Prizemni deo Rimske vile – Domus scijentijarum Viminacijum, koja će ukupno zahvatati površinu od 5.000 kvadratnih metara, gotovo da je završen. U naučnoistraživački deo već se uselila istraživačka ekipa, a u narednih mesec dana i jedan broj soba biće spreman da primi goste.
Krajem idućeg meseca u jednom od naših najvažnijih nalazišta biće održan koncert klasične muzike, a tokom vikenda ovo arheološko nalazište posetili su predstavnici američke ambasade u Beogradu. Ovo je samo pokazatelj da je značaj Viminacijuma i te kako prepoznat. Prema rečima direktora Arheološkog parka “Viminacijum” Miomira Koraća, sa američkom agencijom “Rtvoč” razgovarano je o dovođenju turista i naučnika iz Amerike koji bi ovde boravili 10 dana ili dve nedelje.
- Reč je o ljudima u poznim godinama života, koji su završili radni vek i sada im je želja da zajedno sa nama budu arheolozi i bave se iskopavanjima i istraživanjima. Za to zadovoljstvo i boravak u Rimskoj vili oni će plaćati između 8.000 i 12.000 dolara po osobi. Mogu da kažem da je interesovanje veliko i prve takve turiste očekujemo krajem ove godine -ističe Korać.
Rimska vila, iako nije u potpunosti završena, pleni pažnju brojnih domaćih i stranih turista, ne samo izgledom nego i atmosferom. Turisti zastaju pred fontanom, pred lepotom tremova, a posebno pred mozaikom plavog neba sa zvezdama, za čiju je gradnju materijal stigao direktno iz Venecije iz čuvene zanatske radionice Rosoni.
Mozaike već više od godinu dana radi profesor Miroslav Lazović sa Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu. U okviru Rimske vile je edukativni centar, biblioteka, muzej sa više od 700 eksponata iskopanih na Viminacijumu, sobe za smeštaj gostiju, bazen sa vodom bogatom korisnim mineralima i metalima koja stiže sa 115 metara dubine i čija je temperatura između 65 i 70 stepeni.
Do sada je u izgradnju Rimske vile utrošeno više od 130 miliona dinara. Zbog širenja površinskog kopa rudnika uglja Drmno na Viminacijumu su od početka ove godine ubrzana arheološka iskopavanja.
- Treba da istražimo 50 novih hektara i zato smo od početka ove godine, uz pomoć mehanizacije Privrednog društva TE-KO „Kostolac” koja je skidala površinski sloj, radili i po snegu. Tu se nalaze veoma interesantni objekti rimske vile rustike, ali treba da istražimo i gotovo 10.000 grobova. U okviru tih novih istraživanja započeli smo saradnju sa antropolozima iz Minhena, iz Gizelo grupe koja se bavi stroncijum analizama, odnosno na osnovu te analize moći ćemo tačno da utvrdimo odakle potiču stanovnici Viminacijuma. Tokom ove godine veliki radovi predstoje nam i na amfiteatru jer tu treba da se održe Mediteranske pozorišne igre antičke drame koje će okupiti više od 3.500 učesnika. Reč je o najvećem objektu takve vrste u Srbiji koji će moći da primi12.000 gledalaca - naglašava profesor Korać.
Zato ne iznenađuje što kod turista vlada veliko interesovanje za posetu Viminacijumu. Lane je ovde bilo 57.000 turista koji su došli kopnom i 17.000 stranih turista koji su došli lađama Dunavom. Ove godine očekuje se dalji rast broja turista, a kada zaživi projekat ,,Putevima rimskih imperatora” ovde će boraviti više od 300.000 gostiju. Ulaznice se za domaće goste prodaju od 150 dinara za đačke ekskurzije do 250 dinara za druge posetioce.
Grad izronio iz oranica
Iz istorijskih izvora saznajemo da je Viminacijum bio važno vojno uporište u kome je bila stacionirana VII rimska legija, a nakon arheoloških iskopavanja u poslednjoj četvrtini XX veka iz zemlje je izronio kao grad koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj i bio mesto gde su se susretale kulture Istoka i Zapada.
Tokom poslednje tri decenije XX veka iskopavan je takozvani grad mrtvih ili nekropola Viminacijuma, na kojoj je otkriveno više od 14.000 grobova. Na istraživanju nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora, u poslednje vreme radio je interdisciplinarni tim stručnjaka pod rukovodstvom dr Miomira Koraća iz Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Projekat još okuplja arheologe, geofizičare, matematičare, elektroinženjere, geologe, petrologe, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, kao i primenom ZD tehnologije - modelovanjem i prepoznavanjem oblika.
Nova lokacija za mamuticu Viku
Zbog proširenja Površinskog kopa rudnika uglja “Drmno” u toku ove godine biće premešten skelet mamutice, popularno nazvane Vika, koji je slučajno otkriven prilikom radova na rudniku.
- Za sada još nije određena nova lokacija za Viku, ali moram vam reći da ona izaziva veliko interesovanje posetilaca, a posebno đačkih ekskurzija, ističe direktor Arheološkog parka ,,Viminacijum” Miomir Korać.
Krajem idućeg meseca u jednom od naših najvažnijih nalazišta biće održan koncert klasične muzike, a tokom vikenda ovo arheološko nalazište posetili su predstavnici američke ambasade u Beogradu. Ovo je samo pokazatelj da je značaj Viminacijuma i te kako prepoznat. Prema rečima direktora Arheološkog parka “Viminacijum” Miomira Koraća, sa američkom agencijom “Rtvoč” razgovarano je o dovođenju turista i naučnika iz Amerike koji bi ovde boravili 10 dana ili dve nedelje.
- Reč je o ljudima u poznim godinama života, koji su završili radni vek i sada im je želja da zajedno sa nama budu arheolozi i bave se iskopavanjima i istraživanjima. Za to zadovoljstvo i boravak u Rimskoj vili oni će plaćati između 8.000 i 12.000 dolara po osobi. Mogu da kažem da je interesovanje veliko i prve takve turiste očekujemo krajem ove godine -ističe Korać.
Rimska vila, iako nije u potpunosti završena, pleni pažnju brojnih domaćih i stranih turista, ne samo izgledom nego i atmosferom. Turisti zastaju pred fontanom, pred lepotom tremova, a posebno pred mozaikom plavog neba sa zvezdama, za čiju je gradnju materijal stigao direktno iz Venecije iz čuvene zanatske radionice Rosoni.
Mozaike već više od godinu dana radi profesor Miroslav Lazović sa Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu. U okviru Rimske vile je edukativni centar, biblioteka, muzej sa više od 700 eksponata iskopanih na Viminacijumu, sobe za smeštaj gostiju, bazen sa vodom bogatom korisnim mineralima i metalima koja stiže sa 115 metara dubine i čija je temperatura između 65 i 70 stepeni.
Do sada je u izgradnju Rimske vile utrošeno više od 130 miliona dinara. Zbog širenja površinskog kopa rudnika uglja Drmno na Viminacijumu su od početka ove godine ubrzana arheološka iskopavanja.
- Treba da istražimo 50 novih hektara i zato smo od početka ove godine, uz pomoć mehanizacije Privrednog društva TE-KO „Kostolac” koja je skidala površinski sloj, radili i po snegu. Tu se nalaze veoma interesantni objekti rimske vile rustike, ali treba da istražimo i gotovo 10.000 grobova. U okviru tih novih istraživanja započeli smo saradnju sa antropolozima iz Minhena, iz Gizelo grupe koja se bavi stroncijum analizama, odnosno na osnovu te analize moći ćemo tačno da utvrdimo odakle potiču stanovnici Viminacijuma. Tokom ove godine veliki radovi predstoje nam i na amfiteatru jer tu treba da se održe Mediteranske pozorišne igre antičke drame koje će okupiti više od 3.500 učesnika. Reč je o najvećem objektu takve vrste u Srbiji koji će moći da primi12.000 gledalaca - naglašava profesor Korać.
Zato ne iznenađuje što kod turista vlada veliko interesovanje za posetu Viminacijumu. Lane je ovde bilo 57.000 turista koji su došli kopnom i 17.000 stranih turista koji su došli lađama Dunavom. Ove godine očekuje se dalji rast broja turista, a kada zaživi projekat ,,Putevima rimskih imperatora” ovde će boraviti više od 300.000 gostiju. Ulaznice se za domaće goste prodaju od 150 dinara za đačke ekskurzije do 250 dinara za druge posetioce.
Grad izronio iz oranica
Iz istorijskih izvora saznajemo da je Viminacijum bio važno vojno uporište u kome je bila stacionirana VII rimska legija, a nakon arheoloških iskopavanja u poslednjoj četvrtini XX veka iz zemlje je izronio kao grad koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj i bio mesto gde su se susretale kulture Istoka i Zapada.
Tokom poslednje tri decenije XX veka iskopavan je takozvani grad mrtvih ili nekropola Viminacijuma, na kojoj je otkriveno više od 14.000 grobova. Na istraživanju nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora, u poslednje vreme radio je interdisciplinarni tim stručnjaka pod rukovodstvom dr Miomira Koraća iz Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Projekat još okuplja arheologe, geofizičare, matematičare, elektroinženjere, geologe, petrologe, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, kao i primenom ZD tehnologije - modelovanjem i prepoznavanjem oblika.
Nova lokacija za mamuticu Viku
Zbog proširenja Površinskog kopa rudnika uglja “Drmno” u toku ove godine biće premešten skelet mamutice, popularno nazvane Vika, koji je slučajno otkriven prilikom radova na rudniku.
- Za sada još nije određena nova lokacija za Viku, ali moram vam reći da ona izaziva veliko interesovanje posetilaca, a posebno đačkih ekskurzija, ističe direktor Arheološkog parka ,,Viminacijum” Miomir Korać.
Нема коментара:
Постави коментар