Graditelji „Severnog toka“ otkrili su u Baltičkom moru pravo pomorsko groblje - najmanje 12 brodova koji su stradali između 12. i 18. veka u nemirnim severnim vodama. Švedska kompanija, koja je našla olupine tokom ispitivanja terena za gradnju severnog kraka naftovoda između Rusije i Evrope, objavila je da brodovi „izgledaju netaknuti“. Iako su neki od njih na dnu već 800 godina, sasvim je moguće da su potpuno očuvani jer u Baltičkom moru ne žive alge i školjke koje se hrane drvetom.
Baltičko more je poznato po hirovitosti i snažnim olujama, u njemu su nestali mnogi brodovi, ali se niko nije nadao da bi na relativno malom području koje je istraživano (48 sa 1,2 kilometra) moglo da se nađe tako mnogo ostataka. Nalazom su očarani istoričari, koji se spremaju da ga istraže. Dvanaest otkrivenih olupina nalazi se na maloj dubini - samo 130 metara, što će im svakako olakšati posao. - Tu su stranice i stranice istorije koje čekaju da ih pročitamo. Na brodovima je i dalje najveći deo predmeta koje su ti ljudi upotrebljavali - kaže Peter Norman iz švedskog Nacionalnog društva za istraživanje nasleđa.
Baltičko more bilo je značajan plovni put još u vreme Rimljana. Vikinzi su ga pretvorili u „svoje dvorište“, za koje su se vekovima borili sa grupama Slovena. U 17. veku zbog njega su ratovali Poljska, Danska i Švedska, a i u Drugom svetskom ratu bilo je granica dveju suprotstavljenih strana. Zato ne čudi da je pored brodova, kompanija koja priprema gradnju „Severnog toka“ otkrila i 80 neeksplodiranih mina iz Drugog svetskog rata.
Internacionalni konzorcijum koji gradi severni krak naftovoda objavio je da će radove organizovati tako da ne ometaju istraživače „groblja brodova“. Naftovod, inače, od 2012. godine treba da transportuje do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Viborga u Rusiji do Grejsfelda u Nemačkoj, odakle će se slati u evropsku mrežu.
Baltičko more je poznato po hirovitosti i snažnim olujama, u njemu su nestali mnogi brodovi, ali se niko nije nadao da bi na relativno malom području koje je istraživano (48 sa 1,2 kilometra) moglo da se nađe tako mnogo ostataka. Nalazom su očarani istoričari, koji se spremaju da ga istraže. Dvanaest otkrivenih olupina nalazi se na maloj dubini - samo 130 metara, što će im svakako olakšati posao. - Tu su stranice i stranice istorije koje čekaju da ih pročitamo. Na brodovima je i dalje najveći deo predmeta koje su ti ljudi upotrebljavali - kaže Peter Norman iz švedskog Nacionalnog društva za istraživanje nasleđa.
Baltičko more bilo je značajan plovni put još u vreme Rimljana. Vikinzi su ga pretvorili u „svoje dvorište“, za koje su se vekovima borili sa grupama Slovena. U 17. veku zbog njega su ratovali Poljska, Danska i Švedska, a i u Drugom svetskom ratu bilo je granica dveju suprotstavljenih strana. Zato ne čudi da je pored brodova, kompanija koja priprema gradnju „Severnog toka“ otkrila i 80 neeksplodiranih mina iz Drugog svetskog rata.
Internacionalni konzorcijum koji gradi severni krak naftovoda objavio je da će radove organizovati tako da ne ometaju istraživače „groblja brodova“. Naftovod, inače, od 2012. godine treba da transportuje do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Viborga u Rusiji do Grejsfelda u Nemačkoj, odakle će se slati u evropsku mrežu.
Нема коментара:
Постави коментар