Srbija je u minut do dvanaest uspela da sačuva od prodaje na tržištu umetnina portret kraljice Natalije Uroša Predića, ponuđen na aukciji bečkog “Doroteuma”! Naime, vlasnik slike Zoran Sretenović, galerista iz Kanade, povukao je sliku sa aukcije pred samu prodaju koja je bila zakazana za utorak za 17 časova.
Ministarstvu kulture u utorak je stigao dopis od Ministarstva spoljnih poslova u kom se navodi da je naša ambasada u Beču dobila uveravanje od ministarstva inostranih poslova Austrije da će sprečiti pojavljivanje ove slike na aukciji. Ambasada Srbije najavila je i da će početi proceduru za vraćanje nelegalno iznetog kulturnog dobra.
Kanadski galerista Zoran Sretenović (sadašnji vlasnik Predićevog dela kome se ceo jedan vek gubio svaki trag) obznanio je pre nekoliko nedelja da će sliku izneti na tržište umetnina. Zbog sumnje da je ovo delo nestalo tokom Majskog prevrata 1903. godine, Ministarstvo kulture je tada zatražilo od Narodnog muzeja potrebnu dokumentaciju.
Iz nacionalnog muzeja stigao je odgovor da se spisak dela, koji je lično sačinio Uroš Predić ne čuva u ovoj instituciji, već u SANU, kojoj je slikar kao član uputio pismo 2. jula 1946. godine. Ovim spiskom svoja dela je rasporedio u tri grupe, navode stručnjaci Narodnog muzeja i dodaju:
“U delu radova pod tačkom 2 - studije glave i figura, u koje spadaju i portreti, kod dela nastalih 1888. godine, navedeno je i delo koje nosi naslov Kraljica Natalija, cela figura, mali format, nestala 29.05.1903. Podaci iz spiska ne pružaju apsolutni dokaz da se o radi o delu koje je predmet prodaje na aukciji. Uroš Predić u ovom spisku nije naveo podatke o dimenzijama dela, kao ni podatak gde se ono nalazi. U njegovom spisku se ni kod drugih dela ne navode dimenzije, ali se kod nekih navodi kod koga se delo nalazi. Međutim, činjenica je da je sam Predić naveo da je naslikao portret kraljice Natalije na kojem je predstavljena cela figura, u malom formatu. Ovo svakako može da bude osnov koji upućuje da se radi o delu koje se prodaje na aukciji.”
Stručnjaci našeg nacionalnog muzeja ukazali su i da je Uroš Predić u spisku naveo da je ovo delo nestalo 29.05.1903. U Narodnom muzeju, međutim tvrde da ni oni, a ni profesor dr Miodrag Jovanović (autor monografije o Prediću sa kojim je Muzej kontaktirao), nemaju nikakav dokument da je bilo u fondu kraljevskog dvora porodice Obrenović!
Portret kraljice Natalije (58 cm sa 44 cm) nalazi se u registru SANU, prema popisu koji je načinio lično slikar Uroš Predić. U toj evidenciji Predić napominje da je slika nestala u majskom prevratu 1903. godine, zajedno sa još nekim njegovim slikama kao što su „Mali bibliofil” i „Biće belaja”, slika sa dečjom tematikom. U Narodnom muzeju čuva se registar koji je preštampan iz registra glasnika tadašnje Srpske kraljevske akademije.
Kustos Narodnog muzeja u Beogradu zbirke srpskog slikarstva XVIII i XIX veka Petar Petrović objasnio je da je kralj Milan Obrenović imao dve-tri Predićeve slike, ali pretpostavlja se da je kraljica Natalija videla Predićevu izložbu 1888. godine u Građanskoj kasini i da je tada, verovatno, naručila izradu svog portreta. Portret je nastao u ateljeu, verovatno na osnovu fotografije. Reč je o slici manjeg formata sa celom figurom.
Vreme kada je slika nastala je period kada je Predić još živeo povučeno u Orlovatu, još nije bio u Beogradu i nije imao neki bliži kontakt sa dvorom. Uroš Predić nije prevashodno bio portretista kao, na primer, Paja Jovanović, ali ovo delo je svedočanstvo njegovog realizma u slikarstvu. Postoji zabuna kada je reč o datumu nastankaportreta kraljice Natalije Obrenović. Naime, Predić je zapisao da je slika nastala 1888, a na njoj sada piše 1890. Petar Petrović ističe da bi sliku trebalo videti kako bi se utvrdilo vreme njenog nastanka.
Tragajući dalje za putem slike Uroša Predića „Portret kraljice Natalije Obrenović u enterijeru” od Beograda, gde je nastala, preko Carigrada, Rošefora i Londona, do Toronta, gde se danas nalazi u privatnom vlasništvu, dolazi se do vrlo zanimljivih podataka. Ključni se nalazi u jednom od kraljičinih pisama koje smo našli u Arhivi Srpske akademije nauka i umetnosti, u popisu njene zaostavštine (čine je još „Uspomene”, aforizmi, fotografije, sentence). Pismo je još 1996. godine objavljeno (na srpskom) u knjizi koju je priredila Ivana Hadži Popović, beogradska književnica i prevodilac.
U pismu kraljice Natalije prijateljici i dvorskoj dami Ruži Orešković upućenom iz dvorca „Sašino” u Bijaricu (kojem je naziv dala po sinu od koga je bila silom odvojena), u prevodu s francuskog koji je uradila Ivana Hadži Popović („Pisma kraljice Natalije Obrenović“, izdavač „Narodno pozorište” i „Pismo”, urednik Raša Livada, recenzent Dušan Bataković), doslovce stoji: „Neka Bora (Orešković) odmah Lotiju pošalje portret adresiran na francusku ambasadu u Carigradu. On ga očekuje s radošću”.
Nakon proterivanja većinu svojih stvari, uključujući i svoje slike, kraljica Natalija skrivala je kod svojih prijateljica u Beogradu. Kod jedne od njih nalazio se i čuveni portret.
Budući da se ovaj dragoceni putokaz nalazi u knjizi Ivane Hadži Popović, zanimalo nas je kako došla na ideju da prevede Natalijina pisma.
- Slučajno su mi do ruku došli „Memoari kraljice Natalije”, objavljeni krajem 19. veka, nakon razlaza s kraljem Milanom. Knjiga od pedesetak strana govorila je o njenom razvodu koji je tada izazvao veliki politički skandal. Sudbina žene u Srbiji oduvek me je zanimala... Bio je to dugotrajan rad u nekoliko arhiva u Beogradu na dešifrovanju njenog rukopisa, na odabiru pisama i na prevodu - seća se Ivana Hadži Popović i objašnjava zašto je kraljica pisala na francuskom:
- Budući da je bila polu-Rumunka, polu-Ruskinja, s kraljem Milanom, dvorskim damama i srpskim političarima, kao i sa sinom, sporazumevala se na francuskom, koji je bio jezik elite tog vremena. Od nekoliko stotina pisama, ja sam napravila izbor koji predstavlja pravu malu antičku dramu u kojoj je Natalija Obrenović glavna junakinja. Poslednjih četrdesetak godina života ona je provela u Francuskoj, proterana posle razvoda iz Srbije. Međutim, njena požrtvovanost i njena ljubav prema Srbiji koliko su potresni, toliko su i istorijska činjenica. Kao i to da je njeno nasilno odvajanje od maloletnog sina Aleksandra uticalo i na sam tok srpske istorije.
Do sada nijedna slika umetnika iz Srbije nije prešla vrednost od 169.580 evra, za koliko je na aukciji kod “Kristija” 1987. godine prodat “Ukrotitelj zmija” Paje Jovanovića. Zbog toga je proteklih dana, vest da je portret Kraljice Natalije Uroša Predića, na kataloškoj aukciji bečkog “Doroteuma” ponuđen po početnoj ceni između 200.000 i 300.000 evra, izazvala senzaciju, ali i skepsu. Posebno kada se zna da je početna cena za Jovanovićevog “Ukrotitelja zmija” bila 15.000 evra.
- Nijedna slika Uroša Predića do sada nije izašla na evropsko umetničko tržište, niti su se njegovi portreti na domaćem terenu prodavali po ceni većoj od pet-šest hiljada evra - izričit je Nikola Kusovac.
Jedan od naših najboljih procenitelja umetničkih dela smatra da novčana, odnosno tržišna vrednost Predićevih dela ne prati i njihovu umetničku vrednost:
Kada je reč o ceni između 200.000 i 300.000 evra, po kojoj je portret kraljice Natalije (dimenzija 44 sa 58 santimetara) ponuđen na aukciji, Kusovac smatra da vlasnik slike ima mogućnost i pravo da odredi cenu koju želi. Što, naravno, ne znači i da će tu vrednost postići na tržištu. On naglašava i da je teško proceniti ovaj Predićev rad, zato što ga niko od naših stručnjaka nije imao u rukama, s obzirom na to da je bio “izgubljen ceo vek”.
- Ipak, smatram da pomenutu cenu eventualno bi mogla da imaju samo najvrednija dela Uroša Predića, poput onih sa motivima mališana, među kojima su “Vredne ručice”, ili “Deca oko duda”- zaključuje Kusovac.
ŽIVOT KRALJICE
PORTRETISANA KRIŠOM
Uroš Predić je „Natalijin portret” potpisao inicijalima U. P. sa godinom 1890. Ne zna se, međutim, kada je počeo da ga slika, ali se zna da je Natalija boravila u Beogradu u više navrata posle razvoda od kralja. Pošto je kralj Milan abdicirao 1889. u korist svog sina, Natalija je neko vreme bila u kućnom pritvoru da bi u junu 1891. bila proterana iz Srbije i sklonila se u Bijaric, odakle je prepiskom s državnim službenicima, mitropolitom i još uvek joj odanim prijateljima pokušavala da reši pitanje kraljevske imovine, čiji je bila jedini naslednik posle ubistva njenog sina kralja Aleksandra i kraljice Drage 29. maja 1903. Iz šturih podataka o Natalijinoj slici dalo bi se pretpostaviti da ju je naš slavni realista i cenjeni portretista radio ćutke i krišom od beogradske čaršije da ne bi imao problema s vlašću.
IMPRESIONISTI KRALJA MILANA
Posle Majskog prevrata gubi se trag i zbirci slika slavnih francuskih impresionista koje je sakupljao kralj Milan Obrenović. Nikada, nažalost, nije napravljen ni spisak ni opis slika koje je kralj imao u kolekciji, ali je ostala upamćena priča kako je svojevremeno znao i da probudi čuvenog Tuluza-Lotreka kako bi od njega kupio sliku.
“SOKOLAR” PAJE JOVANOVIĆA NA PRODAJI
Predićeva kraljica Natalija se na ovoj kataloškoj prodaji našla pod brojem 119, dok je samo jedno mesto ispred nje zauzelo delo Paje Jovanovića “Sokolar”. Ovo uramljeno ulje na panelu, dimenzija 45 puta 30 santimetara, imalo je početnu cenu između 40.000 i 60.000 evra.
Ministarstvu kulture u utorak je stigao dopis od Ministarstva spoljnih poslova u kom se navodi da je naša ambasada u Beču dobila uveravanje od ministarstva inostranih poslova Austrije da će sprečiti pojavljivanje ove slike na aukciji. Ambasada Srbije najavila je i da će početi proceduru za vraćanje nelegalno iznetog kulturnog dobra.
Kanadski galerista Zoran Sretenović (sadašnji vlasnik Predićevog dela kome se ceo jedan vek gubio svaki trag) obznanio je pre nekoliko nedelja da će sliku izneti na tržište umetnina. Zbog sumnje da je ovo delo nestalo tokom Majskog prevrata 1903. godine, Ministarstvo kulture je tada zatražilo od Narodnog muzeja potrebnu dokumentaciju.
Iz nacionalnog muzeja stigao je odgovor da se spisak dela, koji je lično sačinio Uroš Predić ne čuva u ovoj instituciji, već u SANU, kojoj je slikar kao član uputio pismo 2. jula 1946. godine. Ovim spiskom svoja dela je rasporedio u tri grupe, navode stručnjaci Narodnog muzeja i dodaju:
“U delu radova pod tačkom 2 - studije glave i figura, u koje spadaju i portreti, kod dela nastalih 1888. godine, navedeno je i delo koje nosi naslov Kraljica Natalija, cela figura, mali format, nestala 29.05.1903. Podaci iz spiska ne pružaju apsolutni dokaz da se o radi o delu koje je predmet prodaje na aukciji. Uroš Predić u ovom spisku nije naveo podatke o dimenzijama dela, kao ni podatak gde se ono nalazi. U njegovom spisku se ni kod drugih dela ne navode dimenzije, ali se kod nekih navodi kod koga se delo nalazi. Međutim, činjenica je da je sam Predić naveo da je naslikao portret kraljice Natalije na kojem je predstavljena cela figura, u malom formatu. Ovo svakako može da bude osnov koji upućuje da se radi o delu koje se prodaje na aukciji.”
Portret kraljice Natalije (58 cm sa 44 cm) nalazi se u registru SANU, prema popisu koji je načinio lično slikar Uroš Predić. U toj evidenciji Predić napominje da je slika nestala u majskom prevratu 1903. godine, zajedno sa još nekim njegovim slikama kao što su „Mali bibliofil” i „Biće belaja”, slika sa dečjom tematikom. U Narodnom muzeju čuva se registar koji je preštampan iz registra glasnika tadašnje Srpske kraljevske akademije.
Kustos Narodnog muzeja u Beogradu zbirke srpskog slikarstva XVIII i XIX veka Petar Petrović objasnio je da je kralj Milan Obrenović imao dve-tri Predićeve slike, ali pretpostavlja se da je kraljica Natalija videla Predićevu izložbu 1888. godine u Građanskoj kasini i da je tada, verovatno, naručila izradu svog portreta. Portret je nastao u ateljeu, verovatno na osnovu fotografije. Reč je o slici manjeg formata sa celom figurom.
Vreme kada je slika nastala je period kada je Predić još živeo povučeno u Orlovatu, još nije bio u Beogradu i nije imao neki bliži kontakt sa dvorom. Uroš Predić nije prevashodno bio portretista kao, na primer, Paja Jovanović, ali ovo delo je svedočanstvo njegovog realizma u slikarstvu. Postoji zabuna kada je reč o datumu nastankaportreta kraljice Natalije Obrenović. Naime, Predić je zapisao da je slika nastala 1888, a na njoj sada piše 1890. Petar Petrović ističe da bi sliku trebalo videti kako bi se utvrdilo vreme njenog nastanka.
Tragajući dalje za putem slike Uroša Predića „Portret kraljice Natalije Obrenović u enterijeru” od Beograda, gde je nastala, preko Carigrada, Rošefora i Londona, do Toronta, gde se danas nalazi u privatnom vlasništvu, dolazi se do vrlo zanimljivih podataka. Ključni se nalazi u jednom od kraljičinih pisama koje smo našli u Arhivi Srpske akademije nauka i umetnosti, u popisu njene zaostavštine (čine je još „Uspomene”, aforizmi, fotografije, sentence). Pismo je još 1996. godine objavljeno (na srpskom) u knjizi koju je priredila Ivana Hadži Popović, beogradska književnica i prevodilac.
U pismu kraljice Natalije prijateljici i dvorskoj dami Ruži Orešković upućenom iz dvorca „Sašino” u Bijaricu (kojem je naziv dala po sinu od koga je bila silom odvojena), u prevodu s francuskog koji je uradila Ivana Hadži Popović („Pisma kraljice Natalije Obrenović“, izdavač „Narodno pozorište” i „Pismo”, urednik Raša Livada, recenzent Dušan Bataković), doslovce stoji: „Neka Bora (Orešković) odmah Lotiju pošalje portret adresiran na francusku ambasadu u Carigradu. On ga očekuje s radošću”.
Vila Sašino”, danas kazino
Slika je niz godina bila u vlasništvu Pjera Lotija (1850-1923), francuskog noveliste, čija se zbirka u Rošeforu smatrala jednom od najznačajnijih privatnih kolekcija u Evropi, odakle je 2007. dospela na aukciju u London.Nakon proterivanja većinu svojih stvari, uključujući i svoje slike, kraljica Natalija skrivala je kod svojih prijateljica u Beogradu. Kod jedne od njih nalazio se i čuveni portret.
Budući da se ovaj dragoceni putokaz nalazi u knjizi Ivane Hadži Popović, zanimalo nas je kako došla na ideju da prevede Natalijina pisma.
- Slučajno su mi do ruku došli „Memoari kraljice Natalije”, objavljeni krajem 19. veka, nakon razlaza s kraljem Milanom. Knjiga od pedesetak strana govorila je o njenom razvodu koji je tada izazvao veliki politički skandal. Sudbina žene u Srbiji oduvek me je zanimala... Bio je to dugotrajan rad u nekoliko arhiva u Beogradu na dešifrovanju njenog rukopisa, na odabiru pisama i na prevodu - seća se Ivana Hadži Popović i objašnjava zašto je kraljica pisala na francuskom:
- Budući da je bila polu-Rumunka, polu-Ruskinja, s kraljem Milanom, dvorskim damama i srpskim političarima, kao i sa sinom, sporazumevala se na francuskom, koji je bio jezik elite tog vremena. Od nekoliko stotina pisama, ja sam napravila izbor koji predstavlja pravu malu antičku dramu u kojoj je Natalija Obrenović glavna junakinja. Poslednjih četrdesetak godina života ona je provela u Francuskoj, proterana posle razvoda iz Srbije. Međutim, njena požrtvovanost i njena ljubav prema Srbiji koliko su potresni, toliko su i istorijska činjenica. Kao i to da je njeno nasilno odvajanje od maloletnog sina Aleksandra uticalo i na sam tok srpske istorije.
Jedno od pisama Kraljice Natalije
Od književnice takođe saznajemo da Natalijini posmrtni ostaci još nisu preneseni u Srbiju iz Francuske uprkos svoj njenoj iskrenoj posvećenosti narodu, čija je vladarka bila od 1875. do 1989. Najzad, i uprkos činjenici da ju je narod nazivao srpskom majkom jer je bila velika dobrotvorka.Do sada nijedna slika umetnika iz Srbije nije prešla vrednost od 169.580 evra, za koliko je na aukciji kod “Kristija” 1987. godine prodat “Ukrotitelj zmija” Paje Jovanovića. Zbog toga je proteklih dana, vest da je portret Kraljice Natalije Uroša Predića, na kataloškoj aukciji bečkog “Doroteuma” ponuđen po početnoj ceni između 200.000 i 300.000 evra, izazvala senzaciju, ali i skepsu. Posebno kada se zna da je početna cena za Jovanovićevog “Ukrotitelja zmija” bila 15.000 evra.
- Nijedna slika Uroša Predića do sada nije izašla na evropsko umetničko tržište, niti su se njegovi portreti na domaćem terenu prodavali po ceni većoj od pet-šest hiljada evra - izričit je Nikola Kusovac.
Jedan od naših najboljih procenitelja umetničkih dela smatra da novčana, odnosno tržišna vrednost Predićevih dela ne prati i njihovu umetničku vrednost:
Kada je reč o ceni između 200.000 i 300.000 evra, po kojoj je portret kraljice Natalije (dimenzija 44 sa 58 santimetara) ponuđen na aukciji, Kusovac smatra da vlasnik slike ima mogućnost i pravo da odredi cenu koju želi. Što, naravno, ne znači i da će tu vrednost postići na tržištu. On naglašava i da je teško proceniti ovaj Predićev rad, zato što ga niko od naših stručnjaka nije imao u rukama, s obzirom na to da je bio “izgubljen ceo vek”.
- Ipak, smatram da pomenutu cenu eventualno bi mogla da imaju samo najvrednija dela Uroša Predića, poput onih sa motivima mališana, među kojima su “Vredne ručice”, ili “Deca oko duda”- zaključuje Kusovac.
ŽIVOT KRALJICE
- Kraljica Natalija je umrla 5. ili 8. maja 1941. u Manastiru Sen Deni kraj Pariza
- Svoj imetak poklonila je Beogradskom univerzitetu, manastirima u Krušedolu i Rakovici
- BU poseduje tapije o vlasništvu šuma i dva rudnika zlata, ali ne i nasledstvo: oduzeto mu je 1946. godine
- Kraljičin lični dnevnik, prema nekim navodima, čuva se u Vatikanu
- Razočarana u srpsku vlast, 1902. Natalija je prešla u rimokatoličku veru i kasnije se zamonašila
- Grob srpske kraljice je i danas na 40 kilometara od Pariza, u mestu Lardi
- Svoj imetak poklonila je Beogradskom univerzitetu, manastirima u Krušedolu i Rakovici
- BU poseduje tapije o vlasništvu šuma i dva rudnika zlata, ali ne i nasledstvo: oduzeto mu je 1946. godine
- Kraljičin lični dnevnik, prema nekim navodima, čuva se u Vatikanu
- Razočarana u srpsku vlast, 1902. Natalija je prešla u rimokatoličku veru i kasnije se zamonašila
- Grob srpske kraljice je i danas na 40 kilometara od Pariza, u mestu Lardi
PORTRETISANA KRIŠOM
Uroš Predić je „Natalijin portret” potpisao inicijalima U. P. sa godinom 1890. Ne zna se, međutim, kada je počeo da ga slika, ali se zna da je Natalija boravila u Beogradu u više navrata posle razvoda od kralja. Pošto je kralj Milan abdicirao 1889. u korist svog sina, Natalija je neko vreme bila u kućnom pritvoru da bi u junu 1891. bila proterana iz Srbije i sklonila se u Bijaric, odakle je prepiskom s državnim službenicima, mitropolitom i još uvek joj odanim prijateljima pokušavala da reši pitanje kraljevske imovine, čiji je bila jedini naslednik posle ubistva njenog sina kralja Aleksandra i kraljice Drage 29. maja 1903. Iz šturih podataka o Natalijinoj slici dalo bi se pretpostaviti da ju je naš slavni realista i cenjeni portretista radio ćutke i krišom od beogradske čaršije da ne bi imao problema s vlašću.
IMPRESIONISTI KRALJA MILANA
Posle Majskog prevrata gubi se trag i zbirci slika slavnih francuskih impresionista koje je sakupljao kralj Milan Obrenović. Nikada, nažalost, nije napravljen ni spisak ni opis slika koje je kralj imao u kolekciji, ali je ostala upamćena priča kako je svojevremeno znao i da probudi čuvenog Tuluza-Lotreka kako bi od njega kupio sliku.
“SOKOLAR” PAJE JOVANOVIĆA NA PRODAJI
Predićeva kraljica Natalija se na ovoj kataloškoj prodaji našla pod brojem 119, dok je samo jedno mesto ispred nje zauzelo delo Paje Jovanovića “Sokolar”. Ovo uramljeno ulje na panelu, dimenzija 45 puta 30 santimetara, imalo je početnu cenu između 40.000 i 60.000 evra.
Нема коментара:
Постави коментар