06. април 2011.

70 godina bombardovanja Beograda

Na današnji dan 1941. godine avioni Luftvafea bombardovali su Beograd, a u tom napadu nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju do temelja je izgorela Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu. Osim ljudskih žrtava i ogromne materijalne štete, taj tragični događaj naneo je i nenadoknadivu štetu srpskoj kulturi. Sedamdeset godina kasnije, Narodna biblioteka Srbije obeležava svoj dan povratkom 796 knjiga izdavačke kuće „Geca Kon“ koje su nacisti ukrali nakon okupacije Jugoslavije.

Otvaranje obnovljene biblioteke, svojevremeno najavljeno za 6. april, čija rekonstrukcija traje već tri i po godine, najzad se sasvim primakla kraju. Među vraćenim knjigama je šezdesetak naslova kojih u fondu biblioteke dosad nije bilo, ali upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić kaže da je značaj gesta njegovih nemačkih kolega veći od same vrednosti knjiga koje je Srbiji vratila Univerzitetska biblioteka u Lajpcigu.

- Vrednost toga je civilizacijska, istorijska, moralna, kulturološka. To je jedan proces koji očigledno zahteva vreme i sazrevanje u svakom smislu. Potrebna je akumulacija istorijskog iskustva i svesti, tihi ali kompleksan proces koji ima više dimenzija, da bi sazrela odluka kojom se te knjige vraćaju tamo gde pripadaju. U tome treba sagledati veličinu ovog gesta vraćanja knjiga - kaže Ugričić. Na pitanje da li se ovim gestom stavlja tačka na jedan deo srpske i nemačke istorije, Ugričić kaže da je to ipak deo jednog šireg procesa.

- Ovim gestom pokazuje se razumevanje, poštovanje, saosećanje i okrenutost vrednostima koje će nam obezbediti zajedničku budućnost, saradnju, mir i prijateljstvo. Ali neće ovaj gest biti tačka. Naprotiv, on je deo procesa i on je taj dobar primer kako bi taj proces trebalo da se odvija u kontinuitetu, neprestano, na svim nivoima - u kulturi, ekonomiji, politici... - kaže Ugričić.


Ministar kulture Predrag Marković nije želeo da govori o ovom događaju pre same današnje svečanosti, ali je kratko prokomentarisao da je još tokom posete Lajpcigu na Sajmu knjiga najavio da je gest Nemačke jedan od najvažnijih događaja za kulturno nasleđe naše zemlje u ovoj godini.

Zanimljivo je da će danas obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu prisustvovati i direktor Univerzitetske biblioteke u Lajpcigu Ulrih Johan Šnajder, kao i ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas, što je prvo prisustvo predstavnika Nemačke ovom događaju. Upravo je Šnajder najzaslužniji za vraćanje ukradenih knjiga u Beograd.

Tih 796 knjiga na srpskom jeziku uglavnom potiče iz klasičnih edicija Gece Kona, u kojima je on objavljivao prevode klasičnih dela evropske misli, filozofije, sociologije, istorije umetnosti, kao i dela domaćih klasika ali i savremenika, kao što je Slobodan Jovanović.

Povratak knjiga iz Lajpciga svakako predstavlja gest vredan svakog poštovanja, ali javnost je mesecima očekivala da će obeležavanje 70. godišnjice 6. aprila proteći u obnovljenoj zgradi Narodne biblioteke. Ugričić kaže da je završetak radova pomeren na 15. maj.

- Novi ministar kulture Predrag Marković je dosta ubrzao rekonstrukciju. Mi još ne možemo da odredimo tačan datum kada će prvi korisnici ući. Nadamo se da će se to desiti najkasnije mesec dana posle završetka rekonstrukcije, dakle polovinom juna. Nije slučajno što sve rekonstrukcije ustanova kulture toliko dugo traju. To je refleks marginalnog statusa kulture, i to ne u društvu, jer ljudi su gladni kulture, nego na političkim agendama onih koji odlučuju. Nadamo se da će to u narednom periodu biti promenjeno, jer kultura je osnova bez koje nema razvoja. Sve ono za šta se zalažemo - međunarodne integracije, standardi u tržišnoj utakmici, u obrazovanju i nauci, medicini, ekologiji, ishrani, zaštiti manjina... - pretpostavlja određeni kulturni nivo bez kojeg ništa ne može da funkcioniše i pretvara se u imitaciju - kaže Ugričić.

Nenadoknadiva šteta
U bombardovanju od 6. aprila najveći gubitak predstavlja nestanak unikata iz fonda biblioteke. Sreten Ugričić kaže da je u međuvremenu obnovljeno preko 95 odsto uništenog fonda. Ono što, nažalost, ne može biti obnovljeno jesu unikati (1.300 srednjovekovnih ćirilskih rukopisa, zaostavština javnih ličnosti Srbije 17. i 18. veka, kao što su Karadžić, Daničić, Mušicki, kolekcija mapa, karata i gravira, kao i neprocenjivi turski arhiv dokumenata o Beogradu i Srbiji, koji su do aprila 1941. bili potpuno neistraženi).

Stradala i u I svetskom ratu
TOKOM bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu stradao je deo fonda Narodne biblioteke Srbije. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

10 dragocenih knjiga
Među 60 vraćenih dela kojih nije bilo u fondu NBS su i sledeće:
1. Jovan Sterija Popović: Volšebni magarac
2. Pavle Popović: Iz književnosti
3. Aleksandar Solovljev: Dušanov zakonik
4. Zakonodavstvo Srpske pravoslavne crkve
5. Invalidski zakon
6. Crkveno zakonodavstvo Srpske pravoslavne crkve
7. Sudski trebnik
8. Branislav Nušić: Put oko sveta
9. Grej Zejn: Osvetnik prašume
10. Vlad Lj. Belić: Ratovi srpskog naroda u XIX i XX veku

Нема коментара:

Постави коментар