Mogao je Serđo Boneli da bude tatin sinčić, zasedne u jednu od fotelja izdavačke kompanije svog oca Đan Luiđija i ubira plodove njegove mašte, veliki novac koji i danas ta kuća zarađuje na Teksu Vileru, jednom od najpoznatijih strip junaka. Umesto da planduje i čeka da mu pare same klize u šake, Serđo je u preduzeće ušao kao kurir i fizikalac u skladištu. Kada je umetnički gen u njemu sazreo, počeo je da stvara čudesne likove i svetove. Ne želeći da se šlepa uz očevu slavu, potpisivao se raznim pseudonimima ne bi li stekao sopstveno ime. Kao „Gvido Nolita”, i on je postao ponosni otac: porodio je Zagora i Mister Noa. Kako veliki heroji spasavaju svet, ali nikada ne uspevaju da sačuvaju svoje najbliže, ni njih dvojica nisu mogli da zaštite Bonelija od smrti, koja ga je odnela u 78. godini.
Dočekao je pozno doba ali, mada u protekle dve decenije više nije pisao scenarije, vreme nije pojelo njegov ugled patrijarha evropskog stripa. Kao urednik, „usvojio” je mlade autore koji će stvoriti Dilana Doga, Martija Misteriju, Nejtana Nevera, Kena Parkera. Antiheroje je uveo u populistički strip. Otvoren za nekonvencionalne ideje, bio je, bez obzira na neposrednost i srdačnost, ponekad i naporan u svojim malim ekscentričnostima. Priče tvrde da nije bilo pametno pred njim naručiti žablje batake, reći išta lepo o Toniju Kertisu ili zatražiti da se uključi erkondišn.
Svež vazduh je pustio u izdavačku kuću koju je nasledio od oca. Kada ju je preuzeo, zvala se CEPIM. Potom jeslava koju je stekao, obesmislila toj kompaniji svaki naziv sem njegovog imena, a na kraju je „Boneli” postao maltene sinonim za italijanski strip.
U bivšoj Jugoslaviji bio je sinonim za strip uopšte. Mnogi danas tvrde da su znali da će se ta zemlja pocepati već kada je umro njen gotovo mitski utemeljitelj – oslobodilac od zlih hordi, ujedinitelj naroda, otac države. Za generacije rođene kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, zaluđene stripom, raspad Jugoslavije i kraj detinjstva su nastupili kada su sa kiosaka nestali Teks i ostali junaci.
Klincima iz tog doba Tito je oduvek bio samo senka. Kao što im je Brus Li, uvek spreman da se bori za slabije, predstavljao idealnog starijeg brata, njihov simbolički otac bio je Boneli, čovek koji im je skovao dva nepogrešiva moralna uzora. Zagor je oličavao herojsko savršenstvo, a Mister No, zgubidan slab na žene, piće i karte, učio ih je kako čak i poročni gubitnici moraju rizikovati sve da bi spasili puke neznance. Kada su oni oterani odavde, zli duhovi i psi rata, protiv kojih su se često borili, lako su pobedili.
Hiljadu bubnjeva Darkvuda, koje Duh sa sekirom uvek zaziva, sada dobuju posmrtni marš i odjekuju do Amazonije, nad kojom mamurni pilot tera rasklimatani „pajper” u počasni prelet.
Нема коментара:
Постави коментар