U vremenima kada se konvencionalno slanje pisama i razglednica sve manje praktikuje, potez Kraljevske pošte Velike Britanije oduševio je mnoge filateliste ali i ljubitelje roka. Naime, jedna od najstarijih poštanskih službi na svetu pre nekoliko dana u opticaj je pustila deset poštanskih markica sa motivima omota legendarnih rok albuma iz ove zemlje. Čelni ljudi Kraljevske pošte, kao tvorci ove ideje,smatraju da je ovaj potez dobar način za odavanje počasti slavnim britanskim i svetskim muzičarima, ali i brojnim dizajnerima, zahvaljujući kojima su omoti (pored samih albuma) postali globalno popularni.
Na poštanskim markicama našli su se omoti sledećih albuma: „Let It Bleed” „Rolingstonsa” iz 1969. godine, „London Calling” grupe „Kleš” (1979), „The Rise And Fall Of Ziggy Stardust And The Spiders From Mars” Dejvida Bouvija (1972), „The Division Bell” sastava „Pink Flojd” (1994), „A Rush Of Blood To The Head” grupe „Koldplej” (2002), „Screamdelica” („Prajmal skrim” – 1991), „Parklife” („Blur” – 1994), „Tubular Bells” Majka Olfilda (1973), IV grupe „Led cepelin” (1971) i „Power, Corruption And Lies” mančesterskih veterana, sastava „Nju order” (1983).
Da se ne radi o bilo kakvoj kolekciji govori i podatak da Kraljevska pošta tokom godine, osim regularnih poštanskih markica, u ograničenom izdanju na tržište izbaci ukupno 12 markica, računajući sve sfere istorije, nauke, kulture, umetnosti i politike. Filip Parker, jedan od čelnih ljudi Kraljevske pošte rekao je nedavno u izjavi za magazin „Rolingston” da je bilo samo pitanje vremena kada će se odati počast ovim i sličnim omotima, koji su nemerljivo doprineli da pomenuti albumi budu zlatnim slovima zabeleženi u istoriju savremene muzike.
– Svaki od ovih omota je dvanaestoinčno remek-delo. Smatrali smo da njihovo pojavljivanje na poštanskim markicama treba da slavi ovakav vid umetničke forme. Takođe, ovakav potez doprineće ponovnoj popularizaciji slanja klasične pošte, koja je u današnje vreme pomalo zaboravljena. Proces selekcije po kojem su se neki omoti našli na listi bio je rigorozan. Konsultovali smo veliki broj stručnjaka, dizajnera, muzičkih kritičara i novinara... Takođe, razmotrili smo mnoge top-liste i smatramo da je ovakav izbor objektivan – dodao je Parker.
Ipak, Parkerove reči su kod britanske rok publike, poznate po svom istančanom senzibilitetu i vrlo diskutabilnom ukusu, izazvale puno negativnih reakcija. Komentari čitalaca na sajtovima i forumima praktično svih medijskih kuća koje su objavile ovu vest sadrže sličnu poruku, a to je čuđenje i neverica kako se neki (po mnogima legendarni omoti albuma) nisu našli u ovoj kolekciji.
Prva kritika stigla je na račun omota albuma „The Divison Bell”, odnosno činjenice da je on izabran ispred „mitskog” omota „Flojdovog” „The Dark Side Of The Moon”. Parkerovo šturo obrazloženje da je omot čuvenog albuma iz 1973. „previše mračan” (u vizuelnom smislu) kod mnogih je izazvao revolt, a neke je i nasmejao.
– Markice ne mogu da se biraju samo da bi izgledale dobro. Ako su previše mračne, naše mašine ih jednostavno neće odštampati – kazao je Parker.
Polemika je bilo i oko praktično svih ostalih omota, ali najverovatnije je da će se cela priča završiti sa tradicionalnim zaključkom da o ukusima ne vredi raspravljati.
Da bi se pojavile na tržištu, svih deset markica morale su da budu odobrene od strane britanske kraljice Elizabete Druge lično.
Medijsku prašinu podigao je istorijsko-pravni aspekat po kojem Kraljevskoj pošti nije dozvoljeno da na markicama objavljuje likove živih velikana, osim ako su oni članovi kraljevske porodice. Sporni albumi po ovom aspektu su „The Rise And Fall Of Ziggy Stardust And The Spiders From Mars” (na kome je Bouvi) i „London Calling” (Pol Simonon). Parker je i ove izuzetke pokušao da opravda obrazloženjem da se markicama slavi umetnički aspekat samog omota a ne „lik i delo” osoba koje se na njima nalaze.
Vremenom dobijaju na vrednosti
Pojavljivanje slavnih muzičara i kompozitora na poštanskim markicama nije stvar novijeg datuma. U posebnim, limitiranim ili redovnim edicijama markica zemalja širom Evrope, Amerike, ali i drugih kontinenata svoju „besmrtnost” nalazili su Mocart, Betoven, Bah, Debisi, Čajkovski... Tu su i brojni velikani džeza, poznata imena iz sveta pop i rok muzike kao i muzičari koji na globalnom nivou možda nisu bili toliko popularni, ali su u svojim zemljama svakako imali status velikih zvezda. Poznato je da u filateliji markice sa vremenom dobijaju na vrednosti, pa bi tako neke danas malo poznate edicije za nekoliko godina, decenija ili vekova mogle da dostignu i cifre koje se mere stotinama hiljada evra, dolara ili funti.
Dizajn rame uz rame sa muzikom
Najbolji primer da se već duži niz godina dizajnu omota posvećuje podjednaka pažnja kao i samom kvalitetu albuma pokazuje i primer poslednjeg studijskog izdanja grupe „Mjuz”. Omot albuma „Resistance” ovog alt rok sastava iz Devona pobedio je u većini izbora za najbolji omot 2009. godine. Takođe, kupci u Velikoj Britaniji su uz CD sa bogatim bukletom na poklon dobijali USB fleš memorije sa logom grupe, podmetače za čaše, kačkete, majice...
Нема коментара:
Постави коментар