Još jedan film otišao u penziju

U Kanzasu razvijena poslednja rolna legendarnog filma koji je 75 godina podjednako oduševljavao i profesionalce i amatere.

Tačno u podne, 6. januara u foto-radnji Dvejna Stejla, u prerijskoj varoši Parson u Kanzasu, isključena je mašina koja je razvila poslednju rolnu „kodahroma“, legendarnog filma koji je još od 1935. podjednako oduševljavao fotografske profesionalce, amatere i one koji su uživali u dobroj fotografiji.

„Kodahrom“ je bio takozvani slajd film, ili „dijapozitiv“, sa koga su slike mogle da se gledaju samo uz pomoć projektora. Bio je jedinstven po tome što je mnogo bolje nego ijedan drugi u istoriji fotografije reprodukovao punoću i „dubinu“ svih boja ovog sveta, zbog čega je korišćen za slike za štampu, u modnoj industriji i svugde gde je bilo važno verno predstaviti svaku nijansu i svaki detalj.

„Kodahrom“ je tako postao najnovija žrtva digitalne ere: fotografije su već više od deceniju umesto slojeva boja na papiru ili celuloidnoj traci, samo „fajlovi“, veći ili manji broj digitalnih „piksela“. Prave se mnogo lakše i jeftinije.

Poslednjih dana foto-laboratorija u Kanzasu imala je mnoštvo posetilaca: mnogi nisu štedeli ni vremena ni truda da lično donesu svoje poslednje kasete sa „kodahromom“ na razvijanje. Među njima je bio i profesionalni fotograf Stiv Mekari, autor čuvene fotografije „Avganistanska devojka“ koja se 1984. pojavila na koricama magazina „Nacionalna geografija“. Mekari je imao čast da mu „Kodak“, kada je u junu 2009. zatvorio liniju za proizvodnju „kodahroma“, uruči poslednju rolnu filma sa 36 snimaka.

Naslovnica Nac. geografije iz 1985. sa slikom S. Mekarija

Pola od toga Mekari je „ispucao“ u Njujorku, a pola u Indiji. Do Parsona se odvezao automobilom, jer, kako je rekao, nije želeo da rizikuje da se poslednji proizvedeni „kodahrom“ zagubi negde u pošti.

Jedan čovek je na razvijanje doneo čak 1.580 filmova i za to platio 15.798 dolara.

„Kodahrom“ je mogao da se razvija samo u 25 laboratorija širom sveta koje su imale specijalnu licencu „Kodaka“. Razvijanje je bilo uračunato u cenu filma, koji se slao poštom, u svojoj originalnoj kaseti, da bi se nazad dobila kutijica sa 24 ili 36 slajdova, koji su onda projektovani na zid.

Ovom filmu je 1973. Pol Sajmon iz čuvenog dueta „Sajmon i Garfankl“ posvetio jednu pesmu „Mama, nemoj da mi uzimaš kodahrom“.

„Kodahrom“ mu je na kraju uzela digitalna tehnologija. Zaposleni u radnji Dvejna Stejla nosili su u četvrtak žute majice na kojima je bio ispisan epitaf: „Najbolji slajd i kinematografski film u istoriji zvanično je otišao. Kodahrom: 1935–2010”.

Link: Objava Kodak-a iz 2009. godine o prestanku proizvodnje Kodakhroma,