200 godina od rođenja Luja Braja

Već na samom početku godine, 5. januara 2009. godine, Pošta Srbije pustila je u opticaj prigodno izdanje koje obeležava 200 godina od rođenja Luja Braja, tvorca univerzalnog sistema za pisanje i štampu namenjenog slepim licima.

Luj Braj je rođen 4. januara 1809. godine u mestu Kupvre, nedaleko od Pariza. Nesrećnim slučajem oslepeo je već u trećoj godini tako da je u početku sticao znanje samo usmenim putem. Među svojim drugovima izdvajao se po lakom i brzom učenju, tako da je sa deset godina dobio stipendiju od Kraljevskog udruženja za slepu omladinu u Parizu, gde nastavlja školovanje.

U novoj školi većina nastavnika se samo usmeno obraćala đacima i učila ih čitanju ispupčenih slova po metodi koju je uveo osnivač škole Valentin Oi. Pošto su se ispupčena slova dobijala otiskivanjem bakarne žice na papiru, ovaj sistem nije omogućavao studentima da nauče da pišu.

Pored ovog metoda postojao je i sistem za „noćno pisanje”, koji je izmislio kapetan francuske armije Šarl Barbije. Ovaj sistem od 12 ispupčenih tačaka koristili su vojnici na bojnom polju za prenošenje tajnih informacija jer nije podrazumevao usmenu komunikaciju. Luj Braj se sa ovim sistemom upoznao 1821. godine kada je kapetan Barbije posetio školu za slepu decu u Parizu.

Za nepune tri godine Luj Braj je stvorio novi sistem za pisanje namenjen slepima time što je sveo dvanaest Barbijeovih tačaka na šest i izvršio popravke koje su omogućile brže čitanje. Po njemu je ovaj novi sistem dobio naziv Brajeva azbuka.

Brajeva azbuka se sastoji od šest tačaka, koje su raspoređene u dve kolone po tri tačke. Kombinacijom ispupčenih tačaka, kojih ukupno ima 63, dobijaju se pojedina slova. Znaci interpunkcije, kao što su zapete, tačke, znakovi pitanja, usklika i slično, raspoređeni su u dve kolone po dve tačke. Znakovi za brojeve i matematičke funkcije doživele su nekoliko modifikacija. Slepi pomoću čula dodira, jabučicom desnog kažiprsta, čitaju sleva nadesno, a pišu zdesna nalevo.

Svoju prvu knjigu na Brajevoj azbuci objavio je 1829. godine pod nazivom „Metod za pisanje reči, muzike i višeglasja uz pomoć tačaka”, namenjenu i priređenu za slepe. Godine 1837. svojoj azbuci pridodaje simbole za matematiku i muziku. Međutim, javnost je bila skeptična prema njegovoj azbuci, pa su đaci sami morali da uče Brajevu azbuku. Njegov sistem pisanja za slepe u Francuskoj je zvanično priznat 1854. dve godine posle njegove smrti. Danas se koriste pisaće i elektronske mašine za Brajevu azbuku.

Nakon završetka studija Luj Braj je predavao na Kraljevskom institutu u Parizu. Pored toga bio je vrstan violončelista i orguljaš, paj e svirao orgulje u crkvama širom Francuske. Braj je umro od tuberkuloze u Parizu 1852. godine. Na stogodišnjicu smrti, 1952. godine, njegovo telo je ekshumirano i sa počastima ponovo sahranjeno u Panteonu u Parizu.

Prigodna marka je nominale 46 dinara. Motiv na marki je lik Luja Braja i pismo za slepe. Likovnu obradu marke i koverta uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafički dizajner iz Beograda.

Marka je štampana u novosadskoj štampariji „Forum” tehnikom dvobojnog ofseta u šalterskim tabacima od 25 komada. Tiraž je 128.000 komada. Na dan izlaska marke u opticaj je pušten i prigodan koverat prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd.