Kada je Jugoslovenska narodna banka okončala konverziju valuta evrozone u evro 31. maja, 2002. godine nemačka marka (DEM) napokon je napustila Balkan posle decenije monetarne dominacije.
Zbog svoje široke upotrebe, DEM je za balkanske zemlje bila isto toliko značajna koliko i za svoju matičnu zemlju. Postoje oblasti u ovom delu Evrope, kao sto su Kosovo i Crna Gora, gde je DEM bila jedino sredstvo plaćanja. U zemljama poput Bosne i Hercegovine i Bugarske, domaće valute bile su vezane za DEM i domaće novčanice samo su reflektovale nemačke marke deponovane u centralnim bankama.
Preostale balkanske zemlje, sa izuzetkom Albanije sa njenom sveopštom dolarizacijom, zbog decenije ratom uzrokovane nestabilnosti, odavno su nezvanično usvojile DEM kao jedino merilo vrednosti i kasnije i zvanično povezale za nju svoje valute.
Na kraju, na Balkanu je bilo mnogo više DEM nego sto je prvobitno procenjeno od strane lokalnih monetarnih vlasti. U Srbiji je ukupno 8,25 milijardi DEM promenjeno u evre, dok je centralna banka procenjivala da će taj iznos biti 6 milijardi. Konačan iznos korespondira cifri od 9 miliona DEM, procenjenoj od strane nemačke Bundesbanke.
Ekonomisti kazu da je novac sa Kosova i susednih zemalja verovatno bio zamenjen u Srbiji. U drugim zemljama rok za konverziju bio je kraj februara. Takođe, kontrola zamene gotovine bila je mnogo stroža i jugoslovenski Zakon o pranju novca stupio je na snagu tek početkom jula.
U Crnoj Gori i na Kosovu, u svakodnevnim transakcijama, evro je zamenio nemačku marku. U Crnoj Gori, DEM je ostala paralelno sredstvo plaćanja do kraja marta. Kosovo je bilo toliko verno DEM da u nekim prodavnicama uopšte nisu želeli da primaju evro. Lokalne monetarne vlasti morale su da objave da posle 28. februara 2002. godine neće biti zamene i pozvale su na širu upotrebu evra u svakodnevnom životu da bi se čitav proces ubrzao.
Prva serija novčanica nemačke marke izdata je 1948. godine povodom reforme Nemačke banke. Američki dolar je bio primer za format novih novčanica. Vrednost novčanice se 24. juna 1948. proširila na sva tri zapadna dela Berlina. Te novčanice su dobile žig sa slovom B. Drugu seriju je takođe izdala Bank Deutcher Lander. Novčanice (10 i 20 maraka) su delimično identične sa prvom serijom, ali isto tako postoje potpuno različite novčanice (20 i 50 maraka) u ovoj seriji.Treću seriju (1960.- 1965.) izdala je Nemačka savezna banka. Izgled se znatno razlikovao od prethodnih novčanica, koje su više ličile na privremene novčanice. Da bi se izbegla politička diskusija radi naslikanih lica i slika, svesno se prikazalo samo jako stare slike na prednjoj strani i tradicionalne simbole kao grb, list hrasta i simbolične građevine na zadnjoj strani.
5 maraka
Avers: mlada Venecijanka (po slici Albrehta Direra)
Revers: hrastov list
Prvo izdavanje: 6. maj 1963.
10 maraka
Aversa: Potret mladog čoveka (po slici Albrehta Direra ili Antona Nojpauera)
Revers: jedrenjak
Prvo izdavanje: 21. oktobar 1963.
20 maraka
Avers: Elbet Taker, žena Nirnberga (po slici Albrehta Direra)
Revers: Violina i klarinet
Prvo izdavanje: 10. februar 1961.
50 maraka
Avers: potret muškarca (po slici jednog nepoznatog slikara, original slike se može videti u Frakfurtu)
Revers: Holstentor u Libeku
Prvo izdavanje: 18. juni 1962.
100 maraka
Avers: kosmograf Sebastijan Minster
Revers: orao sa raširenim krilima (Grb SR Nemačke)
Prvo izdavanje: 26. februar 1962.
500 maraka
Avers:
Revers: dvorac Elc
Prvo izdavanje: 26. april 1965.
1000 Maraka
Avers: verovatno Johanes Šejring
Revers: katedrala u Limburgu
Prvo izdavanje: 27. jul 1964.
Četvrta i poslednja serija se izdavala od 1989. godine. Nova serija bila je potrebna radi tehničkog napretka. Falsifikovanje starih novčanica je bilo sve lakše, tako da su u nove novčanice ugrađene zaštitni žigovi, koji znatno otežavaju falsifikovanje.
Upadljivo je da kod izbora slika, koje opet prikazuju ljude, ravnotežu između muškog i ženskog pola, veru, i ljude iz različitih polja rada (književnost, muzika, prirodna nauka, duhovna nauku). Zadnja strana novčanice prikazuje sliku iz radnog polja i okruženja lica na prednjoj strani.
5 Maraka
Avers: Betina fon Arnim, u pozadini dvorac Ojpersdorf i istorijske građevine Berlina.
Revers: Brandenburška kapija
Prvo izdavanje: 27. oktobar 1992.
10 Maraka
Avers: Karl Fridrih Gaus i Gausova raspodela, u pozadini zgrade starog Getingena, ulazna vrata gimnazije Martin-Katarineum u Braunšvajgu
Revers: sekstant i skice Jangeruge i Nojerka uz pomoć triangulacije.
Prvo izdavanje: 16. april 1991.
20 Maraka
Avers: Anete fon Droste-Hilshof, u pozadini stari deo Mersburga
Revers: pero za pisanje i Bukva
Prvo izdavanje: 30. mart 1992.
50 Maraka
Avers: Baltazar Nojman, u pozadini zgrade starog Vircburga
Revers: Opatije Nereshajim, kapele u Kicingenu
Prvo izdavanje: 30. septembar 1991.
Novčanice sa tzv. Kinegramom sigurnošću, prvo izdavanje: 2. februar 1998.
100 Maraka
Avers: Klara Šuman, u pozadini zgrade starog Lajpciga, njenog rodnog mesta, koje je prekriveno sa lirom
Revers: Klavir i Hocov konzervatorijum u Frankfurtu na Majni
Prvo izdavanje: 1. oktobar 1990.
Novčanice sa tzv. Kinegramom sigurnošću, prvo izdavanje: 1. avgust 1997.
200 Maraka
Avers: Paul Erlih, u pozadini zgrade starog Frankfurt na Majni; hemijska formula pored njegovog portreta, simbolizuje njegove bitna otkrića kao dobitnika Nobelove nagrade.
Revers: mikroskop i Eskulapov štap, okružen jednostavnim strukturama stanica
Prvo izdavanje: 1. oktobar 1990.
Novčanice sa tzv. Kinegramom sigurnošću, prvo izdavanje: 1. avgust 1997.
500 Maraka
Avers: Marija Sibilija Merijan i insekt, u pozadini zgrade starog Nirnberga.
Revers: Gusenica i leptir vrste Calliteara fascelina
Prvo izdavanje: 27. oktobar 1992.
1000 Maraka
Avers: Braća Grim, u pozadini zgrade starog Kasela.
Revers:Nemački rečnik i kraljevska biblioteka u Berlinu
Prvo izdavanje: 27. oktobar 1992.
Specijalno izdanje
26. jula 2001. godine Nemačka Savezna Banka, uz dozvolu Nemačke vlade, izdaje u spomen Marke zlatnu kovanicu po uzoru na onu poslednju iz 1999. u vrednosti od 1 marke. Razlikuje se samo u potpisu, umesto Bundesrepublik Deutschland piše Deutsche Bundesbank.
Нема коментара:
Постави коментар