Pre više od četiri decenije Goran Čolić (49) iz Stragara sanjao je neobičan san. Sveštenik mu pokazuje rukom prema vrhu šljivika na porodičnom imanju u Vukojevcu i - ćuti.
Na mestu gde je sveštenik pokazao nije bilo ničeg sem starog oraha i kamenih ploča, za koje su meštani verovali da prekrivaju grobove. San je Goran prećutao jer ko će detetu da veruje, ali nije zaboravio. A onda je prošle godine na samrti majka njegova Olga govorila: “Kakvi ono ljudi kopaju i grade nešto u dnu šljivika u Stragarima?“ Majko, o kojim ljudima govoriš, a ona reče samo da ih je sanjala. Majka je umrla, a mi, braća, odlučili da sami proverimo šta se krije u šipražju i korovu.
Četiri porodice Čolića i Arsenijevića obavestili su seoskog paroha šta su naumili i dobili blagoslov vladike Jovana, a onda sami izdvojili novac i doveli na imanje arheologe kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika. Posekli su stari orah i bagrem i otkrili crkvu staru skoro šest vekova.
- Već prvog dana pronašli smo temelje lepe jednobrodne crkve sa apsidom, delimično očuvanim zidovima i postamentom, odnosno oltarskom pločom. Nije isključeno da se ispod poda krije još neka građevina - kaže Branko Aleksić, arheolog.
Njegova koleginica arhitekta Snežana Stanković uzbuđeno govori da prvi put ucrtava temelje jedne tek otkrivene crkve i kaže da je ova otkrivena u Stragarima rađena od kamena, lepih je i pravilnih oblika.
Na temeljima, kod postamenta, pronađeni su i ostaci keramike, najverovatnije od krčaga za vino, korišćen pri crkvenim obredima. Sve je još u fazi istraživanja, ali arheolozi veruju da crkva potiče ili s kraja četrnaestog ili s početka petnaestog veka. Crkva je dimenzija 11,5 sa 5,5 metara i u neposrednoj je blizini reke Srebrnice i manastira Voljavča, Blagoveštenje i Petkovica, koji svi potiču iz četrnaestog veka.
- O crkvi na našem imanju skoro da ništa ne znaju ni najstariji Stragarci. Samo je naša prababa Kruna Arsenijević govorila da na imanju postoji crkva, ali ni ona nije bila sigurna. Niko nije ni kopao niti proveravao. Svi smo verovali da je tu bilo groblje i kapela, ali crkva ne - kaže Milan Arsenijević, brat Goranov.
Braća su se već dogovorila da će imanje sa crkvom ustupiti Eparhiji šumadijskoj. O tome koliko su novca izdvojili, ne govore, ali uglas kažu da su otkrivanjem crkve našli mir.
- Sad znamo šta se krilo vekovima na našem imanju. Crkva je iznenađenje i za meštane. Dolaze nam prijatelji i komšije i pomažu ljudima iz Zavoda na iskopavanju - kaže Milan.
Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika, na čelu sa Marijom Krstić, arheologom, radiće još dva dana na imanju u Stragarima. Toliko novca ima. Delom će je prekriti zemljom i najlonom da bi je zaštitili i sačuvali za vremena kad bude ponovo novca za dalje istraživanje.
Na prostoru podrudničkih sela tokom četrnaestog i petnaestog veka izgrađena su 84 manastira i sakralna objekta. Zbog toga su ovaj deo Srbije stariji zvali i Srpska Sveta Gora, a pisani tragovi govore da su mnogi podizani još u jedanaestom veku.
Zavod je zatražio od Patrijaršije, gde se čuvaju pisana dokumenta iz podrudničkih manastira, informaciju da li se u nekom od njih pominje i crkva pronađena na imanju u Vukojevcu, kaže arhitekta Snežana Stanković.
Lepota manastira u ovom kraju nadaleko je čuvena, a u neposrednoj blizini, pored reke Srebrnice, nalaze se i ostaci letnjikovca despota Stefana.
Na mestu gde je sveštenik pokazao nije bilo ničeg sem starog oraha i kamenih ploča, za koje su meštani verovali da prekrivaju grobove. San je Goran prećutao jer ko će detetu da veruje, ali nije zaboravio. A onda je prošle godine na samrti majka njegova Olga govorila: “Kakvi ono ljudi kopaju i grade nešto u dnu šljivika u Stragarima?“ Majko, o kojim ljudima govoriš, a ona reče samo da ih je sanjala. Majka je umrla, a mi, braća, odlučili da sami proverimo šta se krije u šipražju i korovu.
Četiri porodice Čolića i Arsenijevića obavestili su seoskog paroha šta su naumili i dobili blagoslov vladike Jovana, a onda sami izdvojili novac i doveli na imanje arheologe kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika. Posekli su stari orah i bagrem i otkrili crkvu staru skoro šest vekova.
- Već prvog dana pronašli smo temelje lepe jednobrodne crkve sa apsidom, delimično očuvanim zidovima i postamentom, odnosno oltarskom pločom. Nije isključeno da se ispod poda krije još neka građevina - kaže Branko Aleksić, arheolog.
Njegova koleginica arhitekta Snežana Stanković uzbuđeno govori da prvi put ucrtava temelje jedne tek otkrivene crkve i kaže da je ova otkrivena u Stragarima rađena od kamena, lepih je i pravilnih oblika.
Na temeljima, kod postamenta, pronađeni su i ostaci keramike, najverovatnije od krčaga za vino, korišćen pri crkvenim obredima. Sve je još u fazi istraživanja, ali arheolozi veruju da crkva potiče ili s kraja četrnaestog ili s početka petnaestog veka. Crkva je dimenzija 11,5 sa 5,5 metara i u neposrednoj je blizini reke Srebrnice i manastira Voljavča, Blagoveštenje i Petkovica, koji svi potiču iz četrnaestog veka.
- O crkvi na našem imanju skoro da ništa ne znaju ni najstariji Stragarci. Samo je naša prababa Kruna Arsenijević govorila da na imanju postoji crkva, ali ni ona nije bila sigurna. Niko nije ni kopao niti proveravao. Svi smo verovali da je tu bilo groblje i kapela, ali crkva ne - kaže Milan Arsenijević, brat Goranov.
Braća su se već dogovorila da će imanje sa crkvom ustupiti Eparhiji šumadijskoj. O tome koliko su novca izdvojili, ne govore, ali uglas kažu da su otkrivanjem crkve našli mir.
- Sad znamo šta se krilo vekovima na našem imanju. Crkva je iznenađenje i za meštane. Dolaze nam prijatelji i komšije i pomažu ljudima iz Zavoda na iskopavanju - kaže Milan.
Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika, na čelu sa Marijom Krstić, arheologom, radiće još dva dana na imanju u Stragarima. Toliko novca ima. Delom će je prekriti zemljom i najlonom da bi je zaštitili i sačuvali za vremena kad bude ponovo novca za dalje istraživanje.
Na prostoru podrudničkih sela tokom četrnaestog i petnaestog veka izgrađena su 84 manastira i sakralna objekta. Zbog toga su ovaj deo Srbije stariji zvali i Srpska Sveta Gora, a pisani tragovi govore da su mnogi podizani još u jedanaestom veku.
Zavod je zatražio od Patrijaršije, gde se čuvaju pisana dokumenta iz podrudničkih manastira, informaciju da li se u nekom od njih pominje i crkva pronađena na imanju u Vukojevcu, kaže arhitekta Snežana Stanković.
Lepota manastira u ovom kraju nadaleko je čuvena, a u neposrednoj blizini, pored reke Srebrnice, nalaze se i ostaci letnjikovca despota Stefana.
Нема коментара:
Постави коментар