženske osobe koja u jednoj ruci drži baklju kao praiskonski izvor svetlosti, a u drugoj lampu čiji zraci svetle kao simbol međunarodne godine svetlosti.
Veličina marke: 30 x 37,5 mm
Važi neograničeno.

Evropska zaštita prirode 2015.

PARK PRIRODE „Šargan – Mokra Gora” obuhvata mokrogorsku i deo kremanske kotline, jugoistočne površi Tare, severozapadne ogranke Zlatibora i prevoj Šargan. Na ovom prostoru, u okviru velikih šumskih kompleksa posebno su značajne šume crnog i belog bora, kojima je ovo područje prirodno stanište.

O izuzetnom florističkom bogatstvu govori i podatak da ovaj relativno mali prostor nastanjuje oko 22% ukupne flore Srbije. U svetu faune posebno su vredne ptice, budući da od 60 registrovanih vrsta na ovom području, 29 predstavljaju prirodne retkosti. Od sisara se ovde može naći vuk, mrki medved, vidra i divlja mačka. Posebnu vrednost dobra predstavlja pruga uskog koloseka „Šarganska osmica”, svetski poznata po tehničkom rešenju savladavanja velikog uspona na malom odstojanju. Duž pruge se nalazi veći broj starih lokomotiva i vagona koji su zaštićeni kao spomenici tehničke kulture.

Područje Parka prirode predstavlja deo potencijalnog međunarodnog rezervata biosfere „Drina” (UNESCO, MAB) koji obuhvata prostor Republike Srbije i Republike Srpske (BiH). Na osnovu Studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, područje Šargan – Mokra Gora je 2005. godine proglašeno za Predeo autentičnih odlika, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije, dok 2008. godine dobija status Parka prirode, na površini od blizu 10.814 hektara.

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „Goč – Gvozdac” predstavlja izuzetno šumovito planinsko područje, koje je kao šumski mozaik autohtonih vrsta drveća Srbije proglašen za nastavno-istraživački centar i kao takav se već 50 godina razvija pod upravom Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nalazi se u centralnom delu Republike Srbije, a odlikuje se bogatom šumom, izvorima i vrelima lekovitih mineralnih voda. Zahvaljujući geografskom položaju i klimatskim karakteristikama, a naročito reljefu i geološkoj podlozi, stanište je velikog broja biljnih i životinjskih vrsta.

Specifična pojava Goča je mešovita šuma jele, bukve, crnog bora i hrasta kitnjaka. Počev od 1.300 m nv do samog vrha – Crnog vrha (1543m), javlja se endemit Balkanskog poluostrva planinski javor (Acer heldreichii var. Pancic), kao i varijetet crnog bora (Pinus nigra var. Gocensis). U Gvozdačkoj i Brezanskoj reci, kao i na širem prostoru Goča, živi vidra (Lutra Lutra), koja je zakonom zaštićena kao prirodna retkost, dok je na evropskoj i svetskoj Crvenoj listi označena kao ranjiva (VU). U cilju zaštite prirodnih odlika ovog prostora, Zavod za zaštitu prirode Srbije uradio je studiju zaštite specijalnog rezervata „Goč – Gvozdac”, stručnu osnovu predloga za sticanje statusa zaštite na površini od 3.957 hektara, kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog nacionalnog značaja.

Umetnička obrada maraka: Miroslav Nikolić. Stručna saradnja: Nataša Panić, kustos Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Beograd.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 26. maj 2015.

Umetnička obrada: Miroslav Nikolić

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd; z.č. 13 1/4

Tiraž: 35,00 din (višebojna) 50.000; 70,00 din (višebojna) 50.000

Tabak: 8 + vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Nacrti: Stilizovan prikaz parka prirode Šargan-Mokra Gora i pruga uskog koloseka Šarganska osmica; Prikaz specijalnog rezervata prirode Goč-Gvozdac.

Veličina marke: 37,5 x 30 mm.

Važi neograničeno.

150 godina od osnivanja Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU)

Međunarodna unija za telekomunikacije (International Telecommunication Union) će 17. maja 2015. godine proslaviti 150 godina rada. Već vek i po ITU se nalazi u središtu razvoja u komunikacijama – od telegrafije do savremenog sveta satelita, mobilnih telefona i interneta. U svetu je u poslednjih 150 godina zabeležen ogroman napredak u brzini i raznovrsnosti komuniciranja.

Priča o ITU je priča o međunarodnoj saradnji u oblasti telekomunikacija. ITU je osnovana 1866. godine u Parizu, kada su predstavnici dvadeset evropskih zemalja potpisali prvu Međunarodnu konvenciju o telegrafiji i osnovali Međunarodnu uniju za telegrafiju. 1932. godine, u Madridu, Međunarodna konferencija o telegrafiji i Međunarodna konferencija o radio-telegrafiji su donele odluku da se udruže u jednu instituciju i da joj, odslikavajući svoju misiju usmerenu ka svim komunikacionim tehnologijama, daju moderno ime, Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU), koje i danas nosi.

1947. godine, dve godine nakon osnivanja Ujedinjenih nacija, ITU je postao deo porodice UN, kao agencija specijalizovana za telekomunikacije.

Na Konferenciji opunomoćenika održanoj 1992. godine u Ženevi, usvojeni su nova Konvencija ITU i novi Statut ITU. Uspostavljena je nova struktura, a ITU je organizovan u tri sektora, zadužena za razvoj, standardizaciju i radio-komunikacije.

ITU je posvećena nalaženju najboljih rešenja za primenu novorazvijenih tehnologija u cilju poboljšanja kvaliteta života. Digitalna inkluzija je suštinski deo ITU-ovih napora da poveže ceo svet. Da bi promovisao širenje novih tehnologija, ITU je, zajedno sa Uneskom, 2010. godine osnovao Komisiju za širokopojasni pristup. Sve članice ITU, će slaviti 150 godina rada – vlade 193 zemlje i više od 700 sektroskih članova i udruženja.

Umetnička obrada marke: Jakša Vlahović, akademski grafičar.

Stručna saradnja: dr Milan Janković, direktor Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).

Kataloške informacije

Datum izdavanja; 15. maj 2015.

Umetnička obrada Jakša Vlahović

Štampa: višebojni ofset „ZIN” Beograd

Tiraž: 74,00 din (višebojna) 25.000

Tabak: 8 + vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Nacrt: Stilizovan prikaz Avalskog tornja kao simbola i logo „ITU”

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Nauka 2015.

Jovan Cvijić (11. X 1865 – 16. I 1927.), srpski naučnik, utemeljivač srpske geografije, osnivač Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu, u svom bogatom naučnom i istraživačkom radu bavio se podjednako geologijom, geomorfologijom, društvenom i fizičkom geografijom, ali i antropologijom, istorijom i etnografijom.

Cvijić je rođen u Loznici, u trgovačkoj porodici. Osnovnu školu i nižu gimnaziju (prva dva razreda) završio je u rodnom gradu, gimnaziju (treći i četvrti razred) u Šapcu, da bi potom postao đak Prve beogradske gimnazije. Pripadao je čuvenoj generaciji maturanata čiji je razredni starešina bio profesor Kosta Vujić. Studije Prirodno-matematičkog odseka Velike škole u Beogradu završio je 1888. godine. Nakon diplomiranja, kratko vreme predavao je geografiju u Drugoj muškoj gimnaziji. Doktorirao je na Univerzitetu u Beču 1893. godine, a njegova doktorska teza učinila ga je poznatim u evropskim naučunim krugovima. Po povratku iz Beča postao je redovni profesor Filozofskog fakulteta Velike škole u Beogradu, a od osnivanja Beogradskog univerziteta, 12. oktobra 1905, Jovan Cvijić bio je jedan od osam prvih redovnih profesora. Osnovao je Geografski zavod Filozofskog fakulteta 1893. godine, prvu takvu ustanovu na Balkanu, i bio jedan od osnivača i predsednik Srpskog geografskog društva u Beogradu. Godine 1912. pokrenuo je časopis „Glasnik Srpskog geografskog društva“ koji još uvek izlazi.

Bio je predsednik tertorijalne sekcije državne delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu nakon Prvog svetskog rata, 1919. godine, i upravo zahvaljujući njegovom zalaganju novoformirana Kraljevina SHS dobila je tadašnje granice.

Najznačajnija terenska istraživanja obavljao je na početku karijere, a njegov geomorfološki prikaz terena na Balkanskom poluostrvu objavljen u dvotomnoj knjizi „Geomorfologija“ i danas predstavlja nezaobilaznu polaznu osnovu u savremenim geomorfološkim istraživanjima. U dva navrata je bio rektor Beogradskog univerziteta, bio je počasni doktor Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu, redovni član Srpske kraljevske akademije i njen predsednik od 1921. pa sve do svoje smrti.

Umro je 16. januara 1927. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Umetnička obrada marke: Anamari Banjac, akademski slikar.

Aćim Medović, poreklom Poljak (Joachim Medovic), lekar i pisac, doktor medicine, jedan je od prvih srpskih lekara i jedan od osnivača i prvi predsednik Srpskog lekarskog društva.

Rođen 8. maja 1815. u Podvizovu u Galiciji, današnjoj Poljskoj, završio je filozofiju u Lavovu a medicinu u Beču, i kao doktor medicine i hirurgije i magistar akušerstva došao je u Srbiju 1842. godine. Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića postavljen je za fizikusa okruga požarevačkog.

Veoma radan, dinamičan i znatiželjan, dr Medović je u svom radu primenjivao nove metode lečenja stanovništva, istovremeno radeći i na unapređenju zdravstvene kulture stanovništva. Po nalogu ministra unutrašnjih dela prelazi sa porodicom u Beograd, na mesto sekretara sanitetskog odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih dela. Učestvuje u organizaciji sanitetske službe i unapređenju obrazovanja u oblasti medicine u Srbiji. Predavao je sudsku medicinu na Velikoj školi, a 1865. godine objavio je prvi medicinski udžbenik za visokoškolsku nastavu u Srbiji, „Sudsku medicinu za pravnike“. Drugi tom ovog udžbenika objavljuje već naredne godine, a 1869. objavio je knjigu „Male hirurške usluge i prva pomoć u povredama tela“.

Bio je jedan od najvećih autoriteta u oblasti medicine u Srbiji. Učestvovao je u organizaciji sanitetske službe i bio jedan od začetnika zdravstvenog zakonodavstva. Jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena, govorio je poljski, slovački, francuski, nemački i latinski jezik. Dopisni član Društva srpske slovesnosti postao je 1847. godine, a za redovnog člana Srpskog učenog društva izabran je 1864. Dužnost sekretara Odseka za nauke prirodoslovne i matematičke obavljao je od 1869. do 1870. godine, a kada je 1872. godine, na inicijativu Vladana Đorđevića osnovano Srpsko lekarsko društvo bio je njegov prvi predsednik. Jedan je od pokretača časopisa „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo“. Za počasnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 1892. godine.

Preminuo je u Beogradu, 1893. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Umetnička obrada marke: Anamari Banjac, akademski slikar.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 8. maj 2015.

Umetnička obrada: Anamari Banjac

Štampa: višebojni ofset „ZIN” Beograd

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 45.000; 74,00 din (višebojna) 45.000 primeraka

Tabak: 8 + vinjeta

Koverti sa žigom PD (FDC): 2
Maksimum karta (MC): 2

Nacrti: Portret Jovana Cvijića; Portret dr Aćima Medovića

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.