Na njegovom muljevitom dnu leže i trunu ostaci hiljadugodišnje pomorske trgovine i svedočanstva desetina ratova, kulturne i istorijske dragocenosti, ali i neeksplodirane gasne i nagazne mine i avionske bombe, a s obzirom na vremenski pritisak pod kojim se radi, sve to ume graditelje da stavi pred priličnu dilemu.
Većinski vlasnik koncerna koji gradi „Severni tok“ je moćna i ne baš transparentna ruska energetska imperija „Gasprom“, a strah od zavisnosti od ruskog gasa je veliki. Zbog toga koncern kao da sledi moto mladih izviđača i trudi se da svaki dan učini dobro delo: kako bi udovoljio ekolozima, na obalama Baltičkog mora gradi platoe za foke, a sa morskog dna spasava krhke olupine brodova, te tako izgradnja „Severnog toka“ prerasta i u veliki arheološki poduhvat. Za podvodne arheologe Baltičko more je riznica puna dragocenosti, a tokom protekle decenije pažnju je privukao čitav niz spektakularnih otkrića.
U leto 2003. ronioci sa švedskog ostrva Gotska Sandon pronašli su na dubini od 125 metara olupinu aviona DC-3, koji se smatrao nestalim od 13. juna 1952. Ovaj švedski špijunski avion sa osmočlanom posadom iznad baltičkog mora je oborio sovjetski borbeni avion, a stručnjaci su sada pomoću DNK analize uspeli da identifikuju čak i posmrtne ostatke pilota. Tri godine kasnije, ljudi poljske naftne kompanije „Petrobaltik“ otkrili su tokom rada na bušotini olupinu nemačkog nosača aviona „Graf Cepelin“, svojevremenog prestižnog projekta Hitlerove ratne mornarice, čija je sudbina bila nerazjašnjena od kako ga je krajem rata zaplenila sovjetska flota: ovaj nalaz je konačno potvrdio glasine prema kojima je Crvena armija brod bila u tolikoj meri opteretila opljačkanim dragocenostima, da je zbog preopterećenja potonuo: Preko 90 godina nerazjašnjena je bila i sudbina britanske podmornice HMS E18, koja je na svoje poslednje putovanje krenula 25. maja 1916. iz estonske luke Reval (danas Talin), a koja je pre nego što je i sama potopljena zadala težak udarac nemačkom razaraču V100. Ova podmornica, jedna od prvih ikada sagrađenih, nedavno je otkrivena na morskom dnu kod estonskog ostrva Hiuma. Sve u svemu, u teritorijalnim vodama zemalja kroz koje prolazi „Severni tok“ (Rusija, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Nemačka, Danska i Švedska) istraživači koje su angažovali izvođači radova otkrili su oko 70 olupina brodova i to na koridoru širokom samo 125 metara. Nemački koordinator projekta Tomas Ferster ovo naziva „ogromnim dobitkom za arheologiju“. Njegov tim je 2000, kod ostrva Pel, otkrio dobro sačuvane ostatke trgovačkog broda iz 14. veka, a sada radi na ostacima oko 20 brodova koji su u Velikom nordijskom ratu (1700-1721) potopljeni da kao bedem zapreče prolaz neprijateljskim brodovima u luku Štralzind kod ostrva Rigen. Ovaj nalaz je utoliko dragoceniji što o brodogradnji iz tog vremena nema nikakvih pisanih svedočanstava jer su se znanje i veštine prenosili usmenim putem, sa oca na sina.
Većina ovakvih otkrića, međutim, za sada neće biti pristupačna široj publici, već samo zaštićena vrećama peska i konzervirana pod vodom, gde ih je mnogo lakše sačuvati. Isto važi i za oko 40 podvodnih otkrića koja ronioci nazivaju „mračnim“, ali koja takođe predstavljaju svojevrsno kulturno blago i uživaju zvanični status spomenika kulture. U pitanju su ostaci ljudi koji su smrt našli u moru, zatvoreni u najmanjim modelima podmornica i aviona. Ovo podvodno groblje neprestano je ugroženo od lovaca na trofeje, Zavod za zaštitu spomenika nije u stanju da ga obezbedi, a nad njegovim mirom za sad bdiju jedino ronioci iz projekta „Severnog toka“.
Raniji postovi vezani za ovu temu: Lađe leže na dnu Baltika
Нема коментара:
Постави коментар