Tradicionalno izdanje poštanskih maraka na temu Božić Pošta Srbije pustila je u opticaj 30. novembra 2010. godine. Serija sadrži dve marke nominala 22 i 46 dinara. pošto su emitovane krajem novembra, u tiražu znatno većem od ostalih prigodnih maraka, ove marke su na vreme stigle do šaltera Pošta, a time i do mnogobrojnih filatelista i sotalih korisinka poštanskih usluga koji će ih koristiti za čestitanje praznika.
Božić je jedan od najznačajnijih i najradnosnijih hrišćanskih praznika, zajednički praznik svih pravoslavnih i katoličkih vernika. Razlika je u datumu kada se slavi. Pravoslavci slave 7. januara, a katolici 25. decembra, ali je njegova poruka ista - mir i ljubav!
Srpska narodna tradicija podrazumeva nekoliko obaveznih elemenata koji su povezani samo za ovaj najradnosniji hrišćanski praznik. To su: pečenica, slama, badnjak, česnica i položajnik. Sam Božić se slavi tri dana, a pripreme za Božić vrše se na Tucindan, 5. januara i na Badnji dan 6. januara.
Slama se unosi u kuću zajedno sa badnjakom i stavlja se po glavnoj prostoriji, u nju se potom stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Badnjak je mlado i zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo, koje domaćin seće na Badnji dan. Prema običaju seče se ukoso i sa istočne strane i pazi da drvo paden direktno na zemlju, a ne da se zadrži na nekom susednom drvetu. badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva, kao i topline ljubavi koju nam Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na zemlju.
Česnica je obično bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Lomi se na delove i svaki ukućanin dobija parče. Pre toga u nju se stavlja zlatan ili srebrni novčić, a česnica se lomi isključivo za ručkom. Smatra se da će onaj ko nađe u svom parčetu novčić imati berićeta u nastupajućoj godini. Poput slavskog kolača, česnica spada u hlebne, odnosno beskrvne žrtve.
Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na sam dan Božića. on pozdravi dom i sve ukućane rečima "Hristos se rodi", a onda uzme grančicu od badnjaka i priđe vatri i poželi sreću ukućanima govoreći"Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko parica" i slično, završavajući svoj govor rečima: "Amin, Bože daj". Pre toga domaćin se dogovori sa nekim od svojih prijatelja da pre poden, na sam Božić dođe kod njega u kuću kao pložajnik.
Za motive na markama uzete su ikone iz Bogorodične crkve u zemunu. na marki nominale 22 dinara prikazana je ikona Rođenje Hristovi Arsenija Teodorovića, koja potiče iz perioda od 1813. do 1815. godine. Na marki nominale 46 dinara prikazana je ikona Rođenja Hristovo nepoznatog autora, čije su dimenzije 80x130 cm.
Grafičku obradu uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafički dizajner iz Beograda. Stručnu saradnju pružio je starešina Bogorodične crkve u Zemunu, protojerej-stavrofor Božo Bakajlić.
Marke su štampane u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu tehničkom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od po 25 komada. Marka nominale 22 dinara, što odgovara tarifi za slanje pisma i čestitiki u unutrašnjem saobraćaju, štampana je u tiražu od 528.000 komada, dok je marka nominale 46 dinara, namenjena za čestitike u međunarodnom saobraćaju štampana u tiražu od 128.000 dinara.
Božić je jedan od najznačajnijih i najradnosnijih hrišćanskih praznika, zajednički praznik svih pravoslavnih i katoličkih vernika. Razlika je u datumu kada se slavi. Pravoslavci slave 7. januara, a katolici 25. decembra, ali je njegova poruka ista - mir i ljubav!
Srpska narodna tradicija podrazumeva nekoliko obaveznih elemenata koji su povezani samo za ovaj najradnosniji hrišćanski praznik. To su: pečenica, slama, badnjak, česnica i položajnik. Sam Božić se slavi tri dana, a pripreme za Božić vrše se na Tucindan, 5. januara i na Badnji dan 6. januara.
Slama se unosi u kuću zajedno sa badnjakom i stavlja se po glavnoj prostoriji, u nju se potom stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Badnjak je mlado i zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo, koje domaćin seće na Badnji dan. Prema običaju seče se ukoso i sa istočne strane i pazi da drvo paden direktno na zemlju, a ne da se zadrži na nekom susednom drvetu. badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva, kao i topline ljubavi koju nam Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na zemlju.
Česnica je obično bela pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca. Lomi se na delove i svaki ukućanin dobija parče. Pre toga u nju se stavlja zlatan ili srebrni novčić, a česnica se lomi isključivo za ručkom. Smatra se da će onaj ko nađe u svom parčetu novčić imati berićeta u nastupajućoj godini. Poput slavskog kolača, česnica spada u hlebne, odnosno beskrvne žrtve.
Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na sam dan Božića. on pozdravi dom i sve ukućane rečima "Hristos se rodi", a onda uzme grančicu od badnjaka i priđe vatri i poželi sreću ukućanima govoreći"Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko parica" i slično, završavajući svoj govor rečima: "Amin, Bože daj". Pre toga domaćin se dogovori sa nekim od svojih prijatelja da pre poden, na sam Božić dođe kod njega u kuću kao pložajnik.
Za motive na markama uzete su ikone iz Bogorodične crkve u zemunu. na marki nominale 22 dinara prikazana je ikona Rođenje Hristovi Arsenija Teodorovića, koja potiče iz perioda od 1813. do 1815. godine. Na marki nominale 46 dinara prikazana je ikona Rođenja Hristovo nepoznatog autora, čije su dimenzije 80x130 cm.
Grafičku obradu uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafički dizajner iz Beograda. Stručnu saradnju pružio je starešina Bogorodične crkve u Zemunu, protojerej-stavrofor Božo Bakajlić.
Marke su štampane u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu tehničkom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od po 25 komada. Marka nominale 22 dinara, što odgovara tarifi za slanje pisma i čestitiki u unutrašnjem saobraćaju, štampana je u tiražu od 528.000 komada, dok je marka nominale 46 dinara, namenjena za čestitike u međunarodnom saobraćaju štampana u tiražu od 128.000 dinara.
Нема коментара:
Постави коментар