05. новембар 2009.

Mara Resavkinja “klon“ Kipa slobode?

Posle nešto više od osam decenija, prvi put je neko posumnjao u autentičnost spomenika „Mara Resavkinja“, delo vajara Ivana Zajca, koji je „blagorodno potomstvo“ podiglo izginulim resavskim ratnicima u ratovima 1912-1918. godine, u centru Svilajnca.

Slavko Miletić, iz resavskog sela Gložane, svojevremeno jedan od vodećih ljudi beogradskog „Voćara“, sada penzioner, posetio je sve veće svetske metropole, a među njima i Pariz i Njujork. Zapazio je neverovatnu sličnost između istovetnih kipova slobode u ova dva grada, autora Frederika Augusta Bartoldija i spomenika u Svilajncu:

- Među retkim spomenicima gde žena predstavlja kip su izvorni Kip slobode koji se nalazi u parku „Vrt Luksemburga“ u šestom pariskom arondismanu i njegova uvećana kopija Kip slobode, na ušću reke Hadson u Njujorku, koju je povodom 1oo-godišnjice američke nezavisnosti, 1886. Francuska poklonila Americi, i spomenik „Mara Resavkinja“ - kaže Miletić, i dodaje:

- Na Kipu slobode, na glavi figure žene nalazi se kruna sa sedam šiljaka, gde svaki šiljak predstavlja po jedan kontinent.

U levoj ruci je knjiga, a u desnoj upaljena divovska kip-baklja. „Mara Resavkinja“ razlikuje se samo po tome što umesto knjige figura žene u ruci drži venac.“

Kip slobode, čijem se „posebnom tipu arhitektonskog izraza, simbolike i etičke vrednosti“ ravno 123 godine dive posetioci prilikom posete Njujorku i reci Hadson, proslavljeni vajar i skulptor Bartoldi, u Parizu je radio sa Gistavom Ajfelom, projektantom Ajfelovog tornja. Ajfel je autor unutrašnje konstrukcije kipa visokog 46 i po metara, koji je brodom prevezen u Ameriku.

Kip je postavljen na postolje više za četrdeset santimetara od figure žene, tako da je Kip slobode visok ukupno 93 metra i 4o santimetara.

ZORA KAO MARA
Za figuru žene spomenika „Mara Resavkinja“, koji je podignut zahvaljujući angažovanju Žike Kostića, vlasnika štamparije „Manasija“, prvog štampara i izdavača u Svilajncu, vajaru Ivanu Zajcu za ovo umetničko delo pozirala je devojka iz Svilajnca Zora Milosavljević, kasnije udata Bidžić.

Za vreme Drugog svetskog rata spomenik je oštećen. Nova statua Mare Resavkinje postavljena je ponovo 1951. godine umesto polomljene, a delo je vajara Lojza Dolinara koji ju je napravio prema sačuvanom kalupu prvobitne skulpture.

Spomenik se nalazi na malom trgu koji preseca ulicu Stevana Sinđelića, a narod ga je prozvao po spomeniku – Trg Mare Resavkinje.

Otkrivanje spomenika 27. X 1926. godine

1 коментар:

  1. Nije mi jasno da je tim morao zbog toga da ide u Njujork.,,Liberti" je poznat kao i piramide. Nikad nisam bio u Egiptu ali skoro da bi mogao da opishem svaki kamen...Sjedinjene drzhave su nam bile saveznik od 1917 , ne bilo kakav , nego onaj i onakav zahvaljujuci kome je srpska vojska mogla da pobedonosno udje u svoju zemlju. Ako je autor napravio svilajnachku Liberti , uradio je to intencionalno , iz poshtovanja prema savezniku. Mara Resavkinja nije ni klon , ni plagijat...

    ОдговориИзбриши