Beogradski zoološki vrt svečano je otvoren 12. jula 1936. godine. Na Klaemegdanu su se tom prilikom opkupile brojne ugledne zvanice, predstavnici vlasti i raznih ustanova, ambasadori i javne ličnosti, a Radio Beograd je vršio direktan prenos. Povodom 75 godina Zoološkog vrta u Beogradu, Pošta Srbije je na dan njegovog otvaranja pustila u opticaj prigodnu marku i blok sa zaštitnim koricama.
Prilokom formiranja Beogradski zoološki vrt zauzimao je prostor od oko tri i po hektara. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik Beograda i industrijalac Vlada Ilić. Prvi direktor bio je inžinjer Aleksandar Krstić, koji je ujedno i projektovao vrt, kao i niz parkova i objekata tadašnjeg Beograda.
Vrt se nalazi u delu prostora tvrđave na Kalemegdanu, najvećem i po mnogima najlepšem beogradskom parku. Vremenom vrt se širio, tako da danas zauzima sedam hektara, a plan je da obuhvati 14 hektara. Pri tome čitav niz novih objekata je sagrađen, a stari potpuno obnovljeni i renovirani. Grad je formirao komisiju koja se bavi pitanjem proširenja i vrt će dobiti prostor os sedam hektarau Donjem gradu između kapije Karla IV i Vidin kapije. Uz to planirana je i izgradnja ambulante za životinje.
Zoološki vrt poseduje izuzetno veliki i kvalitetan životinjski fond. Čini ga više od 2.000 jedinki sa oko 270 različitih životinjskih vrsta. Posebna pažnja pridaje se i flori u vrtu, tako da uz mnoštvo egzotičnog cveća i drugog rastinja, ovde ima i primeraka retkog drveća poput paulovnija, ginka, Pančićeve omorike i sekvoje.
Beogradski zoološki vrt sarađuje sa sličnim institucijama širom sveta i učestvuje u programima zaštite, očuvanja i reprodukcije ugroženih životinjskih vrsta. U njemu se rađaju i neguju, pored ostalih i neke zaista retka životinje, koju su prikazane kao motivi na prigodnom poštanskom bloku ovog izdanja. Na marki nominale 33 dinara motiv je tigar, na marki od 44 dinara prikazana je bela kanja, na marki nominale 46 dinara je kengur, dok je na marki od 50 dinara prikazan jedan od osam belih lavova, koji trenutno žive u Beogradu. Ove četiri marke su štampane u bloku uz koji idu odgovarajuće korice, koji filatelisti nazivaju karnetom ili bukletom. Zanimljivo je primetiti da relativno mali broj poštankih uprava u svetu štampa ovako odvojeno marke i zaštitne korice. Međutim, naši i strani filatelisti traže ovako odvojeno štampanje, jer na taj način mogu blok da stave u klaser, a korice da budu zajedno sa prigodnim koverte, maksimum karte ili drugi filatelistični materijal.
Prilokom formiranja Beogradski zoološki vrt zauzimao je prostor od oko tri i po hektara. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik Beograda i industrijalac Vlada Ilić. Prvi direktor bio je inžinjer Aleksandar Krstić, koji je ujedno i projektovao vrt, kao i niz parkova i objekata tadašnjeg Beograda.
Vrt se nalazi u delu prostora tvrđave na Kalemegdanu, najvećem i po mnogima najlepšem beogradskom parku. Vremenom vrt se širio, tako da danas zauzima sedam hektara, a plan je da obuhvati 14 hektara. Pri tome čitav niz novih objekata je sagrađen, a stari potpuno obnovljeni i renovirani. Grad je formirao komisiju koja se bavi pitanjem proširenja i vrt će dobiti prostor os sedam hektarau Donjem gradu između kapije Karla IV i Vidin kapije. Uz to planirana je i izgradnja ambulante za životinje.
Zoološki vrt poseduje izuzetno veliki i kvalitetan životinjski fond. Čini ga više od 2.000 jedinki sa oko 270 različitih životinjskih vrsta. Posebna pažnja pridaje se i flori u vrtu, tako da uz mnoštvo egzotičnog cveća i drugog rastinja, ovde ima i primeraka retkog drveća poput paulovnija, ginka, Pančićeve omorike i sekvoje.
Beogradski zoološki vrt sarađuje sa sličnim institucijama širom sveta i učestvuje u programima zaštite, očuvanja i reprodukcije ugroženih životinjskih vrsta. U njemu se rađaju i neguju, pored ostalih i neke zaista retka životinje, koju su prikazane kao motivi na prigodnom poštanskom bloku ovog izdanja. Na marki nominale 33 dinara motiv je tigar, na marki od 44 dinara prikazana je bela kanja, na marki nominale 46 dinara je kengur, dok je na marki od 50 dinara prikazan jedan od osam belih lavova, koji trenutno žive u Beogradu. Ove četiri marke su štampane u bloku uz koji idu odgovarajuće korice, koji filatelisti nazivaju karnetom ili bukletom. Zanimljivo je primetiti da relativno mali broj poštankih uprava u svetu štampa ovako odvojeno marke i zaštitne korice. Međutim, naši i strani filatelisti traže ovako odvojeno štampanje, jer na taj način mogu blok da stave u klaser, a korice da budu zajedno sa prigodnim koverte, maksimum karte ili drugi filatelistični materijal.
Na marki nominale 22 dinara, koja je štampana u šalterskom tabaku od 25 komada prikazan je beli lav sa tri mala lavića u ambijentu vtra, kao zaštitni znak vrta.
Umetničku obradu maraka uradila je Nadežda Skoajić, akademski slikar-grafičar. Za motive maraka, koverata i zaštitnih korica korišćene su fotografije Vuka Bojovića, Zorana Rajića i Nadežde Skočajić. Stručnu saradnju pružio je mr Vuk Bojović, direktor Beogradskog zoo-vrta.
Marka i blok sa koricama štampani su u novosadskoj štampariji "Forum" tehnikom višebojnog ofseta. Tiraž marke je 200.000 komada i ona se može naći na većini pošta u Srbiji. Tiraž bloka je svega 20.000 primeraka, što je, uz blok posvećen prošlogodišnjem prvenstu sveta u fudbalu u Južnoafričkoj Republici, najmanji tiraž nekog našeg izdanja prigodnih maraka u poslednjih pola veka. Na dan maraka u opticaj na pošti 11101 Beograd bio je u upotrebi prigodan žig prvog dana.
Marka i blok sa koricama štampani su u novosadskoj štampariji "Forum" tehnikom višebojnog ofseta. Tiraž marke je 200.000 komada i ona se može naći na većini pošta u Srbiji. Tiraž bloka je svega 20.000 primeraka, što je, uz blok posvećen prošlogodišnjem prvenstu sveta u fudbalu u Južnoafričkoj Republici, najmanji tiraž nekog našeg izdanja prigodnih maraka u poslednjih pola veka. Na dan maraka u opticaj na pošti 11101 Beograd bio je u upotrebi prigodan žig prvog dana.
Нема коментара:
Постави коментар