Zlatni kupasti pečat sa alkom na vrhu, sa natpisom na grčkom: Bože pomozi Strojimiru, otkupljen je na aukciji u Minhenu od aukcijske kuće Gorny & Mosch, Maximiliansplatz 20, 11. avgusta 2006. godine. Pečat se danas nalazi u Istorijskom Muzeju Srbije.
Izrađen je od zlata, kupastog oblika sa alkom na vrhu, visine 194 mm i prečnika 135 mm. Težina je 15.46 gr. Na njegovoj prednjoj strani se nalazi dvostruki krst u krugu perli, oko koga je ispisano: „Bože pomozi (ispisano grčkim pismom) Strojimiru (Stroimir, ispisano grčkim pismom)“. Postoji malo oštećenje ispod kružnog natpisa koje ne utiče na inače odličnu očuvanost pečata. Ovakav pečat je služio za svakodnevne potrebe vlasnika, odnosno, umesto njegovog potpisa. Činjenica da se ovim pečatom mogao služiti samo njegov vlasnik, donekle objašnjava zbog čega su ovakvi pečati retki. S druge strane naslednici su mogli da iskoriste materijal za izradu svog pečata ili u druge svrhe.
Na osnovu analize slova i poređenjem sa onim koja se mogu naći na vizantijskim pečatima koji su preciznije datirani, može se zaključiti da pečat potiče iz druge polovine IX veka. Istovetan zaključak se nameće analizom krsta koji se nalazi u sredini pečatnog polja.
Vlasnik ovog pečata nije obavljao nikakvu javnu funkciju. Jednostavan natpis upućuje da je u pitanju pečat za privatnu, svakodnevnu, upotrebu. Ono što je upadljivo, jeste da je napravljen od zlata, što, posledično, njegovog vlasnika stavlja među veoma ugledne ljude svoga vremena. Budući da je poznato prema Spisu o narodima Konstantina Porfirogenita, da je mlađi brat srpskog arhonta Mutimira, Strojimir, živeo u Bugarskoj posle izgona iz Srbije, moglo bi se najpre pomisliti da je ovaj pečat pripadao upravo ovom Strojimiru.
Dodatne informacije: arhiva "Glasa javnosti"
Izrađen je od zlata, kupastog oblika sa alkom na vrhu, visine 194 mm i prečnika 135 mm. Težina je 15.46 gr. Na njegovoj prednjoj strani se nalazi dvostruki krst u krugu perli, oko koga je ispisano: „Bože pomozi (ispisano grčkim pismom) Strojimiru (Stroimir, ispisano grčkim pismom)“. Postoji malo oštećenje ispod kružnog natpisa koje ne utiče na inače odličnu očuvanost pečata. Ovakav pečat je služio za svakodnevne potrebe vlasnika, odnosno, umesto njegovog potpisa. Činjenica da se ovim pečatom mogao služiti samo njegov vlasnik, donekle objašnjava zbog čega su ovakvi pečati retki. S druge strane naslednici su mogli da iskoriste materijal za izradu svog pečata ili u druge svrhe.
Na osnovu analize slova i poređenjem sa onim koja se mogu naći na vizantijskim pečatima koji su preciznije datirani, može se zaključiti da pečat potiče iz druge polovine IX veka. Istovetan zaključak se nameće analizom krsta koji se nalazi u sredini pečatnog polja.
Vlasnik ovog pečata nije obavljao nikakvu javnu funkciju. Jednostavan natpis upućuje da je u pitanju pečat za privatnu, svakodnevnu, upotrebu. Ono što je upadljivo, jeste da je napravljen od zlata, što, posledično, njegovog vlasnika stavlja među veoma ugledne ljude svoga vremena. Budući da je poznato prema Spisu o narodima Konstantina Porfirogenita, da je mlađi brat srpskog arhonta Mutimira, Strojimir, živeo u Bugarskoj posle izgona iz Srbije, moglo bi se najpre pomisliti da je ovaj pečat pripadao upravo ovom Strojimiru.
Нема коментара:
Постави коментар