Otkriće još jednog mozaika u Medijani, pre par dana, deo je trenutnih istraživačkih radova na projektu Ministarstva kulture Republike Srbije „Konstantinova vila na Medijani – projekat prezentacije 2010-2013“ koji treba da bude završen za dve godine, a za koji je u ovoj izdvojeno 17 miliona dinara. Naime, 2013. godine pada velika proslava jubileja hrišćanstva (17 vekova) u koji će se i Srbija uključiti budući da je car Konstantin koji je tzv. Milanskim ediktom ozvaničio ovu novu državnu relgiju, rodom iz Niša gde je sebi na Medijani podigao letnju rezidenciju.
- Mozaik je otkriven u severo-zapadnom delu vile gde smo ove godine započeli istraživanja. Još od 2005. godine smo imali neke nagoveštaje da bi Konastantinova vila mogla biti veća nego što se nekada mislilo, pa samim tim i sa “novim” mozaicima, pored onih već otkrivenih i na daleko čuvenih, koji predstavljaju Neptuna i krilatu meduzu. Otkriće kružne prostorije sa mozaikom, za koju još ne znamo čemu je služila, svakako naučno potvrđuje rezidencijalni i reprezentativni karakter Konstantinove vile. Rotonda je prečnika 6 metara, istražili smo jedan njen deo i baš tu pronašli mozaik veličine 15 metara kvadratnih - objašnjava dr Gordana Milošević, rukovodilac projekta “Medijana”.
Prema njenim rečima, mozaik je u solidnom stanju, samo malo oštećen na obodima, ima geometrijsku borduru, šare u vidu pletenice, četiri koncentrična kruga, svaki s drugačijim geometrijskim ornamentom i floralnim elementima, listićima i cvetovima, najverovatnije ljiljanima koji su simbol čistote nove vere. Izrađen je od raznobojnih mermernih i kamenih kockica, na njemu se naziru bela, plava i crvena, ali tek pošto bude očišćen sagledaće se njegov kolorit u celosti, kao i detalji kompozicija.
- Nalaz još jednog mozaika važan je za obeležavanju jubileja hrišćanstva 2013. godine - kaže Dušica Živković, pomoćnica ministra, zadužena za kulturno nasleđe i skreće nam pažnju da je na lokalitetu u Nišu prisustvovala eksperimenutalnom snimanju hipokausta, starorimskog uređaja za zagrevanje u jednoj od prostorija vile, koje su obavili studenti Elektronskog fakulteta iz Niša sa prof. Radomirom Stankovićem, čime je potvrđeno da je vila imala podno grejanje. Vila je zapravo letnjikovac rimskog cara Konstantina Velikog, osnivača Carigrada u njegovo doba zvanog Konstantinopolj, imperatora (na Istoku) koji je 313. godine, uredbom donetom u Milanu zajedno sa Licinijem (vladarem na Zapadu) službeno proglasio kraj verskih progona u Rimskom carstvu. Zanimljivo je da je Milanskom ediktu prethodio još jedan akt o verskoj toleranciji posredno vezan za tle današnje Srbije. Reč je o ediktu donetom 311. u Nikomediji za koji je zaslužan car Galerije, rodom iz Gamzigrada gde je, pak, on sebi podigao letnjikovac, poznat kao palata Feliks Romulijana, posvetivši ga svojoj majci Romuli.
Mozaici koji su do sada pronađeni na Medijani sačuvani su mahom u centralnom delu vile sa velikim dvorištem okruženim tremom. Osim vile sa tremom, projekat će obuhvatiti prezentaciju termi, kapije, ogradnog zida i dve ranohrišćanske grobnice. Planirano je i da se turistima dočara život u carskoj vili iz 4. veka i da im se putem 3D animacije, audio i video snimaka, panoa i maketa, prikažu predmeti pronađeni tokom mnogobrojnih arheoloških istraživanja. Jer, Medijana je bila carsko imanje u predgrađu antičkog Niša - Naissusa, sa raskošnom rezidencijom i dobro organizovanom ekonomijom. Imala je kompleks luksuznih vila i u nju su često svraćali rimski vladari na putu za istočnu prestonicu Rimskog cartsva - Konstantinopolj.
Arheološko nalazište Medijana zahvata površinu od oko 40 hektara, od kojih je samo polovine istražena. Zvanično je za posetioce zatvoreno 1. novembra, kada je uobičajeno da počinje svoj zimski san. Međutim, zbog lepog vremena koje još traje, arheolozi na terenu rado dočekuju posetioce, a oni su najčešće đaci na ekskurziji.
Poznati mozaici u Srbiji
- “Dionis”, “Lavirint” i “Lovac”, tri mozaika koja se nalaze u sklopu Feliks Romulijani (Zaječar)
- “Meduza” i “Neptun”, mozaici ranije otkriveni u Medijani (Niš)
- Podni mozaik sa životinjama u Caričinom gradu (Leskovac)
- 250m2 mozaika u Sirmijumu (Sremska Mitrovica)
- Figuralni mozaici u Viminacijumu (Kostolac)
Sva blaga cara Konstantina u Medijani
- Bronzana ograda sa hermama i bistama božanstava Eskulapa i Lune, kraj III i poč. IV veka
- Mermerne skulpture božanstava Asklepija, Higije, Dionisa, Herkula i Satira, otkrivene 1972.
- Mozaici Meduze i Vodenog božanstva - jedina dva figuralna za sada nađena na lokalitetu
- Nalaz još jednog mozaika važan je za obeležavanju jubileja hrišćanstva 2013. godine - kaže Dušica Živković, pomoćnica ministra, zadužena za kulturno nasleđe i skreće nam pažnju da je na lokalitetu u Nišu prisustvovala eksperimenutalnom snimanju hipokausta, starorimskog uređaja za zagrevanje u jednoj od prostorija vile, koje su obavili studenti Elektronskog fakulteta iz Niša sa prof. Radomirom Stankovićem, čime je potvrđeno da je vila imala podno grejanje. Vila je zapravo letnjikovac rimskog cara Konstantina Velikog, osnivača Carigrada u njegovo doba zvanog Konstantinopolj, imperatora (na Istoku) koji je 313. godine, uredbom donetom u Milanu zajedno sa Licinijem (vladarem na Zapadu) službeno proglasio kraj verskih progona u Rimskom carstvu. Zanimljivo je da je Milanskom ediktu prethodio još jedan akt o verskoj toleranciji posredno vezan za tle današnje Srbije. Reč je o ediktu donetom 311. u Nikomediji za koji je zaslužan car Galerije, rodom iz Gamzigrada gde je, pak, on sebi podigao letnjikovac, poznat kao palata Feliks Romulijana, posvetivši ga svojoj majci Romuli.
Mozaici koji su do sada pronađeni na Medijani sačuvani su mahom u centralnom delu vile sa velikim dvorištem okruženim tremom. Osim vile sa tremom, projekat će obuhvatiti prezentaciju termi, kapije, ogradnog zida i dve ranohrišćanske grobnice. Planirano je i da se turistima dočara život u carskoj vili iz 4. veka i da im se putem 3D animacije, audio i video snimaka, panoa i maketa, prikažu predmeti pronađeni tokom mnogobrojnih arheoloških istraživanja. Jer, Medijana je bila carsko imanje u predgrađu antičkog Niša - Naissusa, sa raskošnom rezidencijom i dobro organizovanom ekonomijom. Imala je kompleks luksuznih vila i u nju su često svraćali rimski vladari na putu za istočnu prestonicu Rimskog cartsva - Konstantinopolj.
Arheološko nalazište Medijana zahvata površinu od oko 40 hektara, od kojih je samo polovine istražena. Zvanično je za posetioce zatvoreno 1. novembra, kada je uobičajeno da počinje svoj zimski san. Međutim, zbog lepog vremena koje još traje, arheolozi na terenu rado dočekuju posetioce, a oni su najčešće đaci na ekskurziji.
Poznati mozaici u Srbiji
- “Dionis”, “Lavirint” i “Lovac”, tri mozaika koja se nalaze u sklopu Feliks Romulijani (Zaječar)
- “Meduza” i “Neptun”, mozaici ranije otkriveni u Medijani (Niš)
- Podni mozaik sa životinjama u Caričinom gradu (Leskovac)
- 250m2 mozaika u Sirmijumu (Sremska Mitrovica)
- Figuralni mozaici u Viminacijumu (Kostolac)
Sva blaga cara Konstantina u Medijani
- Bronzana ograda sa hermama i bistama božanstava Eskulapa i Lune, kraj III i poč. IV veka
- Mermerne skulpture božanstava Asklepija, Higije, Dionisa, Herkula i Satira, otkrivene 1972.
- Mozaici Meduze i Vodenog božanstva - jedina dva figuralna za sada nađena na lokalitetu
Meduza
Нема коментара:
Постави коментар