Prvi tom "Srpske enciklopedije", dela od izuzetnog nacionalnog značaja, čiju su prvu knjigu nedavno objavili Matica srpska i Srpska akademija nauka i umetnosti, zajedno sa Zavodom za udžbenike kao izvršnim izdavačem, predstavljen je danas u Novom Sadu.
Dugogodišnji predsednik Uredjivačkog odbora "Srpske enciklopedije" i predsednik MS, akademik Ccedomir Popov, koji je na toj dužnosti bio do pre dve godine, istakao je da to kapitalno delo u deset tomova ima neprocenjivu ulogu u afirmaciji srpske kulture i veliki značaj za delatnost MS.
Napominjući da mnogobrojni učesnici u tom projektu protekle dve decenije, uz mnogo napora, nastojali da dodju do ove prve knjige, Popov je naglasio da tim delom trebalo pokazati da je ova generacija intelektuala "u stanju da svom narodu nadoknadi ono što je izgubio u toku dva veka probijanja u savremenu svetsku civilizaciju".
Krestić: Zdravi temelji za produžetak posla
Akademik Vasilije Krestić, koji je u Uredjivačkom odboru zadužen za oblast istorije, podsetio je na činjenicu da "srpski narod, u odnosu na ekonomski bogatije i kulturnije narode Evrope", veoma kasni u izradi svoje nacionalne enciklopedije, napominjući da tu nije reč samo o finansijskim problemima.
"Nimalo nije slučajno da se ovih dana, kada se pojavio prvi tom enciklopedije, od onih kojima nije stalo do nje, koji vode neprestanu bitku protiv SANU i Matice srpske, poteže pitanje njene cene", rekao je Krestić i dodavši da taj iznos (oko 3.500 dinara) nije mali, ali je napomenuo da takvi projekti, čiji su rezultati voluminozne enciklopedije, nigde u svetu nisu jevtini.
Vidno zakašnjenje u izradi nacionalne enciklopedije došlo je, pre svega, zbog toga što u stručnom i naučnom pogledu nisu bili sazreli uslovi za njeno pisanje, ocenio je akademik Krestić i objasnio da mnoge oblasti koje bi u takvom delu opšteg tipa trebalo da budu zastupljene "nisu kod nas bile dovoljno istražene".
Ističući da u društveno-političkim i kulturnim uslovima u kojima smo živeli "nismo mnogo ni osećali potrebu za dobijanjem nacionalne enciklopedije", on je rekao da se naše društvo u proteklom periodu zadovoljavalo enciklopedijama izdavanim u drugim zemljama sveta.
Milo Lompar: Delo za ponos
Profesor Milo Lompar je istakao da je enciklopedija znak opšte zrelosti jedne kulture i naglasio da je "Srpska enciklopedija" delo kojim se svaka sredina može ponositi.
On je napomenuo da, imajući u vidu značaj tog izdavačkog poduhvata, nije dobro to što je na proteklom Sajmu knjiga u Beogradu ovo delo na izvestan način "stavljeno u senku".
Glavni cilj tog kapitalnog izdanja u deset tomova je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda, kao i prikaz njegovog doprinosa evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji, rekao je aktuelni predsednik Uredjivačkog odbora "Srpske enciklopedije" Dragan Stanić.
Kad taj projekat bude završen, dodao je on, čitaoci bi trebalo da u toj publikaciji pronađu pouzdane, tačne i sveobuhvatne informacije o pojavama važnim za istoriju srpskog naroda.
Brojke
Na nacionalnoj enciklopediji radilo je oko 750 ljudi, od kojih je više od 500 pisaca tekstova, više od 100 clanova ukupno 33 redakcije i 25 članova Uredjivačkog odbora.
Link: maticasrpska.org.rs,
Dugogodišnji predsednik Uredjivačkog odbora "Srpske enciklopedije" i predsednik MS, akademik Ccedomir Popov, koji je na toj dužnosti bio do pre dve godine, istakao je da to kapitalno delo u deset tomova ima neprocenjivu ulogu u afirmaciji srpske kulture i veliki značaj za delatnost MS.
Napominjući da mnogobrojni učesnici u tom projektu protekle dve decenije, uz mnogo napora, nastojali da dodju do ove prve knjige, Popov je naglasio da tim delom trebalo pokazati da je ova generacija intelektuala "u stanju da svom narodu nadoknadi ono što je izgubio u toku dva veka probijanja u savremenu svetsku civilizaciju".
Krestić: Zdravi temelji za produžetak posla
Akademik Vasilije Krestić, koji je u Uredjivačkom odboru zadužen za oblast istorije, podsetio je na činjenicu da "srpski narod, u odnosu na ekonomski bogatije i kulturnije narode Evrope", veoma kasni u izradi svoje nacionalne enciklopedije, napominjući da tu nije reč samo o finansijskim problemima.
"Nimalo nije slučajno da se ovih dana, kada se pojavio prvi tom enciklopedije, od onih kojima nije stalo do nje, koji vode neprestanu bitku protiv SANU i Matice srpske, poteže pitanje njene cene", rekao je Krestić i dodavši da taj iznos (oko 3.500 dinara) nije mali, ali je napomenuo da takvi projekti, čiji su rezultati voluminozne enciklopedije, nigde u svetu nisu jevtini.
Vidno zakašnjenje u izradi nacionalne enciklopedije došlo je, pre svega, zbog toga što u stručnom i naučnom pogledu nisu bili sazreli uslovi za njeno pisanje, ocenio je akademik Krestić i objasnio da mnoge oblasti koje bi u takvom delu opšteg tipa trebalo da budu zastupljene "nisu kod nas bile dovoljno istražene".
Ističući da u društveno-političkim i kulturnim uslovima u kojima smo živeli "nismo mnogo ni osećali potrebu za dobijanjem nacionalne enciklopedije", on je rekao da se naše društvo u proteklom periodu zadovoljavalo enciklopedijama izdavanim u drugim zemljama sveta.
Milo Lompar: Delo za ponos
Profesor Milo Lompar je istakao da je enciklopedija znak opšte zrelosti jedne kulture i naglasio da je "Srpska enciklopedija" delo kojim se svaka sredina može ponositi.
On je napomenuo da, imajući u vidu značaj tog izdavačkog poduhvata, nije dobro to što je na proteklom Sajmu knjiga u Beogradu ovo delo na izvestan način "stavljeno u senku".
Glavni cilj tog kapitalnog izdanja u deset tomova je sakupljanje, sistematizovanje i enciklopedijsko tumačenje sveukupnog istorijskog razvoja i savremenog položaja srpskog naroda, kao i prikaz njegovog doprinosa evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji, rekao je aktuelni predsednik Uredjivačkog odbora "Srpske enciklopedije" Dragan Stanić.
Kad taj projekat bude završen, dodao je on, čitaoci bi trebalo da u toj publikaciji pronađu pouzdane, tačne i sveobuhvatne informacije o pojavama važnim za istoriju srpskog naroda.
Brojke
Na nacionalnoj enciklopediji radilo je oko 750 ljudi, od kojih je više od 500 pisaca tekstova, više od 100 clanova ukupno 33 redakcije i 25 članova Uredjivačkog odbora.
Нема коментара:
Постави коментар