U kačari Milosava Sretenovića u selu Miokovcima kod Čačka, nalazi se najpoznatije rakijsko bure u kome su, po predanju, princa Petra Karađorđevića, dok je čekao svoj red za srpski presto, jataci prebacivali sa Cetinja u Srbiju
Sretenović tvrdi da je njegov pradeda Sava, koji je bio pintor i član radikalne stranke, pomagao kraljeviću da poseti Srbiju i oslušne glas naroda u vreme dinastije Obrenovića."Moj pradeda Sava preuzeo je princa od porodice Čvrkić u selu Rošci kod Čačka, smestio ga u bure i doveo u Miokovce", tvrdi on. U hrastovom buretu od 12 tovara Petra je pradeda Sava prevezao volovskom zapregom.
Sretenović je, na osnovu priča, rekao da se već tada sumnjalo da Karađorđević ilegalno posećuje Srbiju i da su žandari bili oprezni. "To bure je bilo posebno. U jednom delu nalazila se rakija, a u drugom mogla je da se smesti neka osoba." "Prilikom prebacivanja princa iz Rožaca u Miokovce, na polovini puta, u mestu Bokovačka Kosa, pradedu Savu zaustavili su žandarmi i pitali šta prevozi." Milosav je ispričao da je pradeda Sava bio sumnjiv, pa su tražili da im sipa rakiju iz bureta. "On im je sipao rakiju, a pošto su je popili, rekli su mu da produži i tako je Sava uspeo da prebaci Petra buretom", priča Sretenović.
Milosav nema podatak koliko je dana budući kralj proveo u Miokovcima, dodajući da se još uvek prepričava svedočenje ondašnjih seljaka da su ga noću sretali na putu.
Kada je princ došao na vlast i postao kralj hteo je da nagradi svoje jatake, a želja Save bila je da mu da tapiju na imovinu gde i danas žive Sretenovići.
U znak zahvalnosti, bio je i na spisku zvanica za prvu kraljevu slavu.
Bure se nalazi u oronuloj kačari i Milosav se još nada da će neko izdvojiti novac da je renovira i legendarno bure sačuva od propadanja.
Milosav Sretenović izjavio je da je njegov pradeda Sava imao četiri sina i da su svi poginuli u Prvom svetskom ratu.
On je potomak najstarijeg Savinog sina, po kome je dobio ime. Sava Sretenović rođen je 1853., a preminuo je 1930. godine. Kralj Petar prvi Karađorđević bio je srpski vladar od 1903. do 1918. godine. O tom putovanju u buretu pisao je i autor knjige "Miokovačka vekovanja", doktor Miloš Obradović.
Нема коментара:
Постави коментар