Uoči Noći muzeja, Muzej Nikole Tesle prikazao je kopiju čuvenog „Plavog portreta“ Nikole Tesle kome se izgubio trag tokom čitavih osam decenija. Posle svega se ispostavilo i da čuveni portret uopšte nije ‘plav’!
Tajna „Plavog portreta“ Nikole Tesle, jedinog portreta za koji je želeo da pozira, razrešena je 2006. godine. Tada je ulje na platnu, deo legata njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, u Muzeju Nordze iz Husuma u Nemačkoj, tzv. „Portret muškarca“ konačno prepoznato kao čuveni „Plavi portret“ Nikole Tesle. Delo je rad Tesline prijateljice, mađarske princeze Vilme Ljvov Parlagi. Pošto se Tesli nije dopalo osvetljenje u princezinom njujorškom ateljeu, načinio je sopstveni svetlosni aranžman, pozirajući pod svetlošću jakih svetiljki, filtririranoj kroz plavo staklo, pod kojim ga je onda princeza i izložila 1. marta 1916. Tako je i postao poznat kao „Plavi portret“.
Prema rečima Vladimira Jelenkovića, direktora Muzeja Nikole Tesle, izložena je digitalna kopija originalnog dela, u autentičnim dimenzijama i takođe na platnu, iako je iz Nemačke nedavno stigla kopija restauriranog portreta koja baš i ne odgovara originalu. Na izložbi čiji su autori Draginja Maskareli, inače kustos Muzeja primenjene umetnosti, i Zoran Jovanović Jus, zaslužan za grafički dizajn, prikazan je i deo sačuvanog dokumentarnog materijala iz Tesline lične zaostavštine, koji se tiče ovog portreta i brojnih poznatih ličnosti koje je Vilma Ljvov Parlagi portretisala u SAD. Ipak, njeno konzervativno stvaralaštvo, kako je rekla Draginja Maskareli, nije preživelo sud vremena. U međuvremenu, „Plavi portret“ je nastavio da bude prisutan: njegova crno-bela fotografija prvi put je objavljena 1919. u januarskom broju časopisa Elektrikal eksperimenter, pa onda 1931. povodom Teslinog 75. rođendana, i na naslovnici Tajma.
Ovom prilikom je u MNT prikazan još jedan novitet: odelo, cipele, štap i šešir koje je nosio veliki naučnik tridesetih godina prošlog veka.
Ne zna se kako, ali tokom januara 1916. godine princeza Vilma LJvov-Parlagi,ekstravagantna mađarska aristokratkinja nastanjena u Americi, inače Teslina prijateljica, nagovorila ga je da se skrasi u fotelji neko vreme, mada on nije imao običaj da pozira umetnicima.
Naziv „Plavi portret” nastao je tako što je Tesla, kome se nije dopalo osvetljenje u princezinom ateljeu, napravio sopstveni svetlosni aranžman i odlučio da pozira pod svetlošću jakih svetiljki, filtriranoj kroz plavo staklo. Portret je prodat tek posle princezine smrti, na aukciji održanoj 1924. godine, otkada se gubi iz vidokruga javnosti. Sudbina portreta dugo je predstavljala misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo.
Da istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner pre dve godine nije malo duže osmatrao „Portret muškarca” u zbirci Ludviga Nisena, i na njoj prepoznao lik Nikole Tesle, čuvena slika bi i dalje bila daleko od očiju javnosti. Jer, Nordsi muzej u nemačkom gradiću Husumu, na samoj granici s Danskom, nije baš masovno posećen.
Iako je „Plavi portret” prodat na aukciji, a onda kao u zemlju propao, stalno interesovanje za Nikolu Teslu i za zanimljivu priču o ovoj slici na kraju je dovelo do umetničke kolekcije njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, koju je zaveštao svom rodnom gradu Husumu u Nemačkoj. Među radovima Vilme LJvov-Parlagi, i raznim drugim umetničkim predmetima koji su nekada bili u njenom vlasništvu, u Nisenovoj kolekciji u Nordsi muzeju u Husumu našlo se i platno s likom princezinog prijatelja Nikole Tesle.
Ova slika poslužila je svojevremeno i urednicima novina – kao slika uz tekst. Tako je uz najavu za Teslin autobiografski feljton „Moji izumi”, u šest nastavaka, u časopisu „Elektrikal eksperimenter”, u januaru 1919. godine objavljen umanjen ceo portret, naslikan rukom princeze Vilme LJvov-Parlagi. Slika je nastala tokom januara tri godine pre toga. Magazin „Tajm”, u broju od 20. jula 1931. godine, objavio je samo Teslino lice, opet „skinuto” sa iste slike, povodom njegovog 75. rođendana i proglašenja za ličnost godine.
Otkud to da čuveni Tesla bude prijatelj jedne ekstravagantne dame koja je portretisala mnoge važne ličnosti svog vremena? Korespondencija između njih, sudeći po materijalu kojim Muzej raspolaže, vodila se na engleskom i nemačkom jeziku.
Prvi put životni putevi su im se ukrstili 1893. godine – nezavisno jedno od drugog, pojavili su se na Svetskoj izložbi u Čikagu. Nisu se tada ni poznavali, ona je pokazala portret revolucionara Lajoša Zilahija i svoj autoportret, a on trijumfovao sa Vestinghausom i dobrobitima u vezi sa naizmeničnom strujom.
Kasnije kada su postali prijatelji i Tesla pristao da joj pozira, interesantno je da mu je jednom prilikom tražila da joj pošalje odelo da ga ne bi mučila da sedi dok ona slika detalje sa sakoa. Napisala mu je: „Vratiću vam odelo u ponedeljak. Veoma se radujem vašoj slici i molim vas da budete sigurni kako iz ovoga ne proizilaze za vas nikakve obaveze, ali budući naraštaji će biti srećni što sam naslikala besmrtnog Teslu, a sada ću prirediti zadovoljstvo mnogim ljudima koji će videti sliku. Želeći vam brz oporavak vaša iskreno odana princeza LJvov-Parlagi.” Istog dana, 16. januara, on je odgovorio dragoj prijateljici, kojoj se „iskreno divi” da će doći „čim se vrati u normalu”.
Tajna „Plavog portreta“ Nikole Tesle, jedinog portreta za koji je želeo da pozira, razrešena je 2006. godine. Tada je ulje na platnu, deo legata njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, u Muzeju Nordze iz Husuma u Nemačkoj, tzv. „Portret muškarca“ konačno prepoznato kao čuveni „Plavi portret“ Nikole Tesle. Delo je rad Tesline prijateljice, mađarske princeze Vilme Ljvov Parlagi. Pošto se Tesli nije dopalo osvetljenje u princezinom njujorškom ateljeu, načinio je sopstveni svetlosni aranžman, pozirajući pod svetlošću jakih svetiljki, filtririranoj kroz plavo staklo, pod kojim ga je onda princeza i izložila 1. marta 1916. Tako je i postao poznat kao „Plavi portret“.
Prema rečima Vladimira Jelenkovića, direktora Muzeja Nikole Tesle, izložena je digitalna kopija originalnog dela, u autentičnim dimenzijama i takođe na platnu, iako je iz Nemačke nedavno stigla kopija restauriranog portreta koja baš i ne odgovara originalu. Na izložbi čiji su autori Draginja Maskareli, inače kustos Muzeja primenjene umetnosti, i Zoran Jovanović Jus, zaslužan za grafički dizajn, prikazan je i deo sačuvanog dokumentarnog materijala iz Tesline lične zaostavštine, koji se tiče ovog portreta i brojnih poznatih ličnosti koje je Vilma Ljvov Parlagi portretisala u SAD. Ipak, njeno konzervativno stvaralaštvo, kako je rekla Draginja Maskareli, nije preživelo sud vremena. U međuvremenu, „Plavi portret“ je nastavio da bude prisutan: njegova crno-bela fotografija prvi put je objavljena 1919. u januarskom broju časopisa Elektrikal eksperimenter, pa onda 1931. povodom Teslinog 75. rođendana, i na naslovnici Tajma.
Ne zna se kako, ali tokom januara 1916. godine princeza Vilma LJvov-Parlagi,ekstravagantna mađarska aristokratkinja nastanjena u Americi, inače Teslina prijateljica, nagovorila ga je da se skrasi u fotelji neko vreme, mada on nije imao običaj da pozira umetnicima.
Naziv „Plavi portret” nastao je tako što je Tesla, kome se nije dopalo osvetljenje u princezinom ateljeu, napravio sopstveni svetlosni aranžman i odlučio da pozira pod svetlošću jakih svetiljki, filtriranoj kroz plavo staklo. Portret je prodat tek posle princezine smrti, na aukciji održanoj 1924. godine, otkada se gubi iz vidokruga javnosti. Sudbina portreta dugo je predstavljala misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo.
Da istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner pre dve godine nije malo duže osmatrao „Portret muškarca” u zbirci Ludviga Nisena, i na njoj prepoznao lik Nikole Tesle, čuvena slika bi i dalje bila daleko od očiju javnosti. Jer, Nordsi muzej u nemačkom gradiću Husumu, na samoj granici s Danskom, nije baš masovno posećen.
Iako je „Plavi portret” prodat na aukciji, a onda kao u zemlju propao, stalno interesovanje za Nikolu Teslu i za zanimljivu priču o ovoj slici na kraju je dovelo do umetničke kolekcije njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, koju je zaveštao svom rodnom gradu Husumu u Nemačkoj. Među radovima Vilme LJvov-Parlagi, i raznim drugim umetničkim predmetima koji su nekada bili u njenom vlasništvu, u Nisenovoj kolekciji u Nordsi muzeju u Husumu našlo se i platno s likom princezinog prijatelja Nikole Tesle.
Ova slika poslužila je svojevremeno i urednicima novina – kao slika uz tekst. Tako je uz najavu za Teslin autobiografski feljton „Moji izumi”, u šest nastavaka, u časopisu „Elektrikal eksperimenter”, u januaru 1919. godine objavljen umanjen ceo portret, naslikan rukom princeze Vilme LJvov-Parlagi. Slika je nastala tokom januara tri godine pre toga. Magazin „Tajm”, u broju od 20. jula 1931. godine, objavio je samo Teslino lice, opet „skinuto” sa iste slike, povodom njegovog 75. rođendana i proglašenja za ličnost godine.
Otkud to da čuveni Tesla bude prijatelj jedne ekstravagantne dame koja je portretisala mnoge važne ličnosti svog vremena? Korespondencija između njih, sudeći po materijalu kojim Muzej raspolaže, vodila se na engleskom i nemačkom jeziku.
Prvi put životni putevi su im se ukrstili 1893. godine – nezavisno jedno od drugog, pojavili su se na Svetskoj izložbi u Čikagu. Nisu se tada ni poznavali, ona je pokazala portret revolucionara Lajoša Zilahija i svoj autoportret, a on trijumfovao sa Vestinghausom i dobrobitima u vezi sa naizmeničnom strujom.
Kasnije kada su postali prijatelji i Tesla pristao da joj pozira, interesantno je da mu je jednom prilikom tražila da joj pošalje odelo da ga ne bi mučila da sedi dok ona slika detalje sa sakoa. Napisala mu je: „Vratiću vam odelo u ponedeljak. Veoma se radujem vašoj slici i molim vas da budete sigurni kako iz ovoga ne proizilaze za vas nikakve obaveze, ali budući naraštaji će biti srećni što sam naslikala besmrtnog Teslu, a sada ću prirediti zadovoljstvo mnogim ljudima koji će videti sliku. Želeći vam brz oporavak vaša iskreno odana princeza LJvov-Parlagi.” Istog dana, 16. januara, on je odgovorio dragoj prijateljici, kojoj se „iskreno divi” da će doći „čim se vrati u normalu”.
Tesla u radnom okruženju i "Plavi portret"
Нема коментара:
Постави коментар