Pošto je u martu poslao flopi diskove u penziju, „Soni“ je juče obustavio proizvodnju i distribuciju čuvenog vokmena...
Poslednja isporuka vokmena poslata je u Japan u aprilu. Kada se ti primerci budu prodali, prenosivi plejer kasetaš neće moći da se nađe ni u jednoj prodavnici sveta.
Prva generacija vokmena puštena je u prodaju u julu 1979. godine u Japanu. Iako je kasnije postigao ogroman uspeh, prvog meseca prodano je samo 3.000 primeraka. Tokom 30 godina, koliko je ukupno bio dostupan, kompanija „Soni” prodala je oko 200 miliona vokmena kasetaša.
Saopštenje o „penziji” stiglo je dan posle ajpodovog devetog rođendana. Činjenica je pak da ajpod nije potisnuo stari dobri vokmen, već CD plejeri i to '90. godina prošlog veka.
Prvobitnu ideju o stvaranju vokmena dobio je Masaru Ibuka, osnivač „Sonija”. Zajedno s izvršnim direktorom kompanije Noriom Ogom zadao je zaposlenima zadatak da naprave lak i prenosiv kasetofon. Zahtevao je da proizvod bude gotov za manje od četiri meseca, pa su inženjeri morali da rade i noću, i to tri do četiri puta nedeljno. Upoznavanje prvog modela TPS-L2 i medija odigralo se u parku 22. juna 1979. godine, kada je svakom novinaru dat po jedan vokmen i rečeno im je da ga uključe, stave slušalice i prošetaju parkom. Utisci su bili prilično mlaki. Ipak, predviđanja da mladi neće biti zainteresovani za mini kasetofon koji ne može da snima pokazala su se kao pogrešna. Do kraja leta vokmen je postao hit.
Model TPS-L2 iz 1979. godine
Časopis Rivista, predstavio je Vokmen 1980. godine,
sa prodajnom cenom od skoro 400 tadašnjih DM
Vic o plavuši i vokmenu
INSTRUKCIJE - Plavuša ode kod frizera slušajući vokmen. „Moram da vam skinem vokmen“, kaže joj frizer. „Ne smete, umreću“, odgovori plavuša. „Ne mogu da vas šišam sa slušalicama na ušima“, kaže besni frizer. „Rekla sam vam, ne smete da ga skinete jer ću umreti“, ponovo će plavuša. Frizer van sebe zgrabi vokmen i baci ga na pod sa plavušine glave. Za nekoliko sekundi plavuša umre. Frizer uzme vokmen da bi čuo šta ja plavuša slušala i čuje: „Udahni, izdahni, udahni, izdahni...“
Link: en.wikipedia.org, walkmancentral.com,
Poslednja isporuka vokmena poslata je u Japan u aprilu. Kada se ti primerci budu prodali, prenosivi plejer kasetaš neće moći da se nađe ni u jednoj prodavnici sveta.
Prva generacija vokmena puštena je u prodaju u julu 1979. godine u Japanu. Iako je kasnije postigao ogroman uspeh, prvog meseca prodano je samo 3.000 primeraka. Tokom 30 godina, koliko je ukupno bio dostupan, kompanija „Soni” prodala je oko 200 miliona vokmena kasetaša.
Saopštenje o „penziji” stiglo je dan posle ajpodovog devetog rođendana. Činjenica je pak da ajpod nije potisnuo stari dobri vokmen, već CD plejeri i to '90. godina prošlog veka.
Prvobitnu ideju o stvaranju vokmena dobio je Masaru Ibuka, osnivač „Sonija”. Zajedno s izvršnim direktorom kompanije Noriom Ogom zadao je zaposlenima zadatak da naprave lak i prenosiv kasetofon. Zahtevao je da proizvod bude gotov za manje od četiri meseca, pa su inženjeri morali da rade i noću, i to tri do četiri puta nedeljno. Upoznavanje prvog modela TPS-L2 i medija odigralo se u parku 22. juna 1979. godine, kada je svakom novinaru dat po jedan vokmen i rečeno im je da ga uključe, stave slušalice i prošetaju parkom. Utisci su bili prilično mlaki. Ipak, predviđanja da mladi neće biti zainteresovani za mini kasetofon koji ne može da snima pokazala su se kao pogrešna. Do kraja leta vokmen je postao hit.
Model TPS-L2 iz 1979. godine
Časopis Rivista, predstavio je Vokmen 1980. godine,
sa prodajnom cenom od skoro 400 tadašnjih DM
INSTRUKCIJE - Plavuša ode kod frizera slušajući vokmen. „Moram da vam skinem vokmen“, kaže joj frizer. „Ne smete, umreću“, odgovori plavuša. „Ne mogu da vas šišam sa slušalicama na ušima“, kaže besni frizer. „Rekla sam vam, ne smete da ga skinete jer ću umreti“, ponovo će plavuša. Frizer van sebe zgrabi vokmen i baci ga na pod sa plavušine glave. Za nekoliko sekundi plavuša umre. Frizer uzme vokmen da bi čuo šta ja plavuša slušala i čuje: „Udahni, izdahni, udahni, izdahni...“
Link: en.wikipedia.org, walkmancentral.com,
Нема коментара:
Постави коментар