Nedavno objavljena knjiga „9. mart – Dokumenti”, impresivna već po svojoj izvanrednoj opremi, tekstu štampanom na 770 stranica velikog formata i čak 144 stranice prvorazrednih dokumentarnih fotografija, teško da ima pandana u ovdašnjoj izdavačkoj delatnosti.
Poštovani čitalac će lako prepoznati da ova knjiga, dvadeset godina posle 9. marta 1991, zahvaljujući naporima izdavača, „Srpske reči”, nastoji da pruži celovitu sliku događaja koji, uprkos situ vremena, traje kao jedna od prelomnica u novijoj istoriji Srbije i Jugoslavije za njenog postojanja.
Više nego dobrodošla, knjiga „9. mart” biće iščitavana na mnogo načina, već i zbog toga što će doći u ruke onih koji onomad još nisu bili rođeni, ili su u međuvremenu stasavali, čitaće je ljudi koji su učestvovali u demonstracijama 9. marta i uličnim neredima u Beogradu toga dana, bilo kao demonstranti ili kao pripadnici snaga reda i privrženici režima protiv koga su demonstracije bile usmerene, kao profesionalni hroničari zbivanja, novinari i komentatori (u ono vreme nije bilo tzv. analitičara), kao slučajnici ili namernici razne vrste.
Dramaturški efektno komponovana (urednik i pisac predgovora Steva Batić), knjiga „9. mart” koncentrisana je isključivo oko te datumske i događajne ose, da bi tek jednim korakom unazad zašla u februar, a jednim korakom unapred u april 1991. godine.
U ovakvoj vrsti novinskog teksta, teško je izneti iskristalisan, objektivan kritički sud o tom štivu, ne samo zato što su u knjizi iznete nebrojene činjenice upletene u jedan tren istorije, nego i zbog toga što ova knjiga snažno provocira emocije čitaoca, terajući ga i na to da raspliće niti sopstvenog, dve decenije starog sećanja.
Za nekoga ko je bio ne samo svedok, nego i učesnik u događajima 9. marta, ova knjiga će biti više od vremeplova, uz to i štivo koje iznova tera na suočavanje s nizom starih, ali i novih pitanja.
Šta se zaista zbilo tog dramatičnog, dalekosežnog, ali i tragičnog 9. marta 1991? Kakve su silnice iz dubljih slojeva istorije i tekućih politika proizvele tu događajnu penu? Šta se sve izukrštalo? Kakve su to energije vezivale domaće, unutrašnje konflikte, s mnogo širim, ne samo regionalnim, nego i evropskim i globalnim okruženjem? Kako ocenjivati uloge ličnosti u tom događaju, a izvan crno-belih matrica lenjog i manipulativnog mišljenja? Kada će o 9. martu progovoriti kritička istoriografija, ona koja nije sluškinja dnevne politike, a pogotovo nije sluga partije (partija)? Zašto je, u stvari, one noći 9. marta, posle burnog dana ispunjenog nasiljem, na samom početku Knez Mihailove ulice bio „parkiran” vojni tenk čija se silueta preteći stapala s tragičnom pomrčinom?
Mnogo je pitanja s kojima nas suočava knjiga „9. mart”. Ona nesumnjivo pruža mogućnost da se ka tim odgovorima ide.
Na ovitku piše da je to „knjiga protiv svih falsifikata”. Pošto su to „dokumenti”, mnogi čitalac će pomisliti kako su među koricama ove knjige, dvadeset godina posle 9. marta, objavljeni i nepoznati dokumenti iz do juče zatvorenih arhiva.
Ali nije o tome reč.
Pod „dokumente” su, u stvari, podvedeni novinski tekstovi, većinom iz „Srpske reči”, potom iz nedeljnika „Vreme” i „Politike” iz onog perioda, kao i transkripti sa „TV Bastilje”, što će reći TV Beograd, zbog čijeg je manipulativnog izveštavanja okupljanje na Trgu Republike 9. marta zakazao Srpski pokret obnove, vođen svojim predsednikom, „kraljem trgova” Vukom Draškovićem.
Knjiga „9. mart – Dokumenti” u stvari je zbirka novinskih tekstova bez presedana ne samo u istoriji srpskog novinarstva. Takvog primera, čini nam se, nema ni u ovdašnjoj političkoj i partijskoj istoriji.
U knjizi „9. mart”, nažalost, nema dokumenata iz nekih ključnih državnih ustanova, iz policije, vojske, diplomatije i njihovih tajnih službi, niti ima dokumenata iz stranih izvora slične ili iste vrste. Zato je ona i neka vrsta podsticaja da istraživanja tog događaja najzad krenu i tim smerovima.
Novinske naslovnice 10. marta 1991. godine
Link: 9. mart - Dokumenti, prvih 50 stranica knjige,
Poštovani čitalac će lako prepoznati da ova knjiga, dvadeset godina posle 9. marta 1991, zahvaljujući naporima izdavača, „Srpske reči”, nastoji da pruži celovitu sliku događaja koji, uprkos situ vremena, traje kao jedna od prelomnica u novijoj istoriji Srbije i Jugoslavije za njenog postojanja.
Više nego dobrodošla, knjiga „9. mart” biće iščitavana na mnogo načina, već i zbog toga što će doći u ruke onih koji onomad još nisu bili rođeni, ili su u međuvremenu stasavali, čitaće je ljudi koji su učestvovali u demonstracijama 9. marta i uličnim neredima u Beogradu toga dana, bilo kao demonstranti ili kao pripadnici snaga reda i privrženici režima protiv koga su demonstracije bile usmerene, kao profesionalni hroničari zbivanja, novinari i komentatori (u ono vreme nije bilo tzv. analitičara), kao slučajnici ili namernici razne vrste.
Dramaturški efektno komponovana (urednik i pisac predgovora Steva Batić), knjiga „9. mart” koncentrisana je isključivo oko te datumske i događajne ose, da bi tek jednim korakom unazad zašla u februar, a jednim korakom unapred u april 1991. godine.
U ovakvoj vrsti novinskog teksta, teško je izneti iskristalisan, objektivan kritički sud o tom štivu, ne samo zato što su u knjizi iznete nebrojene činjenice upletene u jedan tren istorije, nego i zbog toga što ova knjiga snažno provocira emocije čitaoca, terajući ga i na to da raspliće niti sopstvenog, dve decenije starog sećanja.
Za nekoga ko je bio ne samo svedok, nego i učesnik u događajima 9. marta, ova knjiga će biti više od vremeplova, uz to i štivo koje iznova tera na suočavanje s nizom starih, ali i novih pitanja.
Šta se zaista zbilo tog dramatičnog, dalekosežnog, ali i tragičnog 9. marta 1991? Kakve su silnice iz dubljih slojeva istorije i tekućih politika proizvele tu događajnu penu? Šta se sve izukrštalo? Kakve su to energije vezivale domaće, unutrašnje konflikte, s mnogo širim, ne samo regionalnim, nego i evropskim i globalnim okruženjem? Kako ocenjivati uloge ličnosti u tom događaju, a izvan crno-belih matrica lenjog i manipulativnog mišljenja? Kada će o 9. martu progovoriti kritička istoriografija, ona koja nije sluškinja dnevne politike, a pogotovo nije sluga partije (partija)? Zašto je, u stvari, one noći 9. marta, posle burnog dana ispunjenog nasiljem, na samom početku Knez Mihailove ulice bio „parkiran” vojni tenk čija se silueta preteći stapala s tragičnom pomrčinom?
Mnogo je pitanja s kojima nas suočava knjiga „9. mart”. Ona nesumnjivo pruža mogućnost da se ka tim odgovorima ide.
Na ovitku piše da je to „knjiga protiv svih falsifikata”. Pošto su to „dokumenti”, mnogi čitalac će pomisliti kako su među koricama ove knjige, dvadeset godina posle 9. marta, objavljeni i nepoznati dokumenti iz do juče zatvorenih arhiva.
Ali nije o tome reč.
Pod „dokumente” su, u stvari, podvedeni novinski tekstovi, većinom iz „Srpske reči”, potom iz nedeljnika „Vreme” i „Politike” iz onog perioda, kao i transkripti sa „TV Bastilje”, što će reći TV Beograd, zbog čijeg je manipulativnog izveštavanja okupljanje na Trgu Republike 9. marta zakazao Srpski pokret obnove, vođen svojim predsednikom, „kraljem trgova” Vukom Draškovićem.
Knjiga „9. mart – Dokumenti” u stvari je zbirka novinskih tekstova bez presedana ne samo u istoriji srpskog novinarstva. Takvog primera, čini nam se, nema ni u ovdašnjoj političkoj i partijskoj istoriji.
U knjizi „9. mart”, nažalost, nema dokumenata iz nekih ključnih državnih ustanova, iz policije, vojske, diplomatije i njihovih tajnih službi, niti ima dokumenata iz stranih izvora slične ili iste vrste. Zato je ona i neka vrsta podsticaja da istraživanja tog događaja najzad krenu i tim smerovima.
Novinske naslovnice 10. marta 1991. godine
Link: 9. mart - Dokumenti, prvih 50 stranica knjige,
Нема коментара:
Постави коментар