Kada je tačno pre 57 godina, 6 meseci i 9 dana, iz starih rotacionih mašina izašao prvi broj "Večernjih novosti", malo je ko mogao da poveruje da će prvi "bulevarski list" biti začetnik nove ere u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu. Još vruć od štampe, drugačijeg formata i sadržaja, prvi "večernjak" se pojavio na ulicama glavog grada, negde u sumrak 16. oktobra 1953. godine, u jeku tršćanske krize, koja je ozbiljno pretila da uzdrma zemlju.
Ideja o pokretanju lista "Večernje novosti" potekla je od poznatog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera. U to vreme glavni urednik "Borbe", Dedijer je spontano sugerisao svojim saradnicima koji su, zbog događaja u Trstu, pripremali vanredno izdanje lista, pokretanje novog koji bi izlazio po podne i objavljivao sveže, kratke vesti sa dosta fotografija i krupnih naslova.
Rođen u jednom dahu, list je dobio ime "Večernje novosti" i svog prvog urednika, Slobodana Glumca, novinara čije slojevito delovanje nije moguće obuhvatiti jednim pogledom, ni osvetliti jednim snopom prodornih zraka. Novinarstvo je shvatao kao delovanje iz drugog plana. Tome je učio i mlađe kolege da novinarstvo bude "legura plemenitih sastojaka dara, intuicije, iskustva, postojane etike i osećanja mere".
Govorio je: "Novinar je hroničar današnjeg dana koji, pišući o ljudima i događajima, o težnjama i željama, radostima i mukama, verno izražava jednu stvarnost. Tako vernu da generacije koje dolaze mogu da razumeju i ljude prošlog vremena. To je veliki zadatak, pun rizika: to je rizik svakog sata, svakog napisanog retka, rizik koji se krije u svakoj reči koji novinar slaže u smisao, u slike, u nagoveštaje koji obuzimaju čitaoca, njegov razum i osećanja. Zbog svega toga, novinar nikad ne pomišlja da radi nešto drugo, lakše, lagodnije, što nosi manje muke, što donosi manje ožiljaka."
Tiraž prvog broja, koji je potpisao Glumac, bio je 14.501 primerak. Imao je samo osam strana. Na ulice su ga izneli kolporteri najavljujući aktuelne naslove i uzvikujući: "Večernje novosti!"
Prvi "bulevarac" koji nije imao ambiciju da se nametne ozbiljnošću karakterističnom za ondašnje državne i partijske novine, pojavio se u prelomnom, za duh izazovnom i opasnom vremenu, rizičnom za svaku slobodniju i ličniju misao. Ali, bilo je to doba stvaralačkih izazova, doba hrabrih i darovitih, odlučnih novinara i urednika. Mali format, nov prelom lista, življe stranice, senzacionalistički naslovi, kratke informacije, blaže ideološko propovedništvo i orijentacija na životne priče postali su obrazac nove žurnalističke profesije.
Od tog kasnog popodneva do danas, "Novosti" su, služeći opštem i nacionalnom interesu, čitaocu uručile gotovo 5,2 milijarde primeraka.
Prošlo je mnogo vremena, svet se izmenio, a deviza "brzo, kratko, jasno", koja je bila siže novinarskog koncepta, postala je imperativ modernog novinarstva u našoj zemlji.
Dopisnike je smatrao stubom tiraža i ugleda lista, kulturu ne manje važnom od politike. Isticao je "birokratija voli čedne novine, e, pa mi nećemo da budemo čedni, hoćemo da zavirimo pod tepih, da čujemo šta se odlučuje iza zatvorenih vrata, da otkrijemo ko je kriv za jaz između normi i prakse. To je istraživanje opasno, kao lov u prašumi".
Stalne novine
* Prvi strip - "Porodica Tarana", objavljen nekoliko dana posle smrti njegovog autora Dž. M. Mansa, 3. septemabra 1954.
* Prvi feljton od devet nastavaka o venčanju princa Monaka Renijea i filmske dive Grejs Keli, objavljen u januaru 1956.
* Prva nagradna igra "Sto nagrada" lansirana je 8. oktobra 1956.
* Prvi TRN ("Tako reći nezvanično") objavljen 16. februara 1959.
* Prve ilustrovane srednje strane sa obnaženim lepoticama, novitet u žurnalistici, pojavile se 12. oktobra 1959.
* Prvo beogradsko izdanje osvanulo marta 1964.
* Prvi "Najplemenitiji podvig" održan 26. septembra 1963.
REKORDNI TIRAŽI
Na prvu godišnjicu lista, oktobra 1954. godine, tiraž je iznosio 40.483 primerka.
Iz godine u godinu tiraž je rastao. Tako je prosečni tiraž u leto 1963. godine od oko 150.000 narastao u dane posle zemljotresa u Skoplju na 216.551 primerak. Posle ubistva predsednika SAD, Dž. F. Kenedija "Novosti" su štampane u tiražu od 356.626 primeraka.
U vreme četvrtog plenuma CK SKJ, kad je smenjen Ranković, popeo se na 412.910 primeraka. Zahvaljujući izveštajima o okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, tiraž je dostigao rekordnih - 494.845 primeraka.
Tiražni rekordi postignuti su u broju za Novu 1971. godinu (722.477 primeraka). U danu posle smrti Josipa Broza Tita "Novosti" su štampane u 1.030.150 primeraka.
Najtiražnija godina bila je 1987. sa prosečnim tiražom od 407.000 primeraka
Ideja o pokretanju lista "Večernje novosti" potekla je od poznatog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera. U to vreme glavni urednik "Borbe", Dedijer je spontano sugerisao svojim saradnicima koji su, zbog događaja u Trstu, pripremali vanredno izdanje lista, pokretanje novog koji bi izlazio po podne i objavljivao sveže, kratke vesti sa dosta fotografija i krupnih naslova.
Rođen u jednom dahu, list je dobio ime "Večernje novosti" i svog prvog urednika, Slobodana Glumca, novinara čije slojevito delovanje nije moguće obuhvatiti jednim pogledom, ni osvetliti jednim snopom prodornih zraka. Novinarstvo je shvatao kao delovanje iz drugog plana. Tome je učio i mlađe kolege da novinarstvo bude "legura plemenitih sastojaka dara, intuicije, iskustva, postojane etike i osećanja mere".
Govorio je: "Novinar je hroničar današnjeg dana koji, pišući o ljudima i događajima, o težnjama i željama, radostima i mukama, verno izražava jednu stvarnost. Tako vernu da generacije koje dolaze mogu da razumeju i ljude prošlog vremena. To je veliki zadatak, pun rizika: to je rizik svakog sata, svakog napisanog retka, rizik koji se krije u svakoj reči koji novinar slaže u smisao, u slike, u nagoveštaje koji obuzimaju čitaoca, njegov razum i osećanja. Zbog svega toga, novinar nikad ne pomišlja da radi nešto drugo, lakše, lagodnije, što nosi manje muke, što donosi manje ožiljaka."
Tiraž prvog broja, koji je potpisao Glumac, bio je 14.501 primerak. Imao je samo osam strana. Na ulice su ga izneli kolporteri najavljujući aktuelne naslove i uzvikujući: "Večernje novosti!"
Prvi "bulevarac" koji nije imao ambiciju da se nametne ozbiljnošću karakterističnom za ondašnje državne i partijske novine, pojavio se u prelomnom, za duh izazovnom i opasnom vremenu, rizičnom za svaku slobodniju i ličniju misao. Ali, bilo je to doba stvaralačkih izazova, doba hrabrih i darovitih, odlučnih novinara i urednika. Mali format, nov prelom lista, življe stranice, senzacionalistički naslovi, kratke informacije, blaže ideološko propovedništvo i orijentacija na životne priče postali su obrazac nove žurnalističke profesije.
Od tog kasnog popodneva do danas, "Novosti" su, služeći opštem i nacionalnom interesu, čitaocu uručile gotovo 5,2 milijarde primeraka.
Prošlo je mnogo vremena, svet se izmenio, a deviza "brzo, kratko, jasno", koja je bila siže novinarskog koncepta, postala je imperativ modernog novinarstva u našoj zemlji.
Dopisnike je smatrao stubom tiraža i ugleda lista, kulturu ne manje važnom od politike. Isticao je "birokratija voli čedne novine, e, pa mi nećemo da budemo čedni, hoćemo da zavirimo pod tepih, da čujemo šta se odlučuje iza zatvorenih vrata, da otkrijemo ko je kriv za jaz između normi i prakse. To je istraživanje opasno, kao lov u prašumi".
Stalne novine
* Prvi strip - "Porodica Tarana", objavljen nekoliko dana posle smrti njegovog autora Dž. M. Mansa, 3. septemabra 1954.
* Prvi feljton od devet nastavaka o venčanju princa Monaka Renijea i filmske dive Grejs Keli, objavljen u januaru 1956.
* Prva nagradna igra "Sto nagrada" lansirana je 8. oktobra 1956.
* Prvi TRN ("Tako reći nezvanično") objavljen 16. februara 1959.
* Prve ilustrovane srednje strane sa obnaženim lepoticama, novitet u žurnalistici, pojavile se 12. oktobra 1959.
* Prvo beogradsko izdanje osvanulo marta 1964.
* Prvi "Najplemenitiji podvig" održan 26. septembra 1963.
REKORDNI TIRAŽI
Na prvu godišnjicu lista, oktobra 1954. godine, tiraž je iznosio 40.483 primerka.
Iz godine u godinu tiraž je rastao. Tako je prosečni tiraž u leto 1963. godine od oko 150.000 narastao u dane posle zemljotresa u Skoplju na 216.551 primerak. Posle ubistva predsednika SAD, Dž. F. Kenedija "Novosti" su štampane u tiražu od 356.626 primeraka.
U vreme četvrtog plenuma CK SKJ, kad je smenjen Ranković, popeo se na 412.910 primeraka. Zahvaljujući izveštajima o okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, tiraž je dostigao rekordnih - 494.845 primeraka.
Tiražni rekordi postignuti su u broju za Novu 1971. godinu (722.477 primeraka). U danu posle smrti Josipa Broza Tita "Novosti" su štampane u 1.030.150 primeraka.
Najtiražnija godina bila je 1987. sa prosečnim tiražom od 407.000 primeraka
Нема коментара:
Постави коментар