Grof Drakula (Vlad Ţepeş) na kovanicama Nacionalne banke Rumunije

Narodna banka Rumunije (Banca Naţională a României) izdala je numizmatički set posvećen Vladu Cepešu (Vlad Ţepeş), poznatijem kao grof Drakula ili Vlad nabadač, a povodom 550 godina od prvog pisanog pominjanja Bukurešta, 20. septembra 1459. godine.

U setu se nalaze zlatnik od 500 leja (lei), srebrnjak od 10 i "bakrenjak" od 1 leja.

Zlatnik:

Nominalna vrednost: 500 leja;

Vrsta metala: zlato;

Težina: 31,1030 grama;

Dimenzije: prečnik 35 mm;

Tiraž: 250.

Srebrnjak:

Nominalna vrednost: 10 leja;

Vrsta metala: srebro;

Težina: 31.1030 grama;

Dimenzije: prečnik 37 mm;

Tiraž: 500.

Bakrenjak:

Nominalna vrednost: 1 lej;

Vrsta metala: legura bakra i cinka;

Težina: 23.50 grama;

Dimenzije: prečnik 37 mm;

Tiraž: 1000.

20. septembra 1459. godine, vladar Vlaške, Vlad Cepeš, izdao je hrisovulju u kojoj se spominje i grad Bukurešt kao jedna od negovih rezidencija. Jasno je da se u Srednjem veku ne može govoriti o modernom konceptu prestonice, jer vladari, vojvode ili kraljevi nisu imali neke stabilne rezidencije. Radi se o vladarskim rezidencijama, jer na rumunskom prostoru bilo je više takvih rezidencija. Prestonica je postala centar ili grad u trenutku kada je neki vladar živeo tamo duže vremena i njegova kancelarija je skoro stalno izdala razne dokumente.

Spominjanje Bukurešta u dokumentu od septembra 1459. godine ne znači da je on postao centar vlasti važniji od ostalih rezidencija Vlaške. Ovaj dokument koji se smatra osnivačkim činom Bukurešta, od 20. septembra 1459. godine, dokazuje postojanje ove rezidencije, koje su potvrdila i arheološka istraživanja. Grad Bukurešt se vremenom proširio, ali je prestonica postao samo vek kasnije, u doba vladara Mirče Cobanua, koji je 1545. godine počeo svoju prvu sedmogodišnju vladavinu. On je izgradio Stari dvorac sa crkvom koja postoji i danas i takodje, za vreme njegove vladavine grad je zaokružen odbrambenim zidovima. Razlog transfera stabilne rezidencije iz Trgovišta u Bukurešt bio je sukob vladara sa velikim boljarima koji su se povukli u planine Transivalnije, odakle su krenuli u pohode da bi Mirču Cobanua svrgnuli sa vlasti. U Trgovištu on se osećao izloženim. Približavajući se Dunavu, odakle je očekivao pomoc, jer se radi o prvom vladaru kojeg su direktno imenovali Turci, on se osećao zaštićenijim. Ipak, može se reći da je grad Bukurešt imao preduslove da postane veliki centar zbog činjenice da je bio na značajnoj komercijalnoj ruti Brašov - Dunav. Vidi se, dakle, da je postojao kontekst za razvoj ovog centra. Činjenica da je došao i politički faktor otomanske ekspanzije može se smatrati drugom važnom pretpostavkom.

Kao bilo koji veliki grad i Bukurešt ima osnivački mit o pastiru Bukuru. Radi se o dokumentu jačanja i širenja poseda koji je izdao slavni vladar Vlad Cepeš. Sam datum izdavanja dokumenta potvrđujuje da se radi o gradu Bukureštu. Na ovaj način identifikovan je, bar kao privremena vladarska rezidencija, grad Bukurešt. On se spominje zapravo pod ovim nazivom, jer je ranije spominjana tvrdjava Dambovica. Ali je tvrdjava Dimbovica imala drugu lokaciju, ka planinama. Što se tiče mita o pastiru Bukuru, kao i ostali veliki gradovi i Bukurešt ima svoj osnivački mit. Veoma je lep ovaj mit, polazi od samog naziva, ali je to kasnije, nakon osnivanja samog grada, dozakalo se da nema nikakve veze sa realnom istorijom.

spomenik i ostaci palate Vlada Cepeša u Bukureštu

Par reči i o samom osnivaču Bukurešta, Vladu III Cepešu.

Više od pet vekova kruže stravične priče o vampiru Drakuli koji iz svog planinskog zamka hara svetom i ljudskim sudbinama. Ove predstave uspele su da nadjačaju istorijske činjenice da je Vlad III Dragul-Cepeš, vladar Vlaške, istina veoma surov, bio narodni heroj i veliki ratnik u borbi protiv Turaka. Satanizaciji su ga iz osvete podvrgli katolici, a tome su doprinela i obeležja reda Zmaja, koje je nosio njegov otac Vlad II Drakul.

Zna se da je Vlad II Drakul u red vitezova Zmaja koji je obnovio i uspostavio ugarski kraj i rimski car Žigmund, primljen 1431. godine u Nirnbergu a na vlast je došao 1436. godine. Njegovi sinovi su Mirča, Radu III Lepi, Vlad Kaluđer i Vlad III Drakul-Cepeša, koji je takođe bio član reda Zmaja.

Vlad II Drakul je članstvom u redu Zmaja bio zaklet na borbu protiv Turaka, ali je kasnije potpisao sa Turcima savez protiv Žigmunda. Sa sinovima Vladom III i Mirčom pratio je sultana Murata II u jednom od upada u Transilvaniju, koju se svojevremeno nemački vitezovi naselili katolicima uz unijaćenje domaćeg stanovništva.

Građani Šebesa su preduhitrili Turke i predali se Drakuli koji im je poštedeo živote i spasao odvođenja u tursko ropstvo. Kada su se takvi slučajevi ponovili, Turci su zarobili Vlada II i njegove sinove Vlada III i Rada III Lepim. Bio je “okovan gvozdenim lancima”, a da bi spasao presto i glavu ponovo se zakleo na vernost sultanu i kao taoce svoje zakletve Turcima ostavio sinove. Dečaci su poslati u Egrigiz u Maloj Aziji. Vlad III bio je talac do 1448. godine, a Radu je ostao mnogo duže i zahvaljujući lepom izgledu postao sultanov miljenik. Njihovog oca Vlada II i brata Mirču ubile su 1447. godine pristalica Janka Hunadija.

Turci su 1448. godine uspeli na kratko vreme da na vlast u Vlaškoj dovedu Vlada III Drakulu (budućeg Cepeša), koji je tada imao oko dvadeset godina. Bojeći se transilvanskih ubica svoga oca, pobegao je u Moldaviju kod rođaka Bogdana sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava. Drakula je ostao u Moldaviji do 1451. godine, a potom se vratio u Transilvaniju gde se ponovo povezao sa Jankom Hunjadijem. Njega je prihvatio za viteškog starešinu i učestvovao u svim njegovim vojnim pohodima, sve do Hunjadijeve smrti 1456. godine u Beogradu.


Vlad III Drakul je 1459. godine sa vlaškom vojskom od 20 hiljada ljudi napao i zauzeo veliki i dobro utvrđen grad Sibiu koji su držali Sasi katolici i nemački vitezovi tevtonskog reda. Naredio je svojoj vojsci da ubije, osakati i nabije na kolac oko 10 hiljada ljudi, da se opljačka i opustoši čitava okolina.

Sledeći grad bio je Brašov u kome je, navodno, naredio ubistvo i naijanje na kolac oko 30 hiljada ljudi. Slično se ponovilo u Alšamu na Sv. Bartolomeja. Zbog ovakvog, pre svga turskog metoda ubijanja ljudi nabijanjem na kolac, prozvan je Cepeš (kolac-cepanica), odnosno nabijač.

Kada su ga ponovo napali Turci 1462. godine Drakula se predao ugarskom kalju Matiji Korvinu. On ga je odmah bacio u tamnicu, potom okovanog poslao u Budimpešu i najzad u tvrđavu na Dunavu gde je u zatočeništvu proveo dvanaest godina. Nemci iz Sibiua su mu se osvetili za stradanja, tako što su falsifikovali tri pisma u kojima se "vidi" da je lojalan Turcima. Međutim, Drakula je privukao pažnju Matijine sestre Marije pa su uslovi njegovog tamnovanja bivali sve blaži.

Drakulina prva žena je umrla ili se ubila u zamku pre dolaska Turaka 1462. godine, pa je mogao da se oženi Marijom pri čemu se odrekao pravoslavne vere. Pušten je iz zatvora i od kralja Matije dobija kuću u starom delu Pešte. Kasnije se odselio u Sibiu, pošto se prethodno pomirio sa njegovim građanima.

U zimu 1461. godine Drakula je izazvao sultana Muhameda II i u velikom vojnom pohodu osvojio tvrđavu Đurđu. Celokupnu posadu je odveo u Trgovište gde su svi zajedno sa izaslanicima, nabijeni na kolje. Navodno je ubijeno 23 800 Turaka. Drakula je naredio da im se odseku nosevi i uši. Taj stravični prizor dočekao je turskog sultana kada je najzad opseo Trgovište. Ovaj Dunavski pohod izazvao je oduševljenje u hrišćanskoj Evropi, u čijim su crkvama zvnonila zvona u znak zahvalnosti vlaškom vitezu.

Turski sultan je pokrenuo kontraofanzivu i Drakula je morao da se povlači na sever. Spaljivao je sve za sobom, ne ostavljajući Turcima ništa. Bunari su zatrpavani, a kuće i sela rušeni do temelja. Drakula je odlučio da iznenada upadne u turski logor i ubije sultana. Napad koji je izvršen poznat je kao “Noć strave”. Vlaška konjica je napravila haos. Poginulo je više hiljada Turaka, ali cilj napada nije ostvaren - sultan je ostao živ. Naredio je povlačenje dela turske vojske, a glavnini vojske da uhvate Drakulu u njegovoj planinskoj tvrđavi. Slavni vitez ovoga puta nije uspeo da umakne.


Vlad III Drakula je bio hrabar ratnik i narod je bio ponosan na njegove vojničke uspehe bez obzira na sredstva kojima se služio. Bio je narodni junak koji je uspešno brano Vlašku od Turaka u mračnom i surovom vremenu.

Na reci Damhovici podigao je tvrđavu koja je kasnije prerasla u današnji Bukurešt. U blizini te tvrđave je ubijen 1476. godine. Sahranjen je u ostrvskom manastiru Snegovu.

Kivni Nemci su učinili sve da mu se osvete, pričonm ga pretvorivši u vampira koji živi u usamljenom zapuštenom zamku. Drakula je zaista imao utvrđenje, svoj planinski zamak. Njegova prestonica bio je grad Trgovište, a crkveno sedište je bio Kurea de Srđeš. Sagradio je manastir kod Trgošora i tvrđavu Komani na Dunavu u spomen na veliku pobedu nad Turcima. Bio je zaštitnik i priložnik manastira Tismeni, a imao je bliske veze sa franjevačkim manastirom u Trgovištu i cistercitskim manastirom u Krci. Mnogi katolički sveštenici i redovnici su se sklanjali u nemačke zemlje, pošto su izazivali Drakulin bes. On je bio protiv katoličkih manastira koje je kontrolisala rimska crkva - zakleti neprijatelj “šizmatika”, odnosno pravoslavaca. Pretpostavlja se da je jedan od katoličkih monaha, Jakob iz manastira Gorian i započeo veliku propagandnu kampanju protiv Drakule u nemačkom svetu. Neki smatraju da su vampirske priče izmišljene po nalogu ugarskog dvora. Ugarska je imala puno razloga za to jer je Drakulina čvrsta ruka bila prepreka da Ugarska zavlada Transilvanijom i Vlaškom. Bez obzira ko je pokrenuo kampanju protiv Drakule, priče o njemu kao vampiru preplavile su i katolički i pravoslavni svet sve do današnjih dana.

Đavo i zmaj
Ime Drakul na rumunskom znači đavo, a znači i zmaj. Vlasi su sve hrabre, sposobne, ali i surove ratnike nazivali zmajem da bi se kasnije taj naziv promenio u đavo. Prvi koji je ovaj nadimak preveo sa značenjem đavo bio je katolički episkop Nikola od Modruše, jer je Vlad III Drakula jedno vreme zdušno proganjao katolike. Ovo ime su u porodici dobili i po zlatnom ordenu Zmaja koji oko vrata nosi Vlad II, otac Drakule Cepeša. Njegov otac tada je bio vojni komandant transilvanijske oblasti, postavljen od strane cara Sigmunda i pripadao je Redu zmaja, tajnom viteškom društvu kojem su samo najbolji mačevaoci pripadali tokom vekova. Postoje podaci i da je nekoliko srpskih vladara i vitezova pripadalo ovom redu. Sama reč drakul, u originalu znači zmaj, a drakula, kako je Vlad Tepeš nazvan, znači zmajev sin, ili mali zmaj. On je i na zastavi imao zmaja, što su praznoverni seljaci protumačili da se udružio sa đavolom.

simbol Reda Zmaja

medaljon Reda Zmaja

Potomstvo
Drakula Cepeš je imao jednog zakonitog sina Mihneu-Mihajla Zlog. Imao je i sinove Vlad-Mirču Kaluđera i Vlad IV Drakuleu (Cepeluša) o kome se ništa ne zna.

Misteriozna smrt
U vezi sa smrću Drakule Cepeša, postoji više verzija. Po jednoj je poginuo posle bitke sa Turcima koji su ga opkolili. Presvukao se u tursko odelo a kako ga nije prepoznao, jedan njegov vojnik je hitnuo koplje i ubio ga. Druga priča kaže da su ga ubili boljari u Moldaviji kada je imao 45 godina. Treća govori da su mu boljari i njegov rođeni brat odsekli glavu sekirom i poslali sultanu u Carigrad. Sulejman Veličanstveni je poljubio glavu kao nepobedivu.

Rasprostranjena je verzija prema kojoj su kaludjeri manastira Snagov sahranili Drakulu pored oltara. Medjutim, iskopavanja koja su obavljena početkom tridesetih godina prošlog veka nisu dala rezultata. Ipak, neki veruju da je grof Drakula zaista sahranjen u tom manastiru, ali ne na mestu na kome se prvobitno mislilo. Po toj verziji, Drakulini ostaci zaista su nadjeni negde unutar manastirskog imanja i odmah im se izgubio svaki trag. Ima i onih koji ne veruju u te tvrdnje već smatraju da je Drakula skončao na sasvim drugom kraju Rumunije, daleko od Snagova i svih mesta koja se spominju.

manastir Snagov

Opširnije: Dvorci grofa Drakule