Bugarska će do kraja januara i zvanično zatražiti uključenje u zonu evra, izjavio je bugarski premijer Bojko Borisov u intervjuu “Volstrit žurnalu”. Sofija se odlučila na taj korak, rekao je, pošto je “za razliku od mnogih drugih zemalja”, bugarska privreda “stabilna” i, uprkos globalnoj finansijskoj krizi, nije tražila pomoć međunarodnih finansijskih institucija.
Ubrzo potom, mađarski premijer Gordon Bajnai izjavljuje da bi i naši severni susedi u naredne četiri godine mogli da ispune uslove za uvođenje evra, ukoliko vlada potvrdi čvrstu fiskalnu politiku.
“Vol strit žurnal” ocenjuje da Borisov ima jake adute u rukama, pogotovu što je pobrao sve pohvale zbog toga što je uspeo, za kratko vreme po dolasku na vlast, da državne rashode u Bugarskoj umanji za čak 15 odsto. List, kao posebne “zasluge” vlade, navodi da je Bugarska, kao nijedna druga evropska zemlja, 2009. zabeležila deficit platnog bilansa od samo 0,8 odsto bruto društvenog proizvoda!
Mađarska je, sa druge strane, prva zemlja članica EU koja je tokom godine globalne krize zatražila međunarodnu pomoć. Zahvaljujući strogim merama štednje, vlada u Budimpešti uspela je, međutim, da deficit javnih finansija smanji na nivo od 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.
- Ako vlada nastavi tim putem i zadrži nizak deficit, Mađarska bi mogla da uvede evro pre Češke ili Poljske - rekao je premijer Bajnai u izjavi državnoj televiziji.
Dosad su jedino Slovenija (2007) i Slovačka (2009) ispunile mastrihtske kriterijume i uvele evro, postajući sastavni deo evrozone koja ima 16 zemalja.
Nastojanjima Bugarske za ulazak u evrozonu, kažu analitičari, ide naruku i to što je od početka globalne finansijske i privredne krize bila jedna od veoma retkih zemalja u svetu koja je održala stabilan kurs domaće valute prema svim važnijim svetskim valutama.
Ubrzo potom, mađarski premijer Gordon Bajnai izjavljuje da bi i naši severni susedi u naredne četiri godine mogli da ispune uslove za uvođenje evra, ukoliko vlada potvrdi čvrstu fiskalnu politiku.
“Vol strit žurnal” ocenjuje da Borisov ima jake adute u rukama, pogotovu što je pobrao sve pohvale zbog toga što je uspeo, za kratko vreme po dolasku na vlast, da državne rashode u Bugarskoj umanji za čak 15 odsto. List, kao posebne “zasluge” vlade, navodi da je Bugarska, kao nijedna druga evropska zemlja, 2009. zabeležila deficit platnog bilansa od samo 0,8 odsto bruto društvenog proizvoda!
Mađarska je, sa druge strane, prva zemlja članica EU koja je tokom godine globalne krize zatražila međunarodnu pomoć. Zahvaljujući strogim merama štednje, vlada u Budimpešti uspela je, međutim, da deficit javnih finansija smanji na nivo od 3,6 odsto bruto domaćeg proizvoda.
- Ako vlada nastavi tim putem i zadrži nizak deficit, Mađarska bi mogla da uvede evro pre Češke ili Poljske - rekao je premijer Bajnai u izjavi državnoj televiziji.
Dosad su jedino Slovenija (2007) i Slovačka (2009) ispunile mastrihtske kriterijume i uvele evro, postajući sastavni deo evrozone koja ima 16 zemalja.
Nastojanjima Bugarske za ulazak u evrozonu, kažu analitičari, ide naruku i to što je od početka globalne finansijske i privredne krize bila jedna od veoma retkih zemalja u svetu koja je održala stabilan kurs domaće valute prema svim važnijim svetskim valutama.
Нема коментара:
Постави коментар