Iako je muzej u Vinči od prošle godine zatvoren iz bezbednosnih razloga (što radi eksponata, što radi posetilaca), arheolozi nastavljaju iskopavanja na lokalitetu. U najnovijem otkriću je pronađeno još jedno srednjovekovno groblje i u njemu kosturi srpskih praotaca. Prvih petsto grobova otkrio je još prof. Miloje Vasić, njegovi sledbenici - 700. Iskopavanja su počela još davne 1908. godine.
Ovaj važan nalaz, međutim, ne može da prikrije tužnu sliku našeg najvećeg preistorijskog naselja. Muzej na lokalitetu, koji je zapravo baraka s vojnog otpada, prokišnjava, eksponati su odavno izmešteni u depo Muzeja grada Beograda i Univerzitetsku biblioteku (deo je trenutno na izložbi u Nišu), stepenice do njega su improvizovane, od dasaka, i veoma strme, nema prilaznog puta, a nema ni pristana na Dunavu, smeće (od šuta istovarenog iz traktora, gajbica i pivskih boca, igala...) koje se danju očisti, noću se opet stvori, nema ni kanalizacije, ni vatrogasnih aparata. Nigde čuvara. Jedino ima turista, čak iz daljine.
Kako stignu - samo oni znaju. Najčešće nema nikog da im kaže par reči o Vinči. Arheolozi su tu od 1. avgusta do kraja septembra, a onda ako im se posreći da sretnu upućenog meštanina...
U Vinči, jednom od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi, sva su otkrića bitna, pa i najnovije, iako nije neolitsko već srednjovekovno. Nekropola dokazuje da se ovde živelo tokom istorije duge 8.000 godina, kao što se, uostalom, i danas živi.
Ranija otkrića sa Vinče- Svesni prednosti da smo zapravo stanovnici najstarijeg Beograda, samoinicijativno smo se angažovali da koliko-toliko sačuvamo ovu svetsku atrakciju. Samo kad bi neko osim nas i arheologa još bio za to zainteresovan.
U Vinču nijedan ministar kulture nije kročio poslednjih 28 godina! Ne čuje se ni gradonačelnik Beograda, a naredio da se klizište sanira. Od opštine Grocka meštani Vinče nisu ni moralnu podršku dobili, a kamoli kamion da se odnese smeće - žali se Nikola Bukvić čija je firma “Moje ideje” preko Nacionalne službe za zapošljavanje angažovala radnike da čiste teren i zaštićuju objekte.
Inž. Slobodan Dobrić, predsednik Udruženja “Vinčanski neolit”, nadzire radnike, sve u nadi da će lokalitet kad-tad postati arheološki park. Po potrebi ume i vodič da bude kao kad je onomad na dunavskom platou naišao na profesorku iz Moskve koja je nekim čudom stigla na mesto koje je tražila, jer od putokaza ni traga!
- Pristan za manje i srednje brodove predviđen je u projektu “Đerdap” još 1985. Sada smo tu ideju reaktivirali. Skupština grada Beograda je u aprilu donela odluku o njegovoj izgradnji na koti 1144. kilometar reke Dunav.
U međuvremenu, tražili smo od Jugoslovenskog rečnog brodarstva rashodovani brod za informativni centar, dobili saglasnost za ponton od Sekretarijata za urbanizam, ali nam je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije zabranio da ga postavimo. Ne znamo zašto - kaže Dobrić.
Peskom i šljunkom arheolozi su pokrili neolitske kuće da sačekaju bolja vremena za dalje istraživanje. Klizište na profilu nekadašnje obale Dunava, međutim, preti da uništi četvrtinu nalazišta.
- Na samom klizištu trenutno “skidamo” srednjovekovnu nekropolu. Deo zemlje na lokalitetu (6,5 hektara) eksproprisan je još 1980. radi budućeg arheološkog parka, ali sudski proces zbog jedne parcele bitne za put do nalazišta i danas traje. Ovde je reč o spomeniku kulture koji je odavno trebalo da bude na Uneskovoj listi - podseća kustos Miša Ignjatović i napominje da novca iz budžeta nemaju ni za održavanje zatečenog stanja, a kamoli za ulaganje u programe za posetioce.
Ovaj važan nalaz, međutim, ne može da prikrije tužnu sliku našeg najvećeg preistorijskog naselja. Muzej na lokalitetu, koji je zapravo baraka s vojnog otpada, prokišnjava, eksponati su odavno izmešteni u depo Muzeja grada Beograda i Univerzitetsku biblioteku (deo je trenutno na izložbi u Nišu), stepenice do njega su improvizovane, od dasaka, i veoma strme, nema prilaznog puta, a nema ni pristana na Dunavu, smeće (od šuta istovarenog iz traktora, gajbica i pivskih boca, igala...) koje se danju očisti, noću se opet stvori, nema ni kanalizacije, ni vatrogasnih aparata. Nigde čuvara. Jedino ima turista, čak iz daljine.
Kako stignu - samo oni znaju. Najčešće nema nikog da im kaže par reči o Vinči. Arheolozi su tu od 1. avgusta do kraja septembra, a onda ako im se posreći da sretnu upućenog meštanina...
U Vinči, jednom od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi, sva su otkrića bitna, pa i najnovije, iako nije neolitsko već srednjovekovno. Nekropola dokazuje da se ovde živelo tokom istorije duge 8.000 godina, kao što se, uostalom, i danas živi.
Ranija otkrića sa Vinče
U Vinču nijedan ministar kulture nije kročio poslednjih 28 godina! Ne čuje se ni gradonačelnik Beograda, a naredio da se klizište sanira. Od opštine Grocka meštani Vinče nisu ni moralnu podršku dobili, a kamoli kamion da se odnese smeće - žali se Nikola Bukvić čija je firma “Moje ideje” preko Nacionalne službe za zapošljavanje angažovala radnike da čiste teren i zaštićuju objekte.
Inž. Slobodan Dobrić, predsednik Udruženja “Vinčanski neolit”, nadzire radnike, sve u nadi da će lokalitet kad-tad postati arheološki park. Po potrebi ume i vodič da bude kao kad je onomad na dunavskom platou naišao na profesorku iz Moskve koja je nekim čudom stigla na mesto koje je tražila, jer od putokaza ni traga!
- Pristan za manje i srednje brodove predviđen je u projektu “Đerdap” još 1985. Sada smo tu ideju reaktivirali. Skupština grada Beograda je u aprilu donela odluku o njegovoj izgradnji na koti 1144. kilometar reke Dunav.
U međuvremenu, tražili smo od Jugoslovenskog rečnog brodarstva rashodovani brod za informativni centar, dobili saglasnost za ponton od Sekretarijata za urbanizam, ali nam je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije zabranio da ga postavimo. Ne znamo zašto - kaže Dobrić.
Peskom i šljunkom arheolozi su pokrili neolitske kuće da sačekaju bolja vremena za dalje istraživanje. Klizište na profilu nekadašnje obale Dunava, međutim, preti da uništi četvrtinu nalazišta.
- Na samom klizištu trenutno “skidamo” srednjovekovnu nekropolu. Deo zemlje na lokalitetu (6,5 hektara) eksproprisan je još 1980. radi budućeg arheološkog parka, ali sudski proces zbog jedne parcele bitne za put do nalazišta i danas traje. Ovde je reč o spomeniku kulture koji je odavno trebalo da bude na Uneskovoj listi - podseća kustos Miša Ignjatović i napominje da novca iz budžeta nemaju ni za održavanje zatečenog stanja, a kamoli za ulaganje u programe za posetioce.
Detalji sa ovogodišnjeg iskopavanja
Нема коментара:
Постави коментар