Ostaci ženke i mužjaka stari oko dva miliona godina, nađeni u Južnoafričkoj republici, rešili su, izgleda, misteriju direktnog pretka homo erektusa, a samim tim i čoveka, tvrde naučnici sa Univerziteta u Johanesburgu.
Dva kostura nađena su u pećini Malapi, blizu Johanesburga, a stradali su verovatno tako što su propali kroz svod pećine i ostali zarobljeni možda i nekoliko nedelja pre nego što su umrli od gladi. Njihove ostatke posle je voda odnela do podzemnog jezera u kome su se vremenom okamenili. Zahvaljujući okolnostima u kojima su umrli, njihovi ostaci odlično su očuvani.
Kosturi su skenirani, izmerene sve kosti, i u poslednjem broju časopisa „Sajens“ objavljeno je da je Australopitekus sediba ili „južni majmun“ direktni predak homo erektusa, od koga je kasnije nastao čovek.
Vođa tima, paleontolog Li Berger, potvrdio je da kosturi pokazuju mešavinu primitivnih, majmunolikih, i savremenih osobina.
Ako ovo otkriće bude do kraja potvrđeno, isključiće prelazne oblike između primata i čoveka, koji su se do sada smatrali direktnim precima homo erektusa. On je živeo pre više od milion godina, a Australopitekus Sediba pre dva miliona. Uvrežena mišljenja kažu da su „erektusima“ prethodili homo habilisi ili homo rudolfenzisi, koji su mlađi od nedavno otkrivenih „Južnoafrikanaca“.
„Sedibina“ karlica bila je široka, kao i kod čoveka, dok su stariji primati imali pljosnatu karlicu. Ranije je objašnjeno da se ljudska karlica širila istovremeno kada se i mozak povećavao, da bi omogućila rađanje dece sa većim glavama.
I ostaci šake ženke nađene u pećini pokazuju da je bila mnogo sličnija ljudskoj, nego kod bilo kog drugog primata. Imali su snažne mišiće, koji ukazuju da su deo vremena provodili penjući se po drveću.
I stopalo je slično ljudskom i ima naznake svoda i Ahilove tetive. Pete su, doduše, slične majmunskim. Noge su im građene tako da omogućavaju karakterističan hod po zemlji.
MALENI MOZAK
Skeniranjem naučnici su stvorili virtuelni model mozga mladog mužjaka. Na osnovu njega su zaključili da je imao površinu od 440 centimetara kvadratnih. Bio je znatno manji od fosila hominida Lusi, koji je živeo pre 3,2 miliona godina. Ali, oblik mu je mnogo sličniji ljudskom.
Dva kostura nađena su u pećini Malapi, blizu Johanesburga, a stradali su verovatno tako što su propali kroz svod pećine i ostali zarobljeni možda i nekoliko nedelja pre nego što su umrli od gladi. Njihove ostatke posle je voda odnela do podzemnog jezera u kome su se vremenom okamenili. Zahvaljujući okolnostima u kojima su umrli, njihovi ostaci odlično su očuvani.
„Sedibina“ karlica bila je široka, kao i kod čoveka, dok su stariji primati imali pljosnatu karlicu. Ranije je objašnjeno da se ljudska karlica širila istovremeno kada se i mozak povećavao, da bi omogućila rađanje dece sa većim glavama.
I stopalo je slično ljudskom i ima naznake svoda i Ahilove tetive. Pete su, doduše, slične majmunskim. Noge su im građene tako da omogućavaju karakterističan hod po zemlji.
MALENI MOZAK
Skeniranjem naučnici su stvorili virtuelni model mozga mladog mužjaka. Na osnovu njega su zaključili da je imao površinu od 440 centimetara kvadratnih. Bio je znatno manji od fosila hominida Lusi, koji je živeo pre 3,2 miliona godina. Ali, oblik mu je mnogo sličniji ljudskom.
Нема коментара:
Постави коментар