Životnu priču penzionisanog pukovnika JNA Jovana Miloševića pričaju odlikovanja. Ima ih dovoljno da prekriju prsa ovog oficira bogatog životnog iskustva, a na jednoj medalji nalazi se i sam Jova, likom, delom i puškom. Ovo je, zapravo, priča o čoveku za medalju i sa nje.
Počasno mesto u njegovom stanu zauzimaju Orden jugoslovenske zastave sa zlatnom zvezdom, Orden za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Orden Narodne armije sa zlatnom zvezdom i zastava sa "Parade pobede 75", tu su i priznanja koja je dobio kao instruktor strojeve obuke za organizaciju parada, gardijski oficir i oficir u Titovoj ličnoj eskortnoj pratnji, komandant 34, 43. i 46. klase pitomaca Vojne akademije Kopnene vojske i za ostale vrhunske rezultate. Sve u svemu, 35 godina besprekorne vojne službe.Međutim, pukovnik je naročito ponosan na medalju koja je dodeljivana najboljim oficirima i pitomcima na paradi povodom dvadesetogodišnjice JNA, 22. decembra 1961. Za lik vojnika sa automatom na tom odlikovanju model je bio Jovan Milošević.
- U aprilu te godine, došla je komisija Političke uprave vojske da odabere pitomca, čiji će lik biti stavljen na medalju. Marširali smo pred njima, po dvanaestorica u vrsti, i izbor je pao na mene. Nuđeno mi je tada da potpišem i ugovor o zaštiti autorskih prava, ali sam odbio, jer za mene nije bilo veće satisfakcije od mog lika na medalji. Kakav je to samo bio motiv za rad, učenje i napredovanje u karijeri - priča Jovan Milošević, koji pamti svih sedam parada na kojima je učestvovao i bio instruktor.
A trebalo je odmeriti korak, trebalo je da se naš vojnik predstavi u najboljem svetlu, elegantniji i čvršći od drugih.
- Svaka čast Rusima i Kinezima, koji marširaju sa ispruženom nogom, kao i Amerikancima, čije parade prati pompezna muzika, ali naš strojak je najlepši. Nema mu ravnog, jer to je prava demonstracija vojničke snage i discipline - sa žarom objašnjava Jovan i naglašava da je kao posleratni pitomac, o strojevoj obuci mnogo naučio od bivših oficira Kraljevine Jugoslavije, koji su, po povratku iz zarobljeništva u Nemačkoj, predavali na Vojnoj akademiji.
Nisu samo medalje ono čime se pukovnik Milošević ponosi. Posebno mesto u karijeri zauzima dužnost oficira u ličnoj pratnji tadašnjeg predsednika SFRJ, maršala Tita, tokom sedamdesetih godina. Tamo je dospeo pošto je sa najvišim ocenama završio specijalizacije na školama vojne policije i bezbednosti JNA u Pančevu. Srećom, dok je službovao u pratnji maršala, nije bio u prilici da primenjuje znanja stečena u ovoj školi.
- U to vreme nije bilo atentata na Tita, a ako se nešto i spremalo, obaveštajne i kontraobaveštajne službe, na osnovu operativnih saznanja, sekle su pokušaje na samom početku. Samo 1972. godine, kada je u zemlju upala grupa ustaških terorista, kretanje predsednika bilo je ograničeno, iz predostrožnosti. Državnici koji uživaju veliki ugled kod lidera drugih zemalja i masovnu podršku svog naroda, sami se najbolje čuvaju, a Tito je bio jedan od takvih - objašnjava Jovan Milošević, priznajući da mu je najčešći bezbednosni angažman bilo šutiranje buketa cveća koji su bacani pred predsednički automobil. A jedna ozbiljnija intervencija bila je više smešna nego opasna.
- Prilikom posete Skoplju, maršal je, mimo utvrđenog protokola, krenuo kroz narod. Primetim jednog dvometraša sa papirnom kesom u naručju kako prilazi predsedniku. Isprečio sam mu se na putu, dograbio onu kesu i pocepao je, a iz nje ispadoše hleb i girice. Na povratku s posla, čovek kupio ručak i krenuo da pozdravi predsednika...
Nadimak iz gimnazije
Pukovnika Miloševića kao da je opredelio nadimak koji nosi - Jovo Cokula. Iako izgleda logično da su mu ga doneli uniforma i strojevi korak od kog se beton tresao, Jova ga je poneo iz Smederevske gimnazije. Nastavnica mu je rekla da likom podseća na rimske imperatore, između ostalih i na Kaligulu Cokulu.
Нема коментара:
Постави коментар