09. октобар 2010.

Plan Marsejske grupe

Svi artefakti vezani za poznati marseljski atentat čuvani su u Vojnom muzeju sve do 1944-1945. godine. Nažalost, posle završetka rata, većina ovih predmeta zagonetno je nestala. Uz to i mnogi detalji u vezi sa atentatom do danas nisu u potpunosti razjašnjeni.

Avgusta 1934, u Rimu su čelnici hrvatske ustaške emigracije i bugarske terorističke organizacije VMRO doneli odluku da se izvrši atentat na kralja Jugoslavije, Aleksandra I Karađorđevića. Za atentat je odabrana njegova poseta Francuskoj, oktobra iste godine, a za neposredne izvršioce odabrani supripadnik VMRO Veličko Kerin, te ustaški teroristi Mijo Kralj, Ivan Rajić i Zvonimir Pospišil. Kerin i Rajić je atentat na kralja trebalo da izvrše u Marselju a, ukoliko oni ne bi uspeli, Pospišil i Kralj novi pokušaj bi izveli u Parizu.

Kerin, Kralj, Pospišil i Rajić su se 28. septembra 1934. sastali u Cirihu i isto veče produžili za Lozanu. U Lozani su 29. oktobra rezervno oružje zapakovali u kofer i ostavili ga u garderobi na železničkoj stanici, te nastavili put u Francusku. Tokom istrage nakon atentata, šef policije kantona Vo otkrio je navedeni kofer i predao ga francuskom inspektoru Nacionalne bezbednosti, Borelu. U koferu su pronađena dva pištolja. Prema veštaku Getimelu, oružje je bilo „sasvim drugih modela” (od onog zaplenjenog u Francuskoj) „ali iste, nemačke fabrikacije: pištolji mauzer 7,65 mm sa 8, te valter 6,35 mm sa 6 metaka”.

Nakon prelaska u Francusku, Pospišil i Rajić su produžili za Pariz a Kerin i Kralj za Marselj. „Marseljska grupa” sesmestilau hotelu „Modern”u Eks-an Provansu, gde je, 8. oktobra, dobila oružje koje je Stana Godina nabavila u tršćanskoj radnji „Angelini i Bernadon”.

Kerin, naoružan automatskim mauzerom br. 7391, valterom PP br. 762.782 i italijanskom ručnom bombom PO, 9. oktobra se nalazio na Berzanskom trgu. Oko 14 časova naišla je svečana povorka: na čelu se nalazio konjički vod Republikanske mobilne garde. U kolima iza konjice nalazili su se pripadnici Nacionalne bezbednosti, u sledećim – generalni direktor i glavni kontrolor bezbednosti, Bertoa i Sistron, a iza njih se kretao crni delaž, vlasništvo prefekture Buš di Ron, registarskih tablica 6068-CA6. Na zadnjem desnom sedištu nalazio se kralj Aleksandar, a do njega – ministar inostranih poslova Francuske,Bartu. Nasuprot njima sedeo je general Žorž. Kolima je upravljao Frosak, do koga je sedeo član obezbeđenja, Bertemi. Sa desne strane delaža jahao je potpukovnik 141. alpinskog puka, Piole, a sa leve – zapovednik mobilne garde, potpukovnik Vigoru.

Plan grada i ulica gde se kretala Kraljevska povorka

Prema verziji francuskih istražnih organa, Kerin je skočio na papučicu kola i hicima iz mauzera ubio kralja Aleksandra a teško ranio Bartua i generala Žorža. Vozač Frosak je desnom rukom pokušao da odgurne atentatora a žandarm Rinjo da ga zaustavi i otme mu oružje. Ka Kerinu je pojurio i policajac Gali, ali je hicem iz mauzera ranjen u grudi. U tom trenutku, potpukovnik Piole je uspeo da okrene konja i mačem M1882 atentatoru zada nekoliko udaraca. Istovremeno, policajac Debijon je iz revolvera pogodio Kerina u glavu i slabinu. Atentator je klonuo na tle, gde ga je razjarena svetina linčovala.

Momenat neposredno pre ispaljivanja hitaca

Francuska policija je tokom istrage ustanovila je da atentator ispalio pethitacau pravcu kralja Aleksandra, četiri u generala Žorža i jedan u policajca Galija, dok je Bartu ranjen metkom – kalibra 8 mm iz francuskog službenog revolvera M1892! Ovaj podatak francuska prefektura je držala pod velom tajnosti sve do 1975. godine!Iz nerazjašnjenih razloga, Bartu je odbio pomoć žandarma i taksijem se prebacio do bolnice „Otel Dije” na trgu Kalver. No, kako mu je zrno preseklo levu nadlaktičnu arteriju, ovde je, usled gubitka krvi, preminuo. Kralj Aleksandar je prevezen u Prefekturu, na Ru de Rom, gde je konstatovana smrt, a general Žorž je smešten u vojnu bolnicu na Ru de Lodi.

U vreme atentata, Mijo Kralj se nalazio na berzanskom trgu. Odatle je otišao u Eks-an-Provans i u hotelskoj sobi, u dušek, sakrio automatski mauzer i ručne bombe. Potom se vratio u Marselj i iznajmio taksi do Fontenbloa, gde je kupio voznu kartu za Evijan le Ben. No, na železničkoj stanici ga je legitimisao žandarm Dir, pa je pobegao u okolne šume. Policijski komesar Udo ga je 15. oktobra uhapsio u Melonu. Kod Kralja je pronađena ručna bomba, dok je valter PP, navodno, izgubio u šumi u Fontenblou. Načelnik pariske kriminalističke brigade je 16. oktobra, usobibr. 23 hotela„Modern”, pronašao automatski mauzer Mije Kralja, okvireod 10 i 20 metaka, te dve ručne bombe.

Po saznanju da je atentat u Marselju uspešno izveden, Rajić i Pospišil su 9. oktobra vozom krenuli iz Pariza u Evijan le Ben sa namerom da se prebace u Švajcarsku.Otkrivši da su kupili karte za Evijan i Lozanu, inspektor Dimon je telefonirao komesaru pogranične policije u Anmasu i upozorio ga na sumnjivce. Tako su Rajić i Pospišil 10. oktobra uhapšeni u Tonon le Benu. Oni su priznali da su oružje ostavili na stanici u Parizu. Zaista, inspektor Brune je u pretincu br. 9891 garderobe železničke stanice Sen Lazar, pronašao kofer sa dva automatska pištolja mauzer, valterima PP i PPK, četiri bombe i municijom. Na suđenju u Eks-an Provansu oružje su veštačili dr Beru, Gatimeliz istoimene oružarske radnje, te inženjeri mornaričke artiljerije i servisa javnog transporta, Kapdevi i Dibo.

Arhiv pokrajine Buš de Ron je,prema poverljivom dokumentu br. 124 iz 1936, sve predmete vezane za atentat poklonio Kraljevini Jugoslaviji. Automobil je do Splita prevezen parobrodom „Vis”, a do Beograda, gde je stigao 27. aprila – železnicom. Uprava dvora je 25. avgusta uniformu u kojoj je kralj Aleksandar ubijen, četiria utomatska mauzerasa serijskim brojevima 7391, 7307, 7279 i 7323, pištolj mauzer 7,65 mm M1914, pištolj valter 6,35 mm M9, pištolj 7,65 mm valter PPK br. 762.673, pištolje 7,65 mm valter PP br. 761.312 i 762.782, osam italijanskih ručnih bombi PO, okvire kapaciteta 20 i 10 metaka 7,63 mm, okvire za pištolje kalibra 7,65 mm i 6,35 mm, kartonsku kutiju za metke, municiju i čaure 7,63 mm, 7,65 mm, 6,35 mm, 8 mm (za francuski službeni revolver M92), 11 mm (za francuski službeni revolver M73) te crni delaž, poklonila Vojnom muzeju. Svi eksponati su 28. avgusta popisani u Knjizi darodavaca pod brojem 48. Kada je 20. aprila 1937. otvorena nova postavka, ovi predmeti izloženi su u Odeljenju Blaženopočivšeg kralja Aleksandra I Ujedinitelja.



Arsenal "Marsejske grupe"

Нема коментара:

Постави коментар