Misterija porekla dve slike sa potpisom jednog od najpoznatijih srpskih slikara Save Šumanovića iz 1933. i 1935. koje su zaplenjene na beogradskom aerodromu, delimično je odgonetnuta. Poslednji kupac i vlasnik dva nepoznata Šumanovićeva ulja na platnu je Mirjana Marićević, koja vodi poznatu galeriju „Maricevic Fine Art and Antiques“, u Moskvi.
Slike je iz Moskve 08. februara doneo izvesni R.Ć. i za dva pejzaža dimenzija 60h80 i 80h101 cm, kako je na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu potvrđeno, nije imao potrebnu dokumentaciju.
- Slike Save Šumanovića nisu zaplenjene, već su zadržane na carini u redovnom postupku dobijanja privremene dozvole - kaže Mirjana Marićević. - Postupak, kako nam je rečeno, traje dvadesetak dana, nakon čega će eksperti moći da procene njihovu autentičnost, samim tim utvrde i vrednost. Slike su legalno kupljene u SAD i Južnoj Americi. Legalno su i uvezene u Rusiju i sa svom pratećom dokumentacijom legalno izvezene u Srbiju. Na carini su uredno prijavljene. Zato sam zatečena informacijom o njihovoj navodnoj zapleni.
Iako uverena da je reč o originalima, Mirjana je slike poslala u Beograd radi procene autentičnosti kod srpskih stručnjaka. Svoju nameru, najavila je i direktorki Muzeja u Šidu sa kojom se, kako tvrdi, nedavno srela.
- Galeristi nisu i eksperti za procenu, autentičnost dela i vrednost utvrđuje stručnjak - kaže Marićevićeva. - Zato su, ponavljam, u regularnoj proceduri dve divne slike stigle u zemlju svog porekla iz koje su, kako pretpostavljam, iznete davne 1943. godine.
Zadržavajući diskreciono pravo da ne oda identitet prethodnih vlasnika, Mirjana Marićević ne zna ni kakva je dalja sudbina slika za kojima je, kaže, dugo tragala.
- Bila je to čudesna potraga za Šumanovićevim delima koja me je vodila preko brojnih zemalja - kaže.
Direktor Galerije „Sava Šumanović“ u Šidu, Vesna Burojević kaže da ne poznaje Mirjanu Marićević i da nije kontaktirala sa njom, kao ni da Galerija nije nadležna za procenu verodostojnosti Šumanovićevih slika.
Odgovor da li su dela dva Šumanaovićeva pejsaža koji trenutno leže u magacinu na Aerodromu „Nikola Tesla“ originali ili ne, trebalo bi da utvrde stručnjaci. Carina je uputila pismo Narodnom muzeju sa zahtevom za što bržu ekspertizu. Međutim ispostavilo se da je za procenu dela nastalih u 20. veku nadležan Muzej savremene umetnosti, a ne Narodni.
U Muzeju savremene umetnosti o slikama Save Šumanovića saznali su iz teksta u novinama. Njima se, kako nam je potvrđeno, još niko nije obratio sa molbom za utvrđivanje autentičnosti i procenu vrednosti slika.
Kustosi ovog muzeja su u utorak sa nestrpljenjem iščekivali zvaničan dopis. Oni će, kada stigne, formirati ekspertsku komisiju u kojoj će se naći najbolji poznavaoci stvaralaštva našeg slikara.
Kao i vlasnica Mirjana Marićević, i istoričar umetnosti Nikola Kusovac gotovo je siguran da su ovo - originali. On je u ponedeljak ušao u carinski depo i na licu mesta grubo procenio šidske pejzaže. Kao i drugi istoričari umetnosti koji još nisu videli slike, ni Buba Miljković, autorka najobimnije monografije o Savi Šumanoviću nije želela da iznosi sud na osnovu fotografija i novinskih napisa.
- Sava je naš najskuplji slikar - kaže Buba Miljković. - Odgovornost stručnjaka tim pre je veća jer njegove slike dostižu 200.000 evra.
Sa gotovo stoprocentnom sigurnošću moguće je utvrditi da li su Savina dela originali. Velibor Andrić, hemičar, specifičnom nuklearnom metodom otkriva da li su boje Šumanovićeve.
SLIKE BILE NA IZLOŽBI 1939.
Ne postoje pouzdani podaci o broju Savinih slika. Negde se spominje 600, negde 800, a neki tvrde da ih je hiljadu! Najviše dela poznatog umetnika nalazi se u Galeriji u Šidu, čak 350. Ukoliko se dokaže da su ova dva platna originali, jedna je verovatno bila izložena u Beogradu 1939. godine. Šumanović je tada predstavio celokupno svoje delo, nastalo od 1928. do 1939. godine. O toj čuvenoj izložbi, na kojoj je predstavljeno 410 slika novine su opširno pisale. Iz tih tekstova saznajemo da je sedam dvorana na tadašnjem Novom univerzitetu bilo prekriveno njegovim delima, čak i hodnici, da je Sava dobio odlične kritike, napisao predgovor za katalog, a sve oko transporta, aranžiranja i postavljanja slika obavio je sam.
Celu izložbu je rasprodao budzašto, da bi roditeljima nadoknadio troškove svog izdržavanja.
Šumanović na otvaranju izložbe 1939. godine i katalog izložbe
Galerija u Šidu je pre nekoliko godina napravila rimejk ove izložbe pod nazivom „70 godina posle“. Tada je izloženo 189 slika i za njih se zna gde se nalaze.
70 godina posle
U ŠIDU NAJZRELIJA DELA
Najviše Šumanovićevih slika nalazi se u galeriji koja nosi njegovo ime u Šidu. Tamo je proveo poslednjih dvanaest godina života. Toliko dugo nikada ranije nije boravio na jednom mestu. U roditeljskoj kući pronašao je mir, sigurnost i idealne uslove za rad. Objedinio je u Šidu svoje prethodno znanje i iskustvo i stvorio najlepša i najzrelija dela. Šumanovićevo stvaralaštvo u Šidu u potpunosti se nadovezuje na ideje koje je zastupala grupa umetnika sa kojima se družio za vreme poslednjeg boravka u Parizu, od 1929. do 1930. godine.
Slike je iz Moskve 08. februara doneo izvesni R.Ć. i za dva pejzaža dimenzija 60h80 i 80h101 cm, kako je na Aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu potvrđeno, nije imao potrebnu dokumentaciju.
Iako uverena da je reč o originalima, Mirjana je slike poslala u Beograd radi procene autentičnosti kod srpskih stručnjaka. Svoju nameru, najavila je i direktorki Muzeja u Šidu sa kojom se, kako tvrdi, nedavno srela.
- Galeristi nisu i eksperti za procenu, autentičnost dela i vrednost utvrđuje stručnjak - kaže Marićevićeva. - Zato su, ponavljam, u regularnoj proceduri dve divne slike stigle u zemlju svog porekla iz koje su, kako pretpostavljam, iznete davne 1943. godine.
Zadržavajući diskreciono pravo da ne oda identitet prethodnih vlasnika, Mirjana Marićević ne zna ni kakva je dalja sudbina slika za kojima je, kaže, dugo tragala.
- Bila je to čudesna potraga za Šumanovićevim delima koja me je vodila preko brojnih zemalja - kaže.
Direktor Galerije „Sava Šumanović“ u Šidu, Vesna Burojević kaže da ne poznaje Mirjanu Marićević i da nije kontaktirala sa njom, kao ni da Galerija nije nadležna za procenu verodostojnosti Šumanovićevih slika.
Odgovor da li su dela dva Šumanaovićeva pejsaža koji trenutno leže u magacinu na Aerodromu „Nikola Tesla“ originali ili ne, trebalo bi da utvrde stručnjaci. Carina je uputila pismo Narodnom muzeju sa zahtevom za što bržu ekspertizu. Međutim ispostavilo se da je za procenu dela nastalih u 20. veku nadležan Muzej savremene umetnosti, a ne Narodni.
U Muzeju savremene umetnosti o slikama Save Šumanovića saznali su iz teksta u novinama. Njima se, kako nam je potvrđeno, još niko nije obratio sa molbom za utvrđivanje autentičnosti i procenu vrednosti slika.
Kustosi ovog muzeja su u utorak sa nestrpljenjem iščekivali zvaničan dopis. Oni će, kada stigne, formirati ekspertsku komisiju u kojoj će se naći najbolji poznavaoci stvaralaštva našeg slikara.
Kao i vlasnica Mirjana Marićević, i istoričar umetnosti Nikola Kusovac gotovo je siguran da su ovo - originali. On je u ponedeljak ušao u carinski depo i na licu mesta grubo procenio šidske pejzaže. Kao i drugi istoričari umetnosti koji još nisu videli slike, ni Buba Miljković, autorka najobimnije monografije o Savi Šumanoviću nije želela da iznosi sud na osnovu fotografija i novinskih napisa.
- Sava je naš najskuplji slikar - kaže Buba Miljković. - Odgovornost stručnjaka tim pre je veća jer njegove slike dostižu 200.000 evra.
Sa gotovo stoprocentnom sigurnošću moguće je utvrditi da li su Savina dela originali. Velibor Andrić, hemičar, specifičnom nuklearnom metodom otkriva da li su boje Šumanovićeve.
SLIKE BILE NA IZLOŽBI 1939.
Ne postoje pouzdani podaci o broju Savinih slika. Negde se spominje 600, negde 800, a neki tvrde da ih je hiljadu! Najviše dela poznatog umetnika nalazi se u Galeriji u Šidu, čak 350. Ukoliko se dokaže da su ova dva platna originali, jedna je verovatno bila izložena u Beogradu 1939. godine. Šumanović je tada predstavio celokupno svoje delo, nastalo od 1928. do 1939. godine. O toj čuvenoj izložbi, na kojoj je predstavljeno 410 slika novine su opširno pisale. Iz tih tekstova saznajemo da je sedam dvorana na tadašnjem Novom univerzitetu bilo prekriveno njegovim delima, čak i hodnici, da je Sava dobio odlične kritike, napisao predgovor za katalog, a sve oko transporta, aranžiranja i postavljanja slika obavio je sam.
Celu izložbu je rasprodao budzašto, da bi roditeljima nadoknadio troškove svog izdržavanja.
Šumanović na otvaranju izložbe 1939. godine i katalog izložbe
70 godina posle
Najviše Šumanovićevih slika nalazi se u galeriji koja nosi njegovo ime u Šidu. Tamo je proveo poslednjih dvanaest godina života. Toliko dugo nikada ranije nije boravio na jednom mestu. U roditeljskoj kući pronašao je mir, sigurnost i idealne uslove za rad. Objedinio je u Šidu svoje prethodno znanje i iskustvo i stvorio najlepša i najzrelija dela. Šumanovićevo stvaralaštvo u Šidu u potpunosti se nadovezuje na ideje koje je zastupala grupa umetnika sa kojima se družio za vreme poslednjeg boravka u Parizu, od 1929. do 1930. godine.
Нема коментара:
Постави коментар