09. децембар 2009.

Drevna Luka Teodosija i 34 vizantijskih brodova zaustavilo iskopavanje tunela ispod Bosfora

Izgradnjom podvodnog tunela na Bosforu železnicom će se povezati Azija i Evropa. Ipak, istorija je bukvalno preprečila put tom projektu – radnici su otkrili ostatke vizantijske luke pa sada glavnu reč vode arheolozi.

Arheolozi danonoćno rade na novootkrivenom nalazištu za koje se veruje da je nekada bila vizantijska luka. Drvena pristaništa, gde su trgovci nekada privezivali brodove, već su prepoznatljiva. Svuda okolo nalaze se brojni ostaci glinenih posuda koje su se nekada koristile za prenošenje tovara. Najimpresivnije otkriće nesumnjivo su brodovi, njih 34.


Zejnep Kiziltan, kustos Arheološkog muzeja u Istanbulu je na čelu projekta i za nju to svakako predstavlja životno otkriće: „Luka je izgrađena u 4. veku i korišćena je sve do 11. veka. Oduvek smo znali da je luka postojala, ali nismo znali gde je. Ovo otkriće je premašilo naša očekivanja. Luka je veoma dobro očuvana i daje nam potpuno novu sliku o tome kako su ljudi tada živeli“.


Po očuvnosti brodova areholozi će imati priliku da studiraju primere nekih od prvih antičkih brodova izgrađena korišćenjem metode korišćenja "kostura" u gradnji. Raniji metodi brodogradnje zasnivalo se na prenosu znanja "sa kolena na koleno", usmenim putem, dok je ovaj metod doprineo mogunosti da se same ideje izgradnje brodova prenesu na papir, crtanjem planova. To je bio početak inženjerstva...

Luka je podignuta krajem 4. veka naše ere od strane cara Teodosija I (378-392) kada je Istanbul- tada poznat kao Carigrad - bio je prestonica istočnog Rimskog carstva. Luka je bila prekrivena muljem tokom vekova, i na kraju nestala ispod naknadnih slojeva civilizacije. Za najveće brodove iz ove "armade" veruje se da su prevozili pšenicu iz Egipta u Carigrad. Osim otrića samog pristaništa koje je, gotovo, potpuno očuvano, u nižim arheološkim slojevima otrkiveni su i ostaci praistorijskog naselja. Veruje se da je se prvi čovek na tom prostoru naseli pre oko 8.400 godina i da je tada Bosfor bio rečna dolina, te da su ljudi tada mogli da se kreću nesmetano sa jedne na drugu stanu - iz Evrope u Aziju.

Gradnja ne prestaje

I dok arheolozi kopaju, samo par metara dalje kopaju i radnici. Otkriće luke koči jedan od najvećih inženjerskih projekata te vrste u svetu – izgradnju železničkog tunela na Bosforu, ili Marmaraj projekat. Projekat kasni skoro 3 godine zbog otkrića luke.

Prema rečima glavnog inženjera Hasana Gokderea, taj tunel doslovno će spojiti Aziju i Evropu, ali i rešiti dugogodišnji problem saobraćajnih gužvi u Istanbulu: „Ovo povezuje kontinent Azije i Evrope! Kada projekat bude gotov, ja više neću koristiti auto. Saobraćajne gužve u Istanbulu su katastrofalne“.

Tunel svakako obara svetske rekorde. Biće to najdublji tunel te vrste na svetu, koji prolazi kroz vodu u kojoj postoje dve različite vodene struje, koje se kreću u suprotnim smerovima!

Prošlost pre budućnosti

Međutim, pritisak zbog kašnjenja izgradnje tunela se i te kako oseća. Kiziltanova kaže da je ponekad teško raditi kada vam inženjeri i radnici doslovno „dišu za vratom“: „Masivne građevinske mašine bukvalno čekaju trenutak da mi završimo sa iskopavanjima i odmah počinju sa radom. Ponekad dođe i do konflikta, ali za sada, naša reč je poslednja, mada nisam sigurna koliko će to trajati“.

Za sada prioritet ima prošlost grada, a ne njegova budućnost. I arheolozi i inženjeri ulažu dosta napora kako bi postigli kompromis, a zajednička nagrada je - neverovatno arheološko otkriće.



Link: yenikapiwrecks.com,

Нема коментара:

Постави коментар