Apollo 11 krenuo je na put. Sledeća stanica bio je Mesec! Bio je ovo prvi u nizu letova koji će nekog stanovnika naše planete odvesti na neki drugi, nepoznati svet.
Četiri dana kasnije, 20. jula u 20:17 časova po Griniču. Lunarni modul Eagle dodirnuo je površinu Meseca. Nekoliko sati kasnije (21. jula u 02:56h po Griniču) Nil Armstrong je uz poznate reči:
“Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo”
krenuo u šetnju po površini Meseca.
Ceo taj dan N. Armstrong i E. Aldrin proveli su na površini Meseca, da bi tek “popodne” oko 18h “upalili” motore lunarnog modula i krenuli nazad, ka orbiti. Tamo ih je u komandnom modulu čekao Michael Collins, spreman da ih poveze na dalek put kući, nazad na Zemlju. Apolo 11 sleteo je u vode Tihog okeana 24. jula.
Astronauti su na Zemlju, kao suvenir, doneli oko 20 kg materijala sa površine Meseca, dok su na površini Meseca ostavili amblem misije Apolo 1, čeličnu ploču – oznaku misije, sa slikom istočne i zapadne hemisfere Zemlje, potpise sva tri astronauta i R. Nixona, model maslinove grančice, od zlata, kao simbol mira i disk koji je nosio poruke nekoliko bivšig predsednika SAD i još 73 predsednika država širom sveta.
U čast 40-ogodišnjice misije Apollo 11 i spuštanja ljudske posade na Mesec, agencija NASA je objavila potpuno nove, rastauirane video zapise Neila Armstronga i Buzza Aldrina i njihove istorijske “prve korake” na zemljinom satelitu.
Mnoštvo dražava sveta povodom 40 godina od spuštanja čoveka na Meses izbacile su prigodna izdanja, što markica, što kovanog novca...
Austalijska kraljevska kovnica:
Ostrvo Man (Isle of Man)
Kukova ostrva (Cook islands)
Francuska kovnica:
Pošto je 2009. godina u Svetu slavi i kao Godina astronomije (40 godina od prvog leta čoveka na Mesec, 400 godina od kako je Galileo Galilej izmislio teleskop i 4000 godina od kako čovek posmatra Svemir), većina zemalja obeležila je ovaj jubilej izdavanjem prigodnih poštanskih markica.
Link: karta Meseca na sajtu Nacionalne geografije.
Нема коментара:
Постави коментар