Delove skeleta iz keltske nekropole, koju su u industrijskoj zoni Jugoistok prema Ečki, kraj puta Zrenjanin - Beograd, krajem 2009. godine otkrili arheolozi Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, već danima razvlače psi lutalice! Pošto ovaj izuzetan arheološki lokalitet nije zaštićen, dodatno su ga oštetili „tragači za zlatom“. Kopaju kada i kako hoće, uništavaju vredne naučne dokaze, a arheolozi su nemoćni da im se suprotstave.
Skandalozno otkriće reportera „Novosti“ potvrdila je u utorak Nada Benjocki, arheolog konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, koja je bila rukovodilac iskopavanja kod Ečke.
- Žalosno je što ni običnom selotejp-trakom nismo zaštitili nekropolu... Znam da ljudi „čačkaju“ po nalazištu, ko zna šta traže... A, razbacani delovi skeleta, koje svakodnevno razvlače psi po okolnim njivama, tužna je slika naše svakodnevice - kaže Nada Benjocki.
Skeleti su se pojavili prilikom postavljanja infrastrukture za industrijsku zonu, kad je bager probio zemljanu humku, u blizini puta Zrenjanin - Beograd. U rasečenom zemljanom profilu arheolozi su izbrojali 18 grobova, a na osnovu nalaza keramike i dve nanogvice zaključili su da je reč o Keltima. U strahu da amateri arheolozi i razni avanturisti ne oštete lokalitet, stručnjaci Zavoda krajem 2009. godine u tajnosti su započeli iskopavanja.
- Za nauku, ovo nalazište veoma je značajno, jer sve ukazuje da je ova nekropola iz vremena prvog prodora Kelta na Balkan, iz 4. ili 3. veka stare ere. Ovo je prva keltska nekropola u srednjem Banatu. Do sada ovde nismo nalazili keltske grobove, i pogotovo nismo imali keltske nalaze te starosti - objašnjava Nada Benjocki, a istraživački radovi obavljeni su u konsultacijama sa Arheološkim institutom iz Beograda i Vojvođanskim muzejom iz Novog Sada.
Postojanje velike keltske nekropole pred arheologe je postavilo zadatak da u budućim istraživanjima utvrde i položaj keltskog naselja koje se verovatno pružalo prema obali Begeja. Trebalo je da usledi i nova pretraga istorijskih izvora, kako bi se, možda, ušlo u trag srednjovekovnom naselju, čiji su se žitelji sahranjivali na ovoj humci, u vremenu pre osnivanja naselja koje se danas zove Zrenjanin. Međutim, besparica i nezainteresovanost lokalne samouprave za rad arheologa, učinili su svoje. Ni obećanih 500.000 dinara gradska uprava nikada nije prebacila Zavodu, pa je keltsko nalazište jednostavno napušteno, a najčešće ga posećuju psi lutalice...
- Obraćali smo se za pomoć i republičkim i pokrajinskim organima, ali niko ne odgovara... Tužno je to što se događa, ali nemoćni smo bilo šta da učinimo, jer Zavod para nema - ističe Nada Benjocki.
OTKUD U BANATU?
Spremajući se na osvajanja u Indiji, Aleksandar Makedonski sastao se 335. godine pre nove ere na Dunavu sa keltskim izaslanicima, želeći da osigura mir na svojim severnim granicama. Po svoj prilici, nalazište kod Ečke je iz tog perioda, kada su se Kelti prvi put pojavili na našim prostorima, nadirući iz srednje Evrope.
Skandalozno otkriće reportera „Novosti“ potvrdila je u utorak Nada Benjocki, arheolog konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, koja je bila rukovodilac iskopavanja kod Ečke.
- Žalosno je što ni običnom selotejp-trakom nismo zaštitili nekropolu... Znam da ljudi „čačkaju“ po nalazištu, ko zna šta traže... A, razbacani delovi skeleta, koje svakodnevno razvlače psi po okolnim njivama, tužna je slika naše svakodnevice - kaže Nada Benjocki.
Skeleti su se pojavili prilikom postavljanja infrastrukture za industrijsku zonu, kad je bager probio zemljanu humku, u blizini puta Zrenjanin - Beograd. U rasečenom zemljanom profilu arheolozi su izbrojali 18 grobova, a na osnovu nalaza keramike i dve nanogvice zaključili su da je reč o Keltima. U strahu da amateri arheolozi i razni avanturisti ne oštete lokalitet, stručnjaci Zavoda krajem 2009. godine u tajnosti su započeli iskopavanja.
- Za nauku, ovo nalazište veoma je značajno, jer sve ukazuje da je ova nekropola iz vremena prvog prodora Kelta na Balkan, iz 4. ili 3. veka stare ere. Ovo je prva keltska nekropola u srednjem Banatu. Do sada ovde nismo nalazili keltske grobove, i pogotovo nismo imali keltske nalaze te starosti - objašnjava Nada Benjocki, a istraživački radovi obavljeni su u konsultacijama sa Arheološkim institutom iz Beograda i Vojvođanskim muzejom iz Novog Sada.
Postojanje velike keltske nekropole pred arheologe je postavilo zadatak da u budućim istraživanjima utvrde i položaj keltskog naselja koje se verovatno pružalo prema obali Begeja. Trebalo je da usledi i nova pretraga istorijskih izvora, kako bi se, možda, ušlo u trag srednjovekovnom naselju, čiji su se žitelji sahranjivali na ovoj humci, u vremenu pre osnivanja naselja koje se danas zove Zrenjanin. Međutim, besparica i nezainteresovanost lokalne samouprave za rad arheologa, učinili su svoje. Ni obećanih 500.000 dinara gradska uprava nikada nije prebacila Zavodu, pa je keltsko nalazište jednostavno napušteno, a najčešće ga posećuju psi lutalice...
- Obraćali smo se za pomoć i republičkim i pokrajinskim organima, ali niko ne odgovara... Tužno je to što se događa, ali nemoćni smo bilo šta da učinimo, jer Zavod para nema - ističe Nada Benjocki.
OTKUD U BANATU?
Spremajući se na osvajanja u Indiji, Aleksandar Makedonski sastao se 335. godine pre nove ere na Dunavu sa keltskim izaslanicima, želeći da osigura mir na svojim severnim granicama. Po svoj prilici, nalazište kod Ečke je iz tog perioda, kada su se Kelti prvi put pojavili na našim prostorima, nadirući iz srednje Evrope.
Нема коментара:
Постави коментар