Muzej primenjene umetnosti tradicionalno svoj rođendan, 6. novembar, obeležava interesantnom izložbom iz svog bogatog fundusa: dr Miroslav Timotijević na osnovu sistematskog istraživanja i dobrog poznavanja referentne literature, predstavlja - uz obiman reprezentativni katalog - 367 razglednica u Srbiji od 1895. do 1914. godine. Izložbu čine kolekcije razglednica iz Muzeja primenjene umetnosti, Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke grada Beograda.
Materijal je razvrstan u pet kategorija. Publika će moći da vidi topografske razglednice, sa motivima urbanih prostora, javnih zdanja, spomenika, pejzaža. Drgu kategoriju čine razglednice s predstavama javnih svečanosti i događaja, a treću portreti znamenitih ljudi. U četvrtu kategoriju spadaju reprodukcije umetničkih dela, a petu čine reklamne razglednice.
Od vremena kad su se pojavile u trećoj četvrtini 19. veka, pa do današnjih dana, razglednice predstavljaju veoma rasprostranjen vid komunikacije i čine značajan deo vizuelne kulture modernog doba. Razdoblje koje prikazuje izložba u Muzeju primenjene umetnosti obuhvata pojavu i produkciju razglednica u prvom periodu njihovog postojanja u Kraljevini Srbiji. Prvu seriju tih ilustrovanih poštanskih karata izdala je beogradska knjižara Velimira Valožića 1895, a potom su usledile i brojne serije ovog i drugih izdavača.
NOVA VIZUELNA FORMA
Razglednica je uopšte, pa tako i u Srbiji, artefakt koji ima jasno značenje u određenom kulturno-istorijskom i umetničkom kontekstu. Kao nova, popularna vizuelna forma, koja se proizvodila i distribuirala masovno - razglednice su predstavljale snažno komunikaciono sredstvo čije se delovanje i funkcija u javnosti krajem 19. veka u mnogim aspektima može uporediti s onim koje su u kasnijem periodu preuzeli savremeni masovni elektronski i digitalni mediji.
Razglednica Zaječara sa početka XX veka
Materijal je razvrstan u pet kategorija. Publika će moći da vidi topografske razglednice, sa motivima urbanih prostora, javnih zdanja, spomenika, pejzaža. Drgu kategoriju čine razglednice s predstavama javnih svečanosti i događaja, a treću portreti znamenitih ljudi. U četvrtu kategoriju spadaju reprodukcije umetničkih dela, a petu čine reklamne razglednice.
Od vremena kad su se pojavile u trećoj četvrtini 19. veka, pa do današnjih dana, razglednice predstavljaju veoma rasprostranjen vid komunikacije i čine značajan deo vizuelne kulture modernog doba. Razdoblje koje prikazuje izložba u Muzeju primenjene umetnosti obuhvata pojavu i produkciju razglednica u prvom periodu njihovog postojanja u Kraljevini Srbiji. Prvu seriju tih ilustrovanih poštanskih karata izdala je beogradska knjižara Velimira Valožića 1895, a potom su usledile i brojne serije ovog i drugih izdavača.
NOVA VIZUELNA FORMA
Razglednica je uopšte, pa tako i u Srbiji, artefakt koji ima jasno značenje u određenom kulturno-istorijskom i umetničkom kontekstu. Kao nova, popularna vizuelna forma, koja se proizvodila i distribuirala masovno - razglednice su predstavljale snažno komunikaciono sredstvo čije se delovanje i funkcija u javnosti krajem 19. veka u mnogim aspektima može uporediti s onim koje su u kasnijem periodu preuzeli savremeni masovni elektronski i digitalni mediji.
Razglednica Zaječara sa početka XX veka
Нема коментара:
Постави коментар