Jubilej Paje Jovanovića - Nemušta pompa, markice i bombonjere

Poznat je primer čoveka koji je najveću površinu svog tela ostavio za tetovažu „Krunisanje cara Dušana” u punom koloru! Na pitanje zašto to radi, odgovorio je da je to „neotuđivi deo naše tradicije”. Način na koji je Paja Jovanović ovde prisutan je ekstreman primer nekoga ko nam se uvukao pod kožu. A ko je taj čovek, mi zapravo ne znamo – kaže Stevan Vuković

Pompezno najavljena proslava stopedesetogodišnjice rođenja Paje Jovanovića, sa pohvalnim tekstovima u medijima, nagoveštava da je Država htela „nešto” od Paje Jovanovića. Iako je Ministarstvo kulture proglasilo 2009. godinu godinom Paje Jovanovića, jednog od najvećih srpskih slikara 19. i prve polovine 20. veka, stiče se utisak da je potencijal ovako zamišljenog kulturnog događaja ostao potpuno neiskorišćen – smatra istoričarka umetnosti Katarina Mitrović, član novoosnovane organizacije za umetnost i kulturu „Pogled”, koja je nedavno organizovala razgovor na ovu temu u beogradskom Centru za razvoj kulturnog razvitka.

„Ipak, rezultati neformalnog ispitivanja pokazuju da Godina Paje Jovanovića nije bitno uticala na bolje poznavanje umetničkog nasleđa koje je ostavio ovaj slikar, kao i da veliki broj građana uopšte ne zna ko je bio Paja Jovanović. Malo njih zna da je reč o srpskom slikaru, a još manje da je reč o autoru Seobe Srba ili Borbe petlova”, kaže Katarina Mitrović, kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije.

Zbunjujući panoi

Stiče se utisak da ovaj jubilej nije postao prvorazredni kulturni događaj, koji bi podigao svest građana o umetničkom nasleđu, podstakao delovanje stručne javnosti i privukao strane posetioce. O tome su se saglasili i učesnici ovog razgovora, među kojima su bili i istoričar umetnosti Nenad Makuljević, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, Milena Dragićević-Šešić, profesorka Univerziteta umetnosti, Čedomir Vasić, profesor FLU, Stevan Vuković, filozof i kustos galerije SKC, i Danijela Purešević, istoričarka umetnosti i urednik u RTS.

Za sada prilično nemušti odjeci ovog značajnog jubileja posledica su, kao što se čulo na ovom skupu, nedovoljno osmišljene kulturne politike.

„U okviru sprovođenja kulturne politike nikada nismo svesno razvijali takozvanu politiku sećanja i nikada nismo razmišljali šta čini okosnicu identiteta koje biramo. Zbog nejasno definisane politike sećanja, često ispada kao da se godišnjice organizuju pukim slučajem, ko se kada seti. Tako su se jubileja Nikole Tesle prvi setili Hrvati i podneli Unesku predlog za obeležavanje godišnjice. Svetao primer je organizovanje godišnjice Ljubice Marić”, kaže Milena Dragićević-Šešić, napominjući da je u slučaju Paje Jovanovića zbunjujući bio pano na zgradi Istorijskog muzeja Srbije koji je oglašavao godišnjicu i izložbu u Vršcu, a građani su hrlili u zgradu muzeja na Trgu Nikole Pašića misleći da je izložba tamo.

Pano je okačen i na fasadu Narodnog muzeja Srbije, a očevici svedoče da se u okviru multimedijalne projekcije dela Paje Jovanovića na fasadi ove institucije pojavila i reklama za novootvorenu inostranu prodavnicu nameštaja!

Obeležavanje godišnjice Paje Jovanovića počelo je u junu ove, i traje do juna naredne godine, jer, kako saznajemo od člana Odbora za obeležavanje ovog jubileja Bojana Kovačevića, godina jubileja se ne poklapa sa kalendarskom godinom.

Od momenta proglašenja Godine Paje Jovanovića organizovane su u Gradskom muzeju u Vršcu izložbe „Slike Balkana” autora Petra Petrovića i „Vršački triptih” Miodraga Jovanovića. U Beogradu je na kući Paje Jovanovića svečano otkrivena spomen-ploča, u Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba „Paja Jovanović i njegovi savremenici”. U Ulici kralja Milana 21 u Beogradu u dosadašnjem legatu Paje Jovanovića otvoren je muzej koji nosi ime ovog slikara.

Jagma oko fotografija iz Vršca

Nedavno je objavljena luksuzna monografija „Paja Jovanović (1859-1957)” u izdanju „Radionice duše” kojoj stručna javnost zamera to što su u njoj štampani tekstovi stari i do 50 godina! Istovremeno, kasni objavljivanje najavljivane monografije Muzeja grada. Ova monografija o Paji Jovanoviću sa tekstom Nikole Kusovca trebalo bi da se pojavi u januaru, iako je najavljivana za Oktobarski sajam knjiga.

Bojan Kovačević, član Odbora za obeležavanje jubileja, razlog definiše kao „nepodređivanje pojedinca ukupnoj proslavi na nivou društva”. To konkretno znači da je zastoj nastao u fazi dobijanja kopija fotografija iz Muzeja u Vršcu, koje su najpre ustupljene „Radionici duše” čija se knjiga prva i pojavila. Tako monografija Muzeja grada neće imati ekskluzivnost, jer su fotografije, kako saznajemo, ne samo u velikoj meri identične, nego su čak i štampane istim redom kao u knjizi privatnog izdavača.

Za 23. decembar planirana je velika retrospektivna izložba dela Paje Jovanovića u Galeriji SANU. Autor izložbe je Petar Petrović, a autor teksta kataloga je dr Miroslav Timotijević. Za januar je planiran katalog kompletnih radova Paje Jovanovića koji priprema Petar Petrović, kustos Narodnog muzeja Srbije.

Pošta Srbije emitovala je prigodnu marku sa motivom slike Paje Jovanovića „Mlada žena u ružičastoj haljini”, a RTS i RT Vojvodina producirali su snimanje dokumentarnih filmova o Paji Jovanoviću.

„Stiče se utisak da kulturni kapital trošimo na banalan način. Bilbordima se signalizira da su Srbi imali nešto značajno u prošlosti, pa kad se otvori izložba ljudi će zaključiti da su to vrhunske vrednosti usvajajući to bez ikakvog stava”, kaže Stevan Vuković.

Vuković navodi primer čoveka – iz video rada Nenada Glišića – koji je najveću površinu svog tela ostavio za tetovažu „Krunisanje cara Dušana” u punom koloru! Na pitanje zašto to radi, odgovorio je da je to „neotuđivi deo naše tradicije”.

Daleko od očiju

„Dakle, to je nešto što treba da nam se uvuče pod kožu i što treba da osećamo kao da je deo nas samih, a zbog čega i šta to znači, ne treba ni da pitamo. To je ono o čemu govori Peter Sloterdajk kada piše o načinu na koji se u našu kožu egzistencijalno tetovira kultura. Način na koji je Paja Jovanović ovde prisutan je ekstreman primer nekoga ko nam se uvukao pod kožu. A ko je taj čovek, mi zapravo ne znamo”, kaže Vuković.

Jedna od najpoznatijih slika Seoba Srbalja nalazi se u zgradi Patrijaršije u sali gde zaseda Sveti arhijerejski sabor i samim tim je nedostupna široj javnosti, primećuje Nenad Makuljević.

Možda zato i ne treba da čudi što je građanima delo Paje Jovanovića najpoznatije sa omota bombonjera.

Erotoman i Crnogorac u arnautskom odelu

Propust u obeležavanju godišnjice Paje Jovanovića, Nenad Makuljević vidi u činjenici da se niko nije setio da objavi autobiografiju ovog slikara.

„Reč je o veoma intrigantnom tekstu iz koga se vidi da je Paja Jovanović bio veliki erotoman. U autobiografiji slikar opisuje svoj model pa kaže: ’Obukao sam ga u arnautsko odelo, pravi Crnogorac’. Ali, možda nekom takav Paja ne odgovara.”

Krunisanje Cara Lazata kao motiv za tetovažu

Pošta Srbije izdala je prigodnu markicu u okviru izdanja "umetnost", a povodom 100 godina od rođenja M. P. Barili, 125 godina od rođenja Jovana Bijelića i 150 od rođenja Paje Jovanovića.

Jedno do ranijih izdanja...

Nekoliko dela na razglednicama...