U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, povodom dvestagodišnjice od smrti, održana je akademija u čast Dositeja Obradovića.
U velikom veku prosvećenosti, istakao je u uvodnoj reči akademik Nikola Hajdin, Dositej Obradović je bio prvi srpski pisac koji se uputio putem racionalizma i prosvetiteljstva i prvi koji je uhvatio korak sa vodećim idejama svog vremena. On se puna dva veka smatra vodećim srpskim prosvetiteljem, putovođom naroda i jednim od onih stvaralaca koji su u Srbiju doneli merila novog vremena. Naša generacija, dodao je Hajdin, u Dositeju Obradoviću vidi prvog pravog Evropljanina, učitelja koji se odvojio od skučenosti, prvog našeg putnika koji je, bez trunke nepoverenja ili računa, otkrio zapadni svet i Evropu, koja se, u to vreme, dizala na noge nauke i preporoda i kretala na put modernih preobražaja.
Uprkos nekim ograničenjima, naglašava akademik Ljubomir Simović, Dositejevi tekstovi nisu ostali bez književne vrednosti. Skoro svi koji su o njima pisali – od Jovana Subotića i Atanasija Stojkovića, preko Skerlića, do modernih pisaca – ističu živost, slikovitost i lepotu Dositejevih knjiga. Vojislav Đurić čak kaže: „Takvu prozu – nabreklu, duhovitu i sugestivnu – mogu da požele i veliki umetnici”, i dodaje: „On je mnogo bolji pisac nego što se mislilo”. Uprkos tako lepim mišljenjima, Dositej je, kako kaže Jovan Deretić, „kao književnik… ostao u senci Dositeja propovednika novih ideja i kritičara manastirskog života”.
Postoji neka dubina, ili neka visina, kaže Ljubomir Simović, na kojima se sve epohe i svi stilovi dodiruju, i na kojima, ako ih dosegnete, možete da pripadate svim epohama i stilovima. U tu dubinu ili visinu ne dopiru možda prosvetiteljski i pesnički programi, ali mogu da dopru pesničke slike koje ti programi emituju. U tu dubinu ili visinu Dositejevo delo dopire zato što su ideje na kojima je ono zasnovano (ideje velikog dometa i trajne aktuelnosti) emitovale i jednu jedinstvenu i ozarenu pesničku viziju, čije se slike, ni onda kada su prešle zadatu granicu, nisu ugasile.
Odlomke iz dela Dositeja Obradovića čitali su dramski umetnici Gojko Šantić i Petar Kralj.
Ove godine će, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i Ministarstva prosvete i nauke, svečanim programom "Dositej - godina znanja", biti obeležen jubilej: dva veka od postavljenja Dositeja Obradovića za prvog srpskog ministra prosvete, kao i 200. godišnjica njegove smrti.
Dositej Obradović rođen je 1739. (1742. ili 1744. godine) u Čakovu, u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije, a umro je 1811. godine u Beogradu. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanje po Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma.
Ponesen tim idejama radio je na prosvećivanju srpskog naroda, prevodio razna dela, među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije "Život i priključenija".
Dositej je bio prvi ministar prosvete Srbije (popečitelj u Sovjetu) i tvorac svečane pesme "Vostani Serbie".
Dositej Obradović rođen je 1739. (1742. ili 1744. godine) u Čakovu, u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije, a umro je 1811. godine u Beogradu. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanje po Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma.
Ponesen tim idejama radio je na prosvećivanju srpskog naroda, prevodio razna dela, među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije "Život i priključenija".
Dositej je bio prvi ministar prosvete Srbije (popečitelj u Sovjetu) i tvorac svečane pesme "Vostani Serbie".
Нема коментара:
Постави коментар