Posle gotovo četiri decenije u “privremenom” smeštaju, pod krovom od salonita, poduprtim drvenim gredama, arheološko nalazište “Lepenski vir” - najstarije evropsko urbano naselje, staro više od osam milenijuma - konačno je ugledalo svetlost dana!
- Prvi put, od kako je pre više od 40 godina legendarni profesor Dragoslav Srejović pronašao “Lepenski vir”, ovo arheološo nalazište sada se može sagledati u prirodnoj okolini - ne krije oduševljenje arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski, koji je, uz Mariju Jovin, autor muzeja “Lepenski vir”, čija je izgradnja, sa četiri miliona evra, finansirana sredstvima NIP. - Iznad nalazišta je već postavljen novi polikarbonatni krov. Tako je sada ovaj lokalitet, s gornje strane, delimično, a sa prednje strane - potpuno providan! Na taj način, posetioci će steći utisak da gledaju praistorijsko naselje, upravo onakvo kako je izgledalo pre osam hiljada godina.
Počelo je i čišćenje i rekonzervacija praistorijskih kuća, ali naglašava i da će u muzeju biti konzervirane i postavljene i one kuće čiji su delovi četiri decenije bili smešteni u – kutijama.
- Prvi put, od kako je pre više od 40 godina legendarni profesor Dragoslav Srejović pronašao “Lepenski vir”, ovo arheološo nalazište sada se može sagledati u prirodnoj okolini - ne krije oduševljenje arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski, koji je, uz Mariju Jovin, autor muzeja “Lepenski vir”, čija je izgradnja, sa četiri miliona evra, finansirana sredstvima NIP. - Iznad nalazišta je već postavljen novi polikarbonatni krov. Tako je sada ovaj lokalitet, s gornje strane, delimično, a sa prednje strane - potpuno providan! Na taj način, posetioci će steći utisak da gledaju praistorijsko naselje, upravo onakvo kako je izgledalo pre osam hiljada godina.
Počelo je i čišćenje i rekonzervacija praistorijskih kuća, ali naglašava i da će u muzeju biti konzervirane i postavljene i one kuće čiji su delovi četiri decenije bili smešteni u – kutijama.
- U sklopu muzeja “Lepenski vir”, biće izložene praistorijske trapezoidne kućice, skulpture po kojima je ovaj lokalitet svetski poznat, žrtvenici... Biće mesta i za amfiteatr sa opremom za vizuelnu prezentaciju. Na prostoru od 55 hektara sagradiće se i etno naselje, gde će posetioci moći da prespavaju - nabraja naš sagovrnik.
U sklopu muzeja “Lepenski vir” biće izloženi i eksponati iz rimskog perioda, ali će mesta biti i za prirodnjačku zbirku sa biljkama koje uspevaju samo u ovom kraju.
- Bilo je i krajnje vreme da “Lepenski vir” dobije nov krov nad glavom - nastavlja Temerinski. - Jer, iako je bilo nekoliko najava da će “Lepenski vir” dobiti nov prostor, izuzimajući nekoliko popravki, na tom lokalitetu, do pre izvesnog vremena ništa nije urađeno. Kustosi tadašnjeg “muzeja” su, čak, posetioce upozoravali da čuvaju glave, budući da je krov bio suviše nizak. Nije bila retkost da gosti tada zarade i po koju čvorugu. Ali, čak i tada je ovaj lokalitet svake godine obilazilo oko 30.000 turista.
Nakon što je “Lepenski vir” dobio krov nad glavom, sledeći korak je izgradnja vizitorskog centra, pristaništa za turističke brodove i privezi za jahte i manja plovila. Tada će ovo nalazište moći da primi desetine hiljada posetilaca i da pokaže sve ono po čemu je svetski slavno.
Tako će postati, osim trajno zaštićenog spomenika kulture, i resurs područja na kome se nalazi i deo turističke ponude atraktivnog prostora Đerdapa. A, to se očekuje već s proleća.
Rešetka
Ukupna težina prostorne rešetke nad lokalitetom “Lepenski vir” je oko 350 tona. Prostorna rešetka je površine oko 2.600 kvadrata, dok se noseća čelična konstrukcija sastoji od šest glavnih nosača, dok je između njih prostorna rešetka.
U sklopu muzeja “Lepenski vir” biće izloženi i eksponati iz rimskog perioda, ali će mesta biti i za prirodnjačku zbirku sa biljkama koje uspevaju samo u ovom kraju.
- Bilo je i krajnje vreme da “Lepenski vir” dobije nov krov nad glavom - nastavlja Temerinski. - Jer, iako je bilo nekoliko najava da će “Lepenski vir” dobiti nov prostor, izuzimajući nekoliko popravki, na tom lokalitetu, do pre izvesnog vremena ništa nije urađeno. Kustosi tadašnjeg “muzeja” su, čak, posetioce upozoravali da čuvaju glave, budući da je krov bio suviše nizak. Nije bila retkost da gosti tada zarade i po koju čvorugu. Ali, čak i tada je ovaj lokalitet svake godine obilazilo oko 30.000 turista.
Nakon što je “Lepenski vir” dobio krov nad glavom, sledeći korak je izgradnja vizitorskog centra, pristaništa za turističke brodove i privezi za jahte i manja plovila. Tada će ovo nalazište moći da primi desetine hiljada posetilaca i da pokaže sve ono po čemu je svetski slavno.
Tako će postati, osim trajno zaštićenog spomenika kulture, i resurs područja na kome se nalazi i deo turističke ponude atraktivnog prostora Đerdapa. A, to se očekuje već s proleća.
Rešetka
Ukupna težina prostorne rešetke nad lokalitetom “Lepenski vir” je oko 350 tona. Prostorna rešetka je površine oko 2.600 kvadrata, dok se noseća čelična konstrukcija sastoji od šest glavnih nosača, dok je između njih prostorna rešetka.
Нема коментара:
Постави коментар