07. децембар 2009.

50 godina Mini Morisa

Ovaj automobil jedna je od najdragocjenijih ikona kojom se može podičiti istorija automobila, ne samo British Motor Corporation, već cela engleska i svetska autoindustrija, baš kao što je i dokaz da ljubav prema vlastitom vozilu ponekad zaista nema granica...

Nakon trećeg uzastopnog padanja ispita iz matematike mladi student Alec Issigonis verovatno se upitao hoće li ga ikada položiti i ima li njegovo prisustvo na Battersea Technical Collegeu uopšte smisla. Na svu sreću, na diplomu nije morao još dugo čekati, a Alec je svoju neospornu želju za dokazivanjem iskazao nešto kasnije, i to u obliku automobila kojim je dokazao da je sve ono, za što su mu svi govorili da je nemoguće, zapravo - moguće.

Kako u automobil dužine minijaturnih 310 centimetara smestiti četvoro odraslih osoba, ostaviti mesta za prtljažnik i pritom naći mesta i za motor koji bi ga trebao pokretati, bio je težak zadatak za Sir Issigonisa. Ipak, on nije bio poput ostalih konstruktora toga doba koji su pucali na sigurno, već je hrabro svoju ideju preslikao na ploču.

Tako je godine 1959. nastao jedan od najgenijalnijih automobila ikad konstruiranih - legendarni Mini. Prvi serijski modeli nosili su nazive Austin Seven i Morris Mini Minor, a pokretao ih je motor od 848 cm3 snage 34 konja pri 5.500 o/min. Karoserija je bila izrazito ravnih linija, što je i bio razlog uspeha ovog koncepta, ali je danak ipak platio prtljažnik, čijih je 116 litara zapremine ipak premalo za bilo kakve kofere, no zato je bio idealan kao pregrada za rukavice ili sunčane naočale. Posebno simpatičan detalj bili su minijaturni 10-colni točkovi na kojima su 630 kg teški Miniji prevaljivali na stotine hiljada kilometara. Maksimalna brzina ovog pravog malog čuda iznosila je 115 km/h, a do stotke je dolazio za pola minuta, dok je u automobil bilo moguće natočiti najviše 34 litra goriva, što je bilo dovoljno za petstotinjak kilometara autonomije. Pred kraj proizvodnje u Minija je ugrađivan moderniji, jednolitarski motor od 42 KS, pa mu je krajnja brzina narasla na 132 km/h, ubrzanje do stotke skraćeno na 18,7 s, a potrošnja pala ispod 6 l na 100 km. Sama vožnja u Miniju ne bi se baš mogla nazvati najudobnijom. Vešanje je izrazito kruto, što najbolje osećaju pojedine kosti u telu, na primer rebra. Zato je držanje puta fantastično, a brzi ulasci u oštrije krivine ne predstavljaju mu gotovo nikakav problem. Automobil je kao stvoren za istinski užitak u pravoj vožnji, dok su neki drugi elementi, ili u drugom planu, ili ih uopšte nije ni bilo. Instrument-ploča u principu se sastojala od brzinometra sa meračem količine goriva te prekidača čiji se broj može izbrojati prstima jedne ruke, a kvake na vratima za prve su modele bile nepoznanica.


Kasnije su u proizvodnju ušli i modeli sa skupljim paketima opreme, kao što je koža, drvo, klima, elektronika i kvake, ali je cena tada vrtoglavo narasla. Zanimljivo je da je brzinometar bio postavljen u središnji deo konzole, što je za većinu automobila i dan-danas nezamislivo. Ipak, broj novih konceptnih vozila koja viđamo na prestižnim auto-izložbama, a koriste upravo to rešenje, iz dana u dan sve je veći.

U svojoj dugoj istoriji Mini se može pohvaliti i značajnim sportskim rezultatima od kojih se posebno ističe osvajanje Rallyja Monte Carla 1964, 1965. i 1967. godine. Za ove uspehe najzaslužniji je bio John Cooper koji je s podosta prepravki na automobilu pojačao snagu motora, prvo na 55, a zatim i na 70 KS, što je bilo dovoljno da se automobil prodaje pod njegovim imenom - Mini Cooper. "John Cooper mi je platio da vozim, ali - nije morao!" - bile su reči Johna Rhodesa, vozača Minija na rallyju. Cooper je, pak, bio puno realniji po tom pitanju; potpisao je ugovor koji mu garantuje zaradu od svakog pojedinačnog modela s imenom Cooper, što se ispostavilo vrlo mudrim poslovnim potezom.

Osim raznih imena pod kojima se prodavao, Mini se izrađivao i u nekoliko karoserijskih varijanti; karavan i pick-up bili su namijenjeni svima koji ipak žele prevesti barem nešto robe, a pritom ne žele voziti ništa osim svog ljubimca Minija, dok je prekrasan kabriolet bio i ostao prestižni model za kupce s najdubljim džepom. Sir Alec Issigonis svojim je dizajnerskim remek-delom inicirao pravu Minimaniju šezdesetih godina, pa su mnogi muškarci mogli ugodno odmarati oči na ženskim mini suknjama, te svemu naniže vidljivom. Svojevrsna Minimanija traje i danas, ako imate dovoljno novaca i ako ste veliki zaljubljenik u najveću najmanju automobilsku legendu ikad serijski proizvedenu.


Ukoliko želite postati Minimanijak, samo obucite majicu i košulju sa znakom Minija, pišite i pripaljujte olovkom i upaljačem s Minijevim logom. Švajcarski nožić ili pak set za brijanje za muškarce sa znakom Minija biće, pak, idealan poklon nekome koga volite barem približno jednako kao što on voli svoj automobil. Svi oni koji se odluče pokupovati sami sebi sve navedene i ine proizvode dokaz su da ljubav prema vlastitom vozilu ponekad zaista nema granica. Pogotovo ako se on zove Mini.

Mini je verovatno jedna od najdragocjenijih ikona kojom se može podičiti istorija, ne samo rada British Motor Corporationa, već i cele engleske te svetske autoindustrije. To je samo potvrdio izbor za automobil veka, gde je ovaj patuljasti autić završio na visokom drugom mestu, dok su ga još 1996. godine, na sličnom izboru čitaoci britanskog lista Autocar Magazine postavili na najviše postolje. Upravo kao i nova Buba, novodizajnirani će Mini biti daleko od nekad radnicima namijenjenog narodnog vozila. Sada su njegova ciljna grupa dobrostojeći poslovni ljudi koji su se nekad u svojim studentskim danima vozili upravo u njemu, baš kao i svi oni čija je prošlost na neki, samo njima poznat sentimentalni način vezana upravo uz automobil koji je jednom zauvek svima dokazao da veličina ponekad zaista nije bitna. Pogotovo ako je u pitanju Mini.

Naravno i britanska kovnica novca potrudila se je da kolekcionarima novčića priušti izdanje povodom 50 godina proizvodnje Minija...

2009. srebrnjak od 5 funti
  • Nominalna vrednost: £5;
  • Vrsta metala: srebro;
  • Težina: 28.28 grama;
  • Dimenzije: prečnik 38,61 mm;
  • Tiraž: 5.000.

  • 2009. srebrnjak od 5 funti
  • Nominalna vrednost: £5;
  • Vrsta metala: srebro;
  • Težina: 28.28 grama;
  • Dimenzije: prečnik 38,61 mm;
  • Tiraž: 2.000.

  • 2009. srebrnjak od 5 funti
  • Nominalna vrednost: £5;
  • Vrsta metala: srebro;
  • Težina: 28.28 grama;
  • Dimenzije: prečnik 38,61 mm;
  • Tiraž: 2.000.

  • 2009. srebrnjak od 5 funti
  • Nominalna vrednost: £5;
  • Vrsta metala: srebro;
  • Težina: 28.28 grama;
  • Dimenzije: prečnik 38,61 mm;
  • Tiraž: 2.000.

  • 2009. bakrenjak od 5 funti
  • Nominalna vrednost: £5;
  • Vrsta metala: bakar/nikl;
  • Težina: 28.28 grama;
  • Dimenzije: prečnik 38,61 mm;
  • Tiraž: 50.000.

  • 2009. zlatnik od 5 funti
  • Nominalna vrednost: £5;
  • Vrsta metala: zlato;
  • Težina: 1,24 grama;
  • Dimenzije: prečnik 13,92 mm;
  • Tiraž: 5.000.

  • Filatelistički koverat (FDC) sa medaljom
    Da bi privukli širu kolekcionarsku publiku, "Royal Mint" je spojio FDC koverat i bakrenjak i tako dobio još jedan artikal u svojoj prodavnici...

    Ostala filatelistička izdanja...


    Povodom 50 godina Minija na tržištu se pojavio i gedžet...


    Naravno, tu su i filmski hitovi u kojima je Mini ako ne glavni glumac, onda ono što glavnom glumcu daje šmek...



    Linkovi: austinmemories.com, fabrička dokumentacija,

    Нема коментара:

    Постави коментар