Posle 17 godina, Vojska Srbije se presvlači u nove maskirne uniforme. Trenutno se u preduzeću „Jumko” iz Vranja realizuje proizvodnja oko 130 kilometara pamučnosintetičkih tkanina i isto toliko različitih pletenina potrebnih za šivenje gotovih odevnih predmeta potrebnih za komplet nove vojničke maskirne uniforme. Na proleće će oko 8.500 vojnika marširati u novom ruhu, dok bi do kraja godine kompletan armijski sastav trebao da izgleda potpuno drugačije u novoj uniformi model M-10. Uniforma iz 1993. godine, koju pamtimo još iz doba građanskih ratova, odlazi u istoriju.
– Završna ispitivanja kompleta „nulte” serije nove uniforme će se realizovati praćenjem u realnim terenskim uslovima, u pešadijskom bataljonu u bazi „Jug”, dok će se kombinezoni, namenjeni specijalnim jedinicama, ispitati u padobranskom bataljonu u Nišu – kaže potpukovnik Milan Kulić, rukovodilac organizacione celine koja se bavi razvojem intendantskih materijalnih sredstava.
Od vojničkog rublja do troslojne vetrovke, sa 16 funkcionalnih delova različitih odevnih predmeta, namenska i savremena, ali u duhu tradicije, uniforma je testirana na vojnicima pešadije.
– Analiziraće se funkcionalnost nove uniforme uz maksimalno dnevno angažovanje pešadinaca (što znači da vojnik dnevno može da prepešači 40 kilometara i da je njegov komplet, sa novom puškom i opremom, težak oko 43 kilograma). Izdržljivost materijala je testirana u trajanju od tri nedelje u specijalnim komorama, na temperaturama do minus 30 i plus pedeset stepeni Celzijusovih, a kvalitet izrađenih materijala se neprekidno proverava kako u pogledu fizičkomehaničkih karakteristika, tako i u pogledu ostalih parametara koji se odnose na sirovinski sastav i izvršene dorade na tkanini. Svaki bitan detalj je podvrgavan specijalnim proverama prema propisanim metodama za proveru kvaliteta, od stepena zapaljivosti pertli na čizmama do izdržljivosti dugmadi prilikom pranja, sušenja ili hemijskog čišćenja.
Novi maskirni desen već je nazvan „digitalna šara”, ali potpukovnik napominje da svaka uniforma mora da zadovolji posebno propisane maskirne karakteristike.
– Snimanjem terena naše teritorije dolazi se do nekih merljivih karakteristika sa kojima uniforma mora biti „kompatibilna”. Vojska Srbije je usvojila skup propisa koji definiše maskirne karakteristike za različite namene od uniformi do različitih tehničkih sredstava, a takve propise imaju i najveće vojske sveta. Kada se maskirna uniforma nađe na IC kameri ili IC nišanu, mora da ima smanjeni odraz i da se teže uočava. Ta uniforma mora da se sjedinjuje sa refleksijom prostora. Ona ne sme da odstupa od prirodnog ambijenta. Boje nove uniforme izgledaju kao boje teritorije Srbije. Izradom novog maskirnog desena, usvojene maskirne šare su prevedene iz makro u mikro desen određenim stepenom digitalizacije dosadašnjeg desena.
Prema rečima potpukovnika Kulića, desen nove uniforme je spoj oranica i šuma, uvelog i zelenog lišća. Kad se spoje zeleno-drap, svetlozelena, tamnozelena, braon i crna, dobija se pet boja Srbije u odgovarajućoj refleksiji, koja je snimljena iz vazduha. Naš sagovornik napominje da uniforme drugih armija ne bi mogle da zadovolje maskirne karakteristike našeg podneblja.
– Ako hoćete da kupite uniformu za vojsku Alžira, morate da snimite boju tamošnjeg peska. Laik bi mogao da pomisli da možemo da obučemo američku, nemačku, francusku ili tursku uniformu i da će ona biti savršena. Naši maskirni zahtevi za bojenje tkanina namenjenih za izradu uniforme su, na primer, stroži u jednom delu zahteva od onih koje je propisala armija SAD. Maskirni zahtevi su, takođe, tajna kod nekih armija. Zato se, zbog stepena tajnosti i strogih kriterijuma kvaliteta, došlo do zaključka da uniforme treba šiti kod svoje kuće, dakle u „Jumku”.
– Prvi put, košulja će se nositi samo leti, kao gornji odevni predmet. Ispod bluze će se nositi majica, ili rolka sa džemperom preko nje. U nijednoj varijanti nije predviđeno da se nosi bluza sa košuljom. Vojnički džemper je otmeno urađen, može da bude i gornji odevni predmet. Što se tiče kape, ona je izuzetno moderna, ali nosi i diskretna obeležja šajkače.
Sudbina mornaričkih uniformi
Na pitanje kakva je sudbina mornaričkih uniformi i činova u Vojsci Srbije, Kulić odgovara da su oficiri koji ih sada nose pripadnici rečnih jedinica u Novom Sadu.
– To su mornarički oficiri koji su završili školovanje u bivšoj JNA ili VJ, oni su po vokaciji mornari i vezani su za svoje uniforme. Ta uniforma je usklađena sa obeležjima Republike Srbije – objašnjava Kulić.
Inače, pravilo je da, ako starešina promeni vid vojske, on može maksimalno dve godine da nosi uniformu vida u kojoj je radio, osim u varijanti kada dolazi na dužnost u Ministarstvo odbrane ili Generalštab vojske, gde može da zadrži uniformu vida koju je nosio.
Нема коментара:
Постави коментар