09. мај 2011.

Blago kneževskih grobova

Izložba "Blago kneževskih grobova" biće otvorena u atrijumu Narodnog muzeja, 10. maja, povodom dana te insititucije. Iz muzeja upozoravaju da situacija, u kojoj se sedam godina čeka na početak rekonstrukcije najvećeg nacionalnog muzeja, mora što pre da se promeni.

Povodom Dana Narodnog muzeja 10. maja, u atrijumu najvećeg nacionalnog muzeja biće otvorena izložba "Blago kneževskih grobova". Postavka je sačinjena od odabranog arheološkog blaga koje muzej ima, izjavila je direktorka Tatjana Cvjetičanin.

Muzej je zatvoren 2003. godine zatvoren zbog rekonstrukcije koja još nije ni počela.

"Nakon više od tri godine odsustva iz zemlje, najznačajnije otkriće sa kraja 6. i početka 5. veka pre nove ere, veličanstveni krater iz Trebeništa, prvi put nakon treće konzervacije moći ćemo da vidimo u novom sjaju", rekla je Cvjetičanin u intervjuu Tanjugu.

Posle izložbi u Rimu i Padovi, remek delo, čuveni krater iz Trebeništa vratio se u Beograd.

"Nakon rekonstrukcije izgleda potpuno neverovatno, stručnjaci će primetiti u čemu je razlika, a publika će videti kako treba da izgleda predmet koji se dobro održava i čuva u dobrim uslovima", istakla je Cvjetičanin.

Zahvaljujući tome što su mnogi naučnici učestvovali u konzervaciji, došlo do novih podataka o njegovom potencijalnom poreklu, rekla je Cvetičaninova, a o tome će za širu publiku govoriti gošće iz Italije koje su učestvovale na konzervaciji.

Izložbu "Blago kneževskih grobova" publika će moći da pogleda i u osmoj Noći muzeja 14. maja.

Sredstva i od "Telekoma"
Govoreći o rekontstrukciji Narodnog muzeja direktorka te institucije je rekla da razgovor o tom projektu nikada nije prestajao, ali da je veliki problem to što taj proces, kao kapitalni projekat, ne zavisi samo od Narodnog muzeja, ministarstva kulture ili kulturne javnosti.

"Restauracija i funkcionalna rekonstrukcija koju smo mi želeli kako bi se dobilo što više prostora, u početku je bila ambiciozna. Ipak, novim projektom Vladana Lojanice krenuli smo u umanjenje ranijih zahteva, sa tadašnjim limitom od 20 do 25 miliona evra koji su se pominjali u javnosti", istakla je direktorka Narodnog muzeja.

Sada smo došli smo do toga da je projekat izabran krajem prošle godine, a još nema njegove prave razrade, pošto se čeka da glavni izvođački projekat uđe u budžet za ovu godinu", rekla je Cvjetičanin.

Prema njenim rečima, to pitanje treba što pre da se razreši, što bi konačno pokazalo da "ova zemlja ozbiljno pristupa pitanju ustanove koja govori o nacionalnom identitetu".

Cvjetičanin je istakla premijera Mirka Cvetkovića, koji je pre par meseci rekao da će deo sredstava od prodaje "Telekoma Srbija" ići Narodnom muzeju, "drži za reč".

Prema njenim rečima, sredstva države nisu jedina na koja muzej računa, pošto postoji volja dobrovoljnih fondova, te da se nada da će se završetkom radova na dva velika projekta - Narodnoj biblioteci Srbije i Kinoteci - otvoriti prostor za rekonstrukciju koja se već dugo čeka.

"Zatvaranjem stalne postavke u Narodnom muzeju svi smo izgubili, mlađe generacije ne shvataju da mi na Trgu Republike imamo veličanstvene stvari", navodi Cvjetičanin.

Нема коментара:

Постави коментар