Kovanica od dva evra, na kojoj je lik jednog slovenačkog junaka iz Drugog svetskog rata i velika petokraka - žestoko je posvađala Slovence.
Deo parlamentaraca je pojavljivanje ovakve kovanice, koja je izdata u milion primeraka, doživeo kao vrhunsku političku provokaciju, dok je kod partizanskih veterana izazvala potpuno oduševljenje.
Slovenija je, kao članica Europske monetarne unije, iskoristila pravo da na zajedničku valutu stavi značajne ljude iz svoje istorije, a na spornoj novčanici je zapravo lik slavnog partizana Franca Rozmana Staneta.
Novčići su punopravno sredstvo plaćanja u svim zemljama evozone. Avers kovanice je standardan, kao u celoj evropskoj monetarnoj uniji, a na reversu, "nacionalnoj" strani novčića, nalazi se lik partizanskog komandanta, godine njegovog rođenja i smrti i zvezda petokraka.
Poslanik Bruno Grims napao vladajuće političare poručivši da je upravo petokraka "bila ključni simbol okupatorske JNA u agresiji na Sloveniju 1991.godine". Zbog pojavljivanje "partizanskog" evra ljuti su i crvka i desetine stranaka. Vlada je, međutim, odbacila tvrdnje da je tom "provokacijom" želela da skrene pažnju sa katastrofalne ekonomske krize i da to ne treba dovoditi u vezu sa 20. godišnjicom nezavisnosti zemlje.
S druge strane, kovanica s petokrakom, očekivano je oduševila partizanske veterane. Oni su pohvalili ovaj potez, koji prema njihovoj oceni, promoviše slovenački antifašizam.
Franc Rozman, čije je partizansko ime bilo Stane ili Komandant Stane, rođen je 1911. u selu Pirinče, nedaleko Ljubljane. Po zanimanju je bio pekar, rano se uključio u radnički pokret i komunističku partiju, a borio se i u španskom građanskom ratu.
Poginuo je kao komandant Glavnog štaba Slovenačkih partizanskih odreda 1944. godine, nesretnim slučajem, prilikom isprobavanja minobacača, a posle Drugog svetskog rata proglašen je za narodnog heroja.
Jedna od legendi u vezi sa Francom Rozmanom jeste da se zauzimao za formiranje slovenačke vojske, u kojoj je komandni jezik slovenački, a u vezi s time i da njegova smrt nije bila nesrećni slučaj, već da je samo tako prikazana.
Postoje i istorijski dokumenti prema kojima je Rozmana lider slovenačkih komunista Edvard Kardelj kritikovao i sumnjičiočio za preterani revolucionarni teror u vreme NOB-a.
Slovenija koristi pravo koje ima svaka država evrozone, da jednom godišnje u opticaj može da pusti kovanicu od dva evra sa aversom koji je standardan za sve članice, a sa reversom koji ima specifičnu, memorijalnu tematiku.
Prvi memorijalni evro izdala je Grčka 2004. godine, povodom olimpijskih igara u Atini. Slovenija je izdala do sada dve takve kovanice, prošle godine, na 200. godišnjicu Botaničke bašte u Ljubljani, i 2008, na 500. godišnjicu rođenja Primoža Trubara.
Deo parlamentaraca je pojavljivanje ovakve kovanice, koja je izdata u milion primeraka, doživeo kao vrhunsku političku provokaciju, dok je kod partizanskih veterana izazvala potpuno oduševljenje.
Slovenija je, kao članica Europske monetarne unije, iskoristila pravo da na zajedničku valutu stavi značajne ljude iz svoje istorije, a na spornoj novčanici je zapravo lik slavnog partizana Franca Rozmana Staneta.
Novčići su punopravno sredstvo plaćanja u svim zemljama evozone. Avers kovanice je standardan, kao u celoj evropskoj monetarnoj uniji, a na reversu, "nacionalnoj" strani novčića, nalazi se lik partizanskog komandanta, godine njegovog rođenja i smrti i zvezda petokraka.
Poslanik Bruno Grims napao vladajuće političare poručivši da je upravo petokraka "bila ključni simbol okupatorske JNA u agresiji na Sloveniju 1991.godine". Zbog pojavljivanje "partizanskog" evra ljuti su i crvka i desetine stranaka. Vlada je, međutim, odbacila tvrdnje da je tom "provokacijom" želela da skrene pažnju sa katastrofalne ekonomske krize i da to ne treba dovoditi u vezu sa 20. godišnjicom nezavisnosti zemlje.
S druge strane, kovanica s petokrakom, očekivano je oduševila partizanske veterane. Oni su pohvalili ovaj potez, koji prema njihovoj oceni, promoviše slovenački antifašizam.
Franc Rozman, čije je partizansko ime bilo Stane ili Komandant Stane, rođen je 1911. u selu Pirinče, nedaleko Ljubljane. Po zanimanju je bio pekar, rano se uključio u radnički pokret i komunističku partiju, a borio se i u španskom građanskom ratu.
Poginuo je kao komandant Glavnog štaba Slovenačkih partizanskih odreda 1944. godine, nesretnim slučajem, prilikom isprobavanja minobacača, a posle Drugog svetskog rata proglašen je za narodnog heroja.
Jedna od legendi u vezi sa Francom Rozmanom jeste da se zauzimao za formiranje slovenačke vojske, u kojoj je komandni jezik slovenački, a u vezi s time i da njegova smrt nije bila nesrećni slučaj, već da je samo tako prikazana.
Postoje i istorijski dokumenti prema kojima je Rozmana lider slovenačkih komunista Edvard Kardelj kritikovao i sumnjičiočio za preterani revolucionarni teror u vreme NOB-a.
Slovenija koristi pravo koje ima svaka država evrozone, da jednom godišnje u opticaj može da pusti kovanicu od dva evra sa aversom koji je standardan za sve članice, a sa reversom koji ima specifičnu, memorijalnu tematiku.
Prvi memorijalni evro izdala je Grčka 2004. godine, povodom olimpijskih igara u Atini. Slovenija je izdala do sada dve takve kovanice, prošle godine, na 200. godišnjicu Botaničke bašte u Ljubljani, i 2008, na 500. godišnjicu rođenja Primoža Trubara.
Pošta Slovenije izdala je 28. 01. 2011. godine prigodnu markicu povodom 100 godina od rođenja Franca Rozmana. Markica je rađena u tehnici višebojnog ofseta, i idu po 25 u tabaku.
Нема коментара:
Постави коментар