02. јануар 2011.

Golubačka tvrđava u novom sjaju

Trđava Golubac, kameni grad na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, dobiće uskoro, posle osam vekova postojanja, novi izgled. Oronule kule biće popravljene, biće vraćeni krovovi, a put od kojeg se, svakog puta kada protutnji šleper, trese srednjovekovni grad - biće izmešten. Namera je da se sazidaju i pristan za brodove, vizitorski centar, veliki amfiteatar u kamenolomu, restoran i apartmani za smeštaj gostiju.

Obnova ove tvrđave iz XIII veka počeće sredinom 2011. godine, a ceo posao deo je Dunavske strategije, čija je potpisnica i naša zemlja. Projekti su već završeni, a sredstva obezbeđena iz evropskih fondova. Glavni projektant je Marija Jovin, a konsultanti za obnovu su dr Miomir Korać i Siniša Temerinski.

Izdvojeno je šest i po miliona evra, od kojih će manji deo da bude potrošen na probijanje tunela i izmeštanje puta koji sada prolazi kroz samu tvrđavu. Veći deo sredstava namenjen je rekonstrukciji svih deset kula i ostatka kompleksa - objašnjava dr Iskra Maksimović, predsednica Saveta za turizam opštine Golubac.

Svih deset kula dobiće svoju namenu, a najviše sadržaja biće u središnjem, kamenitom delu. Namera autora projekta bila je da se tvrđavi vrati izgled kakav je imala u najsjajnijem periodu.

Tik uz kameni grad, biće napravljen pristan za brodove. Odmah pored njega, na platou s pogledom na Dunav, biće izgrađen veliki vizitorski centar, koji treba da bude polazište za sve turiste. Drugačije lice dobiće i stari kamenolom, smešten iza brda. U njemu će se graditi amfiteatar sa 3.000 mesta, namenjen za održavanje koncerata, predstava, književnih večeri... Biće sagrađen i pristan za sve vrste kruzera i brodova. Tvrđava će biti u punom sjaju i spremna da primi goste 2014. godine.

Tokom obnove, u arheološkim istraživanjima mogli bi da budu otkriveni nepoznati detalji o uzbudljivoj prošlosti tvrđave Golubac, koja je od XIII veka, kada je sagrađena, prelazila neprestano iz jednih ruku u druge - od Srba Ugarima, pa Turcima, pa natrag Srbima. Prvi put Golubac spominju Ugari 1335. godine. Potom su ga osvojili Turci, držali su ga i despoti Stefan Lazarević i Đurađ Branković, a osvajali su ga i Austrijanci.

Prolazeći Dunavom, legendarni putopisac Evlija Čelebija opisao je detaljno kako je tvrđava izgledala u tursko doba, pobrojao njene kule, od kojih se pet nalazi na "strmoj visokoj hridi, a dve oplakuju Dunav". Pomenuo je kuće, žitne ambare, magacine s municijom i crvenim prosom, Mahmud-pašinu džamiju i Demir kapiju.

Kada tvrđava bude rekonstruisana, očekuje se da će da oživi čitav golubački kraj, da će doći mnogo putnika
namernika, kao i da će Golubac da postane centar kulturnih događanja.

Tvrđava je brend i simbol donjeg Podunavlja, i ona mora da živi. Ako ostane samo rekonstruisano kamenje, od toga nema ništa. Rekonstrukcija je tek prvi korak u vraćanju života tvrđavi - objašnjava Iskra Maksimović. - Ona je na najefektnijem mestu, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru dugačku 100 metara, a ispred nje, Dunav je širok šest kilometara.

Zato, dodaje ona, predstoji ozbiljan posao. Kada ovom utvrđenju bude vraćen stari sjaj, moraće da budu osmišljeni sadržaji koji će goste dovesti i zadržati tu nekoliko dana.
Na litici na samom ulasku u Đerdapsku klisuru, na mestu gde je nekad Dunav bio najuži smešten je srdnjovekovni grad - utvrđenje Golubac. Imprasivna pozicija: sa kamene litice spušta se grad opasan zidom visokim oko tri metra i deset kula do same reke. Danas spomenik kulture od izuzetnog značaja i turistička atrakcija - nekad strateški važno utvrđenje koje je kontrolisalo drumski i rečni saobraćaj.

Upravo zato pod njegovim zidinama su se vodile mnoge bitke i često je između XV i XVIII veka menjao vlasnike: Mađari, Srbi, Turci, Srbi, Austrijanci...

Mada restaurisan i konzervisan od 1969. do 1987. godine danas ponovo njegove zidine sa kojih se odranja kamenje vape za intervencijom. Komunikacija unutar tvrđave otežana je naraslom makijom i kupinom, staze su jedva prohodne, a ima ih i nesavladivih. Drvene konstrukcije unutar kula oronule, ili ih nema. Kameno stepenište kojim se penje do jedne od kula uz Dunav bez rukohvata, opasno za znatiželjnike...

Golubac je podignut krajem XIII ili u prvoj polovini XIV veka. Pouzdanih podataka nema. Smatra se da su ga Mađari sazidali kao granično utvrđenje na desnoj obali Dunava za odbranu od Turaka. Međutim izvesno je da je stariji takozvani Gornji grad osnovao i podigao neki srpski vlastelin, pravoslavac sudeći po ostacima kapelice smeštene u jednoj od gornjogradskih kula. Grad je potom proširen ka reci - na prednji i zadnji grad, a poslednje dogradnje su izvršili Turci.

Golubac se prvi put pominje u ugarskim dokumentima 1335. pa 1337. i 1342. godine. U XIV veku se nalazio u sastavu države kneza Lazara, ali odmah posle Kosovskog boja 1389. godine u njega ulazi Bajazit. Ponovo je 1403. godine u srpskim rukama. Naime, te godine despot Stefan postaje mađarski vazal, a Golubac mu je nagrada. Međutim prema ugovoru iz 1426. godine on po smrti despota Stefana (Stefan umire 1427.) treba da bude predat Mađarima. Ali...

Sudeći po zapisima Pijetra Tomasia - izvesnog Jeremiju, komandanta grada Golupca podmitio je Mahmud paša pa Golubac umesto u mađarske pada bez bitke u turske ruke.

Golubac i nadalje ostaje predmet otimačine, pogodbi i međudržavne „trgovine“. Prema Segedinskom miru iz 1444. godine između Mađara i Turaka srpska Despotovina je obnovljena i u njen sastav ulazi Golubac, a u Golubac despot Đurađ. Dvanaest godina kasnije, godine 1456. Turci ga ponovo osvajaju, a Mađari ga 1481. preotimaju Turcima, kratko se u njemu zadržavaju i Golubac se vraća u turske ruke da bi ga oni 1867, bezmalo četiri veka kasnije predali knezu Mihailu. Međutim godinu dana kasnije pada u ruke Austrijanaca i ostaje njihov do 1890. godine...

LANCEM ZA STENU
Golubac je građen lepezasto i sastoji se od tri dela: gornjeg grada i donjeg koji je podeljen na prednji i zadnji. Zidovi povezuju 10 kula visokih od 20 do 25 metara. Grad ima dve velike kolske kapije. Turci ojačavaju kule a oko 1480. podižu poslednju - desetu poligonalnu kulu s otvorima za topove. Sudeći po većini kula koje su četvrtaste, Golubac je podignut još dok se ratovalo hladnim oružjem. Despotov stan se nalazio u donjem gradu i danas je potopljen zbog poraslog nivoa Dunava do kog je došlo posle izgradnje hidroelektrane „Đerdap“. Ruševine su vidljive posebno za niskog vodostaja reke.

Golubac je bio povezan teškim lancem sa stenom Babakaj koja danas po izgradnji hidroelektrane viri iz vode sred Dunava. Tako je Golubac sem drumskog kontrolisao i saobraćaj Dunavom.

LEGENDE
I o tome kako je Golubac dobio ime postoji više legendi. Najpoznatija kaže da je vizantijska carica Jelena, zarobljena na najvišoj šešir kuli, usamljena hranila golubove. Drugo predanje govori da je ta šešir kula sagrađena tako da na nju lako mogu da sleću golubovi koji su carici Jeleni donosili poruke. Postoji i priča da su se divlji golubovi nastanili na liticama pored grada. I, još jedna verzija o nastanku imena grada - kule podignute na liticama nalik su golubovima koji su tek sleteli.


Нема коментара:

Постави коментар