07. новембар 2009.

Pojmovnik filatelije

Način štampanja maraka: Marke se štampaju na više nacina, a uobicajeni su: knjigotisak, kamenotisak, ofset, linijska duboka štampa, raster duboka štampa i heliogravura.

Knjigotisak je, kako se to vidi iz samog naziva, nacin izrade koji se upotrebljava prilikom štampanja knjiga. Kliše na ovoj vrsti štampe je izbocen (reljefan) i pritiskom prenosi na papir primljenu boju. Kod ovog nacina štampanja, narocito kod nežigosanih maraka na poledini marke vide se, manje ili više jasno, konture pojedinih jacih linija slike marke i natpisa.

Kod kamenotiska crtež se prenosi hemijskim putem na narociti kamen, kojim se marke štampaju. Kod ovog nacina štampe marka je sasvim glatka sa obe strane.

Ofset je indirektna štampa . Slika marke prenosi se sa cinkanog na gumeni valjak, a sa njega na papir.

Linijska duboka štampa: slika marke je urezana u celiku ili bakru (gravura) ili nagrižena kiselinom (ecovanje), tako da boja ispuni udubljenje crteža i natpisa.

Raster duboka štampa razlikuje se od linijske duboke štampe po tome, što se u ovom slucaju upotrebljava raster, pomocu koga se pojedine linije crteža razbijaju na tacke, cime se postiže mogucnost vece gradacije tonova. Raster može biti krupniji i sitniji – finiji. U poslednjem slucaju rec je o heliogravuri.

Pod štamparskim tabakom podrazumevaju se sve marke prenesene sa jedne ili više štamparskih ploca na papir. Broj maraka u štamparskom tabaku zavisi od velicine papira koji se koristi u mašini, kao i od tehnickih uslova izrade.

Šalterski prodajni tabak maraka je tabak koji se pušta u prodaju preko poštanskih šaltera, a obicno sadržI 50 ili 100 maraka. Šalterski tabak kod kojeg broj maraka ne prelazi 25 primeraka, a narocito kada je na ivicama tabaka odštampan prigodan tekst ili simboli, interesantan je za sakupljace kao “tabačić” i može da predstavlja posebnu filatelisticku vrednost.

Marke sa privescima (“tabs”). Neke marke izraduju se sa posebnim dodatkom papira, koji je uz marku bilo sa koje strane.

Privezak (“tabs”) može biti nezupcan (produžetak slike marke) ili zupcan (kao sastavni deo marke). Privezak može, nadalje, biti uz svaku marku u tabaku ili samo uz pojedine marke u tabaku.

Makulatura. U promet se puštaju samo ispravne marke. Marke sa nedostacima u izradi odbacuju se kao makulatura.

Vrste maraka. Poštanske uprave izdaju više vrsta poštaskih maraka koje se medusobno razlikuju po tome, da li se koriste za placanje poštansih usluga prilikom prijema ili isporuke pošiljaka, kao i prema vrsti i nacinu otpreme pošiljaka. Tako imamo:

I Franko marke koje služe za frankiranje poštanskih pošiljaka prilikom prijema I

II Porto – marke koje služe za portiranje poštanskih pošiljaka koje nisu uopšte ili nisu dovoljno frankirane.

Franko marke mogu biti:

A Redovne marke za upotrebu, nazivaju se i franko marke;

B Redovne marke za vazdušnu poštu, koje služe za frankiranje pošiljaka za otpremu vazdušnim putem.

C Prigodne marke, koje svojom slikom ili motivom obeležavaju neki znacajan dogadaj, jubilej ili datum iz nacionalne ili svetske istorije, znacajne sportske i druge manifestacije itd. Sve prigodne marke mogu, istovremeno, da budu namenjene i za vazdušnu poštu.

S obzirom na vrstu pošiljaka, odnosno usluga, postoje i sledece franko marke:

1. Novinske marke: upotrebljavaju se samo za pošiljke novina, koje obicno uživaju povlašcenu tarifu.

2. Službene marke: namenjene su za frankiranje pošiljaka državnih organa i ustanova.

3. Doplatne marke: obavezno se lepe na pošiljkama u odredenom vremenskom periodu, pored redovnih maraka.

4. Ekspresne marke: upotrebljavaju se za hitnu dostavu poštanskih pošiljaka.

Novotisak. Ponekad se naknadno štampa obicno u filatelisticke svrhe, neko izdanje maraka kojeg vec odavno nema u prometu, i to sa originalnih klišea i ploca.

Vodoznak. U cilju sprecavanja falsifikovanja, marke se štampaju i na papiru sa vodoznakom koji se sastoji iz pravih ili krivih linija, slova grbova i drugih raznih znakova.

Zupcanje. Marke se štampaju u vecim ili manjm tabacima. Jedna od druge dele se: secenjem, probodom i zupcanjem. Secene marke nazivju se nezupcane. Prema vrsti zumbe imamo linijsko, cešljasto i okvirno zupcanje.

Stanje maraka. Marke se sakupljaju nežigosane ili žigosane. Nežigosane marke treba da su ocuvane, sa svežom i originalnom bojom i da imaju ispravnu gumu. Žigosane marke treba da budu cisto i uredno žigosane.

Serije maraka. Marke se izdaju pojedinacno ili u nizovima od više vrednosti, u tzv. serijama. Pojedine serije sastoje se od dva ili više primeraka maraka. Brojke u zagradama, posle broja serije, oznacavaju od koliko se primeraka sastoji odnosna serija maraka.

Kompletna serija sadrži sve primerke maraka jednog izdanja. Pojedine primerke iz serije nazivamo rasparima.

Falsifikati. Falsifikati mogu biti na štetu sakupljaca i pošte. Radi zaštite od falsifikata vrši se ispitivanje ispravnosti maraka, pretiska i žigova.

Cene maraka. Cene maraka su navedene u dve kolone: u prvoj su cene za nežigosane, a u drugoj za žigosane marke. Ispod svakog izdanja naznacena je cena za celu seriju, nežigosanu i žigosanu. Ako postoje koverti sa celom serijom žigosanom specijalnim žigom, to je oznaceno uz oznaku cene.

Kvalitet maraka. Kataloške cene maraka odredene su za potpuno ispravne marke, prosecnog kvaliteta. Za birane marke prvoklasnog kvaliteta, za tzv. luksuzne primerke cena je veca. Ispravnom markom smatra se ona koja nije zacepljena, kod koje ni jedan zubac nije otkinut, niti je papir kako sa lica tako i sa nalicja zaderan odnosno zagreban.

Numerisanje maraka. U katalogu su marke numerisane rednim brojevima, pocevši sa brojem 1 za svako podrucje. Pojedina izdanja se više puta štampaju i tom prilikom se ucine neke izmene u papiru, boji ili zupcanju. Ovakve marke po pravilu ne dobijaju nov redni broj, vec su pored osnovnih maraka posebno navedene.

Velicina tiraža. Kada su podaci o tiražu maraka poznati dati su u zagradama, odmah posle opisa boje maraka.

Frankaturna važnost. Marke mogu imati neogranicenu ili ogranicenu važnost, tj. za frankiranje poštanskih pošiljaka mogu se upotrebljavati u neodredenom ili odredenom vremenskom periodu, što zavisi od nadležnosti organa koji donosi rešenje o njihovom puštanju i povlacenju iz prometa.

Lepljenje maraka vrši se specijalnim lepkom za marke, tzv. falcom.

Odlepljivanje maraka najbolje se vrši na taj nacin što se marke sa delovima papira, na koje su zalepljene, potope u mlaku vodu.

Celine su poštanske vrednosnice (koverti, dopisne karte, uputnice i dr.) na kojima je odštampana i odgovarajuca poštanska marka, ili oznaka vrednosti.

Cela pisma. Koverti ili dopisnice na kojima su zalepljene i poništene poštanske marke, nazivaju se i “cela pisma”. Marke na pismima, dopisnicama ili novinama, cene se mnogo više od odlepljenih maraka, narocito kod redih maraka starijih izdanja.

Koverat prvog dana. Pismo sa nalepljenim markama koje su žigosane žigom datuma izdanja, odnosno prvim danom frankaturne važnosti tih maraka (“PD”), naziva se “Koverat prvog dana” (“First Day Cover” ili skraceno “FDC”).

Prigodan koverat. Specijalno izraden koverat koji je ilustrovan na levoj adresnoj strani, obicno crtežom ili simbolom i prigodnim tekstom kojim se obeležava izvestan dogadaj, jubilej i slicno, sa nalepljenim markama bilo kog izdanja i žigosanim odgovarajucim prigodnim poštanskim žigom, naziva se prigodan koverat.

Neke poštanske uprave uz svoja prigodna izdanja maraka izdaju i poseban koverat sa istim obeležjima, pa se on koristi kao zvanican koverat prvog dana (FDC) a istovremeno i kao prigodan koverat kada su marke žigosane odgovarajucim prigodnim žigom.

Maximum – karta (carte maximum) je idealna filatelisticka celina u vidu poštanske karte na kojoj je reprodukovan motiv koji tematski odgovara prigodnom izdanju marke nalepljen na karti, na strani slike, i žigosane žigom prvog dana ili odgovarajucim prigodnim poštanskim žigom.

Ministarski albumi. Kod nekih izdanja redovnih i prigodnih maraka Kraljevine Jugoslavije bili su izdati tzv. “ministarski albumi” koji su se sastojali od cetveraca štampanih na istom papiru i u boji maraka.

Prigodan poštanski žig je poštanski žig mesta i datuma sa crtežom, simbolom ili prigodnim tekstom kojim se i na ovaj nacin obeležava izvestan dogadaj, proslava i sl., a upotrebljava se samo u odredenoj pošti za odredeno vreme. Ako se ovim žigom žigošu marke na dan njihovog izdanja, onda on ujedno predstavlja i žig “prvog dana” (PD).

Filatelisticki pribor. U filatelisticki pribor, neophodan za rad sa markama, spadaju: pincete, lupe, albumi, klaseri, zubomeri i sl.

Нема коментара:

Постави коментар