01. децембар 2009.

Zakon o metarskim merama

Zakon o metarskim merama donet je 01. decembra 1873. godine čime su prestale da važe mere poput aršina, lakta, pedlja. Merna jedinica za dužinu je postao metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre. Reformu mernog sistema i standardizaciju sproveo je srpski matematičar, potonji akademik Dimitrije Nešić. Kada je kralj Milan Obrenović ustanovio Srpsku kraljevsku akademiju u prvoj grupi od 16 akademika koje je on imenovao nalazio se i Dimitrije Nešić.

Svojim delom Nešić je stvorio neophodne uslove za uspon nastavnog i naučnog rada, kao i za pripremu kadrova koji će u razvoju naše nauke, značiti prekretnicu. Velika je njegova zasluga što je kroz pedagoško-naučni rad, prožet iskrenim entuzijazmom, razvio kod podmlatka osećanje ljubavi prema predmetima, naročito matematike, koje je predavao, uprkos brojnim teškoćama sa kojima se susretao.

Dimitrije Nešić je rođen u Beogradu 1836. godine. Bio je najstarije dete Stojana Nešića, zanatlije i Savke domaćice. Nešićev deda po ocu bio je trgovac u Novom Pazaru, koji je 1808. godine zbog pritiska Turaka na srpski narod u krajevima koje nije zahvatio Prvi ustanak napustio Novi Pazar i spas potražio u tek oslobođenom Beogradu.

Dimitrije je još kao osnovac ostao bez majke. Savestan i marljiv, sa uspehom završava osnovnu školu i šestorazrednu gimnaziju, a potom se 1853. upisuje na "Jestestvoslovno-tehničesko odelenije" Liceja u Beogradu.

Ispoljena velika želja ka znanju, predanost u radu i svest da se bez upoznavanja savremenih svetskih dostignuća nauke ne može uspeti naveli su mladog i ambicioznog Nešića da se 1854. godine, kao odličan učenik druge godine Liceja, obrati Ministarstvu prosvete i crkvenih dela traže i razumevanje i podršku za svoje ambicije i da ga primi za svog pitomca i pošalje u inostranstvo.

Pošto se njegovom zahtevu izašlo u susret, on u jesen 1855. odlazi na dalje studije u Beč, tada poznati centar za prirodne i tehničke nauke. Na Velikoj tehničkoj školi u Beču studira godinu dana, a potom odlazi u Karlsrue, gde za četiri godine završava studije na Politehnici. Nešić se pri kraju studija u Karlsrueu prijavljuje na konkurs Liceja u Beogradu za profesora upražnjene katedre za fiziku, meteorologiju i fizičku geografiju. Za obe katedre prijavilo se više kandidata, a među njima i evropski obrazovani, sa svežim naučnim pogledima D. Nešić i K. Alković.

Na predlog zastupnika ministra prosvete i crkvenih dela, knez M. Obrenović, je ukazom 1862. postavio Nešića za suplenta na katedri za matematiku, a Alkovića za suplenta fizike. Nešić je u početku na Liceju predavao višu matematiku, geometriju i arhitekturu.

Mlada država je usvojila tekovine postignutih na Zapadu. Tih godina vraćaju se u domovinu državni pitomci, koji su presudno uticali na preobražaj prosvete, donoseći sa sobom novu kulturu, nove ideje i običaje.

To je dovelo do pretvaranja Liceja 1863. u Veliku školu. Knez Mihailo Obrenović je ukazom od 26. septembra 1963. postavio 8 profesora, koji su kasnije birali ostale profesore, među njima je bio i D. Nešić, kao profesor za matematiku.

On je bio profesor matematike na Velikoj školi od njenog osnivanja do odlaska u penziju 1894. godine. Modernu nastavu matematike uveo je preko svojih udžbenika, jer je smatrao za svoju najpreču dužnost snabdevanje svojih studenata dobrim udžbenicima.

Time je hteo da im olakša studiranje smanjujući im trud i vreme oko mučnog beleženja i prepisivanja. Bili su to prvi naši univerzitetski udžbenici matematike, a bili su u upotrebi više decenija. Udžbenike: "Trigonometriju" objavio 1875.

"Algebarsku analizu" i "Nauku o kombinacijama" objavio 1883. Kao profesor i rektor, na Velikoj školi D. Nešić je proveo više od 30 godina. Povukao se u penziju da bi katedru matematike ustupio svom obdarenom đaku i tada već svetski priznatom naučniku M. Petroviću Alasu.

On je 1904. godine, u nekrologu za Nešića kazao: "U svim preobraženjima kroz koje je prolazila Velika škola, Nešić je aktivno sudelovao, ostavljajući na svakom poslu otiske svoga velikog pedagoškog iskustva i dajući svojim autoritetom pravac ovim preobražajima".

Profesori Velike škole, a među njima kao profesor i rektor, i kao treći po redu, predsednik Srpske kraljevske akademije (izabran je 1892. do 1895), obeležili su epohu duhovnog uspona i progresa Srbije u drugoj polovini 19. veka. Pred kraj svoje profesorke karijere, D. Nešić je bio ministar prosvete i crkvenih dela.

Posebno treba istaći Nešićev rad koji se odnosi na uvođenje "metarskog sistema mera" u Srbiji. Glavna karakteristika mera u Srbiji sredinom 19. veka bilo je mnoštvo, raznovrsnost i nejednakost u nazivima. Zato je tadašnja vlada 1872. odlučila da pošalje D. Nešića u zemlje srednje Evrope, gde je u praksi metrička mera; i tamo da prouči kako zakonodavno uvođenje tog sistema mera u Srbiji.

Nešić je krenuo u obilazak najpoznatijih nemačkih, austrougarskih i belgijskih srednjih škola. Na osnovu što je saznao i iz razgovora sa belgijskim stručnjacima za merne jedinice, Nešić je po povratku izradio i precizno obrazložio Predlog zakona o metarskim merama. Posle višednevnog pretresa u Skupštini, Zakon je i izglasan 1873. godine. Princip usvojenog Zakona nisu se bitno menjali ni u pravnim propisima koji su donošeni posle Prvog svetskog rata. Osim teksta Zakona o metarskim merama on je napisao i knjigu "Metarske mere" koja je odigrala ogromnu prosvetiteljsku ulogu u oblasti merenja i mera u Srbiji toga vremena.

Dimitrije Nešić je bio član više naučnih društava. Za redovnog člana Srpskog učenog društva izabran je 1870. U radu Društva učestvovao je sve do njegovog spajanja sa Srpskom kraljevskom akademijom. U periodu od 1887. do 1879. godine bio je sekretar Odseka za prirodne nauke. Istu dužnost je imao i od 1900. do 1901. godine.

Svoju akademsku besedu "Pogled na Lajbnicovu infinitezimalnu metodu", pročitao je 7. februara 1888. godine. Bio je treći po redu predsednik (1892. do 1895) Srpske kraljevske akademije. Krajem 1890. izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti.

Kao predsednik Akademije, Nešić je imao obaveze kako prema nauci, posebno matematici, tako i prema društvu u kome je živeo. Godine 1894. pokreće inicijativu za prenos Vukovih zemnih ostataka iz Beča. Kao izaslanik Akademije, sa S. Novakovićem i P. Đorđevićem, prisustvuje u Beču u jesen 1897. u prenosu.

Pored redovnih zadataka oko organizovanja rada, bio je inicijator zidanja veće, nove zgrade Srpske kraljevske akademije. Organizuje međunarodnu saradnju, preko razmene časopisa iz oblasti prirodnih i matematičkih nauka. Na osnovu referata D. Nešića, za redovne članove Akademije izabrani su: J. Žujović (1888), Lj. Klerić (1889) i M. Petrović (1899). Nešić je, kao predsednik Akademije i matematičar bio nekoliko godina član i potpredsednik Međunarodne komisije za dodeljivanje nagrade Lobačevskog u Petrovgradu.

D. Nešić, naučnik, matematičar, veliki pedagog i kulturni radnik umro je u 68. godini života u Beogradu 1904. Sahranjen je na Novom groblju sa svim počastima, koje su mu ukazali SKA, Beogradski univerzitet i mnogobrojni poštovaoci. Za sve što je činio, za svoj patriotizam, ljubav prema narodu i otadžbini, ali i za svoj javni i politički rad Nešić je bio odlikovan Ordenom Sv. Save prvog i drugog reda, a i Ordenom Belih orlova četvrtog reda.

Linkovi: mi.sanu.ac.rs, Direkcija za mere i dragocene metale Srbije, Uredba o zakonskim mernim jedinicama (pdf),

Нема коментара:

Постави коментар