Sremska Mitrovica nekada se zvala Sirmijum, Beograd Singidunum, Kostolac Viminacijum, a Naisus Niš. Srbija je jedna od onih zemalja na čijoj teritoriji se nalaze arheološki lokaliteti posebne važnosti. I, umesto da, kao većina drugih država, takvu srećnu okolnost upotrebi da zaradi preko potrebna sredstva i iskoristi priliku za poboljšanje imidža, ona dopušta da njeni arheološki biseri zarastu u korov i – nemar.
Dr Miomir Korać, rukovodilac projekta Viminacijum, jednog od retkih izuzetaka u ovoj sumornoj slici, trenutno radi na novom ambicioznom projektu pod nazivom Putevima rimskih imperatora po Srbiji. Projekat, koji je već u završnoj fazi, obuhvataće desetak najvažnijih lokaliteta rimske baštine u Srbiji, ali i neka starija nalazišta, poput Vinče i Lepenskog vira. Ideja je da se svi veliki lokaliteti na ovoj ruti od oko 600 kilometara pokriju i da se uspostave standardi udobnosti za brojne turiste koji se očekuju. Činjenica je da je 18 rimskih imperatora rođeno na našoj teritoriji, što je najveći broj izvan Italije, odnosno skoro četvrtina.
– Trenutno stanje važnih arheoloških lokaliteta u Srbiji svakako nije za naš ponos, mnogi lokaliteti su zapušteni, nemaju osnovni standard kao što je čuvarsku službu, suvenirnicu, tavernu, sanitarni čvor... Svuda u svetu od arheoloških lokaliteta pravi se veliki posao koji donosi znatna sredstva – kaže Korać.
Sirmijum i Trajanov most su posebni biseri na ruti Puteva rimskih imperatora kroz Srbiju, dodaje rukovodilac Viminacijuma.
– Sirmijum je do pre nekoliko godina bio u prilično jadnom stanju. Trajanov most na Đerdapu, sa svojih više od 1.000 metara, bio je svetsko čudo kada je izgrađen početkom 2. veka i do danas su sačuvana tri fragmentovana stuba na našoj i dva na rumunskoj strani. Želimo da napravimo maketu u razmeri jedan prema 20, odnosno most dužine 50 metara, kao i hologram Trajanovog mosta na njegovoj originalnoj lokaciji, koji bi bio dugačak između 150 i 200 metara. Moćne pumpe će izbacivati vodenu paru, a laserom će se projektovati taj most – otkriva Korać.
Kako bismo se uverili u stanje ovih dragocenih nalazišta, obišli smo i arheološki lokalitet svetskog značaja, Vinču, koja se nalazi na samo dvadesetak kilometara od centra glavnog grada. Međutim, umesto „srpske Troje”, zatekli smo tužan prizor. Ekskluzivni lokalitet, koji je od nedavno i zvanično zatvoren za posetioce, nalazi se pod vedrim nebom i bez ikakve je zaštite, ako se ne računaju nekakvi prekrivači od katrana i desetine kubika šljunka kojim je ovo arheološko i turističko blago – naprosto zatrpano.
Dragan Janković, kustos arheološkog nalazišta Vinča, na kome već 28 godina živi i radi, objašnjava da se na ovom lokalitetu nalaze porušene neolitske kuće koje su izgorele u požaru pre 7.000 godina.
– Najveći problem nam je vegetacija, koja je u stanju da za godinu ili dve ceo jedan arheološki sloj pretvori u humus. Sada je nalazište prekriveno geotekstilom, peskom i šljunkom i na taj način konzervirano. Ali zbog toga posetioci ne mogu da ga vide. Alternativa je da se napravi nadstrešnica kao u Viminacijumu, ali mi nemamo novac ni za to. Za to bi bilo potrebno između 50.000 i 60.000 evra – saznajemo od Jankovića.
Što je Maču Pikču za Južnu Ameriku i Troja za Malu Aziju, to je Vinča za Srbiju i Evropu. Sa adekvatnim sadržajima imali bismo ovde 500.000 stranaca godišnje. Jedan od najvažnijih koraka u ovom trenutku je pokretanje zvaničnog procesa da se Vinča nađe na listi zaštite Uneska – procenjuje kustos nalazišta u Vinči.
Vinča prvi grad u Evropi
– Nalazište u Vinči otkrio je 1908. Miloje Vasić, koji je iskopao 10 metara arheoloških naslaga, u kojima je „upakovano” 7.500 godina istorije, od neolita, preko srednjega veka, pa sve do danas. Po svemu sudeći, to je bilo gradsko naselje u kome je živelo od 2.000 do 2.500 stanovnika. Ukoliko su ove pretpostavke tačne, onda bi se pokazalo da je Vinča bila jedan od prvih evropskih gradova, a možda i prvi, kako neki smatraju. Vinča je bila kulturno i ekonomsko sedište tadašnje Evrope, prva urbana civilizacija, metropola u neolitu, što se vidi i iz činjenice da na teritoriji Beograda ima oko 40 naselja koja su gravitirala ka Vinči.
Dr Miomir Korać, rukovodilac projekta Viminacijum, jednog od retkih izuzetaka u ovoj sumornoj slici, trenutno radi na novom ambicioznom projektu pod nazivom Putevima rimskih imperatora po Srbiji. Projekat, koji je već u završnoj fazi, obuhvataće desetak najvažnijih lokaliteta rimske baštine u Srbiji, ali i neka starija nalazišta, poput Vinče i Lepenskog vira. Ideja je da se svi veliki lokaliteti na ovoj ruti od oko 600 kilometara pokriju i da se uspostave standardi udobnosti za brojne turiste koji se očekuju. Činjenica je da je 18 rimskih imperatora rođeno na našoj teritoriji, što je najveći broj izvan Italije, odnosno skoro četvrtina.
– Trenutno stanje važnih arheoloških lokaliteta u Srbiji svakako nije za naš ponos, mnogi lokaliteti su zapušteni, nemaju osnovni standard kao što je čuvarsku službu, suvenirnicu, tavernu, sanitarni čvor... Svuda u svetu od arheoloških lokaliteta pravi se veliki posao koji donosi znatna sredstva – kaže Korać.
Sirmijum i Trajanov most su posebni biseri na ruti Puteva rimskih imperatora kroz Srbiju, dodaje rukovodilac Viminacijuma.
– Sirmijum je do pre nekoliko godina bio u prilično jadnom stanju. Trajanov most na Đerdapu, sa svojih više od 1.000 metara, bio je svetsko čudo kada je izgrađen početkom 2. veka i do danas su sačuvana tri fragmentovana stuba na našoj i dva na rumunskoj strani. Želimo da napravimo maketu u razmeri jedan prema 20, odnosno most dužine 50 metara, kao i hologram Trajanovog mosta na njegovoj originalnoj lokaciji, koji bi bio dugačak između 150 i 200 metara. Moćne pumpe će izbacivati vodenu paru, a laserom će se projektovati taj most – otkriva Korać.
Kako bismo se uverili u stanje ovih dragocenih nalazišta, obišli smo i arheološki lokalitet svetskog značaja, Vinču, koja se nalazi na samo dvadesetak kilometara od centra glavnog grada. Međutim, umesto „srpske Troje”, zatekli smo tužan prizor. Ekskluzivni lokalitet, koji je od nedavno i zvanično zatvoren za posetioce, nalazi se pod vedrim nebom i bez ikakve je zaštite, ako se ne računaju nekakvi prekrivači od katrana i desetine kubika šljunka kojim je ovo arheološko i turističko blago – naprosto zatrpano.
Dragan Janković, kustos arheološkog nalazišta Vinča, na kome već 28 godina živi i radi, objašnjava da se na ovom lokalitetu nalaze porušene neolitske kuće koje su izgorele u požaru pre 7.000 godina.
– Najveći problem nam je vegetacija, koja je u stanju da za godinu ili dve ceo jedan arheološki sloj pretvori u humus. Sada je nalazište prekriveno geotekstilom, peskom i šljunkom i na taj način konzervirano. Ali zbog toga posetioci ne mogu da ga vide. Alternativa je da se napravi nadstrešnica kao u Viminacijumu, ali mi nemamo novac ni za to. Za to bi bilo potrebno između 50.000 i 60.000 evra – saznajemo od Jankovića.
Što je Maču Pikču za Južnu Ameriku i Troja za Malu Aziju, to je Vinča za Srbiju i Evropu. Sa adekvatnim sadržajima imali bismo ovde 500.000 stranaca godišnje. Jedan od najvažnijih koraka u ovom trenutku je pokretanje zvaničnog procesa da se Vinča nađe na listi zaštite Uneska – procenjuje kustos nalazišta u Vinči.
Vinča prvi grad u Evropi
– Nalazište u Vinči otkrio je 1908. Miloje Vasić, koji je iskopao 10 metara arheoloških naslaga, u kojima je „upakovano” 7.500 godina istorije, od neolita, preko srednjega veka, pa sve do danas. Po svemu sudeći, to je bilo gradsko naselje u kome je živelo od 2.000 do 2.500 stanovnika. Ukoliko su ove pretpostavke tačne, onda bi se pokazalo da je Vinča bila jedan od prvih evropskih gradova, a možda i prvi, kako neki smatraju. Vinča je bila kulturno i ekonomsko sedište tadašnje Evrope, prva urbana civilizacija, metropola u neolitu, što se vidi i iz činjenice da na teritoriji Beograda ima oko 40 naselja koja su gravitirala ka Vinči.
Idealna rekonstrukcija i plan istraživanja lokaliteta
Нема коментара:
Постави коментар