Zbirka originalnih pisama Vuka Stefanovića Karadžića nedavno je otkrivena u slovačkom gradu Martinu. Do ovog otkrića slučajno je došla ekipa stručnjaka koji istražuju srpsku srednjovekovnu pisanu baštinu rasutu po svetu. Projekat mapiranja naše rukopisne građe u svetu pokrenula je Biblioteka Srpske patrijaršije, a njime rukovodi mr Zoran Nedeljković, upravnik ove ustanove.
- Sva pisma smo fotografisali i imamo ih u digitalnom formatu - kaže Nedeljković. - Pitali smo Miodraga Matickog, predsednika Vukove zadužbine, da li imaju ta pisma u svojoj arhivi. Pošto nam je rekao da ih nemaju, mi ćemo im ih pokloniti. Nismo se mnogo zadržavali na njihovom sadržaju, zato što nismo imali vremena i to nije bio cilj našeg istraživanja. Vuk je pisao raznim ličnostima, i sadržaj pisama uglavnom se odnosi na njegov život i nabavku knjiga.
Inače, ovaj projekat, koji se radi sa blagoslovom patrijarha Irineja i Sinoda SPC, uz podršku ministarstava kulture i za dijasporu, pokrenut je pre tri godine, a do sada je završeno istraživanje u Češkoj i Slovačkoj. U Češkoj je obrađeno oko devedeset srpskih rukopisa i prepisa, a najbogatija je Šafarikova zbirka. Tamo je pronađeno 45 srpskih rukopisa, koji su, prema rečima Nedeljkovića, veoma vredni, značajni i dobro čuvani.
Osim zbirke Vukovih pisama, u Slovačkoj je obrađeno još desetak rukopisa za koje se i ranije znalo da se nalaze u Bratislavi, Martinu i Košicama.
- Za početak smo izabrali Češku, zato što smo imali saznanja da je zbirka naših rukopisa na jednom mestu i da je veoma vredna i sređena. Nismo znali šta se sve nalazi tamo, a direktor nacionalnog muzeja i direktorka rukopisnog odeljenja omogućili su nam da dobijemo čitav korpus ćiriličnih rukopisa na uvid. Pronašli smo jedan rukopis koji je bio u jezuitskoj biblioteci, Klimentinumu u Pragu, za koji se nije znalo da postoji. To je jedan deo apostola i potiče iz 12. veka.
Pretpostavlja se da ima desetak hiljada srpskih rukopisa, nastalih od 12. do 18. veka, širom sveta. Prema nekim saznanjima, u Mađarskoj se nalazi više stotina srpskih rukopisa, u Bugarskoj više od pet stotina, samo u peterburškoj biblioteci čuva se oko 360, a u moskovskoj 150. U Odesi se nalazi 90 naših rukopisa. Srednjovekovno rukopisno blago nalazi se i u drugim evropskim državama.
- Najviše ćemo saznati kada dođe na red Turska. Koliko sam slušao od mnogih naučnika, mi, zapravo, ne znamo šta se nalazi u tamošnjoj biblioteci. Ne znamo ni kakav su odnos imali prema srpskoj pisanoj kulturnoj baštini. Verovatno se nisu odnosili sa takvim poštovanjem kao hrišćanske države, ali to su samo pretpostavke.
Nedeljković sumnja da originalne rukopise možemo vratiti u zemlju, ali dodaje da to i nije važno.
- Ne možemo da ih vratimo u materijalnom smislu, ali možemo u saznajnom. Izuzetno je važno da znamo gde se oni nalaze i u kakvom su stanju. Ti rukopisi ni u čemu ne zaostaju, ni po stilu, ni po načinu, ni po umetničkom sadržaju, za rukopisima iz drugih zemalja. To govori o temelju kulture koji je postojao i u tim teškim uslovima na ovim prostorima. Crkva je tada čuvala i nacionalni i državni identitet, ali se u njenim nedrima stvarala kultura koja se očuvala do današnjih dana.
Nedeljković se nada da će tokom istraživanja na svetlost dana izaći neke ličnosti koje će se projaviti kao zaštitnici ili čuvari nekog dela naše pisane baštine.
- Postoje sigurno neki rukopisi koji se nalaze i u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Naša zajednička istorija je jedna stvar, a sadašnja situacija je drugačija. Kada one dođu na red, imaćemo isti put kao i za ostale zemlje. Na pitanje da li ćemo neke originale moći da vratimo, ne može se sada odgovoriti. Možda možemo očekivati, budući da sad vraćamo kulturno blago u Hrvatsku, nešto slično kada to dođe na red. U svakom slučaju, nama bi bilo drago kada bismo uspeli ne samo iz Hrvatske, već i iz neke druge zemlje, da vratimo naše rukopise. Ali, ako ih i ne vratimo, biće vredno i značajno pogledati ih i opisati.
Planirano je da se tokom ove i naredne godine istražuje rukopisna zaostavština u Mađarskoj, jer je ova zemlja veoma bogata našim rukopisima.
KATALOG DO LETA
Ukoliko sve bude teklo po planu, do leta bi trebalo da izađe katalog starih srpskih rukopisa u Češkoj. To će biti prvi katalog u budućoj ediciji čiji je radni naslov „Biblioteka srpskih rukopisa“. Svaki od rukopisa biće posebno obrađen, objašnjen, sagledan sa umetničke i istorijske strane. Izdavač je „Službeni glasnik“.
- Sva pisma smo fotografisali i imamo ih u digitalnom formatu - kaže Nedeljković. - Pitali smo Miodraga Matickog, predsednika Vukove zadužbine, da li imaju ta pisma u svojoj arhivi. Pošto nam je rekao da ih nemaju, mi ćemo im ih pokloniti. Nismo se mnogo zadržavali na njihovom sadržaju, zato što nismo imali vremena i to nije bio cilj našeg istraživanja. Vuk je pisao raznim ličnostima, i sadržaj pisama uglavnom se odnosi na njegov život i nabavku knjiga.
Inače, ovaj projekat, koji se radi sa blagoslovom patrijarha Irineja i Sinoda SPC, uz podršku ministarstava kulture i za dijasporu, pokrenut je pre tri godine, a do sada je završeno istraživanje u Češkoj i Slovačkoj. U Češkoj je obrađeno oko devedeset srpskih rukopisa i prepisa, a najbogatija je Šafarikova zbirka. Tamo je pronađeno 45 srpskih rukopisa, koji su, prema rečima Nedeljkovića, veoma vredni, značajni i dobro čuvani.
Osim zbirke Vukovih pisama, u Slovačkoj je obrađeno još desetak rukopisa za koje se i ranije znalo da se nalaze u Bratislavi, Martinu i Košicama.
- Za početak smo izabrali Češku, zato što smo imali saznanja da je zbirka naših rukopisa na jednom mestu i da je veoma vredna i sređena. Nismo znali šta se sve nalazi tamo, a direktor nacionalnog muzeja i direktorka rukopisnog odeljenja omogućili su nam da dobijemo čitav korpus ćiriličnih rukopisa na uvid. Pronašli smo jedan rukopis koji je bio u jezuitskoj biblioteci, Klimentinumu u Pragu, za koji se nije znalo da postoji. To je jedan deo apostola i potiče iz 12. veka.
Pretpostavlja se da ima desetak hiljada srpskih rukopisa, nastalih od 12. do 18. veka, širom sveta. Prema nekim saznanjima, u Mađarskoj se nalazi više stotina srpskih rukopisa, u Bugarskoj više od pet stotina, samo u peterburškoj biblioteci čuva se oko 360, a u moskovskoj 150. U Odesi se nalazi 90 naših rukopisa. Srednjovekovno rukopisno blago nalazi se i u drugim evropskim državama.
- Najviše ćemo saznati kada dođe na red Turska. Koliko sam slušao od mnogih naučnika, mi, zapravo, ne znamo šta se nalazi u tamošnjoj biblioteci. Ne znamo ni kakav su odnos imali prema srpskoj pisanoj kulturnoj baštini. Verovatno se nisu odnosili sa takvim poštovanjem kao hrišćanske države, ali to su samo pretpostavke.
Nedeljković sumnja da originalne rukopise možemo vratiti u zemlju, ali dodaje da to i nije važno.
- Ne možemo da ih vratimo u materijalnom smislu, ali možemo u saznajnom. Izuzetno je važno da znamo gde se oni nalaze i u kakvom su stanju. Ti rukopisi ni u čemu ne zaostaju, ni po stilu, ni po načinu, ni po umetničkom sadržaju, za rukopisima iz drugih zemalja. To govori o temelju kulture koji je postojao i u tim teškim uslovima na ovim prostorima. Crkva je tada čuvala i nacionalni i državni identitet, ali se u njenim nedrima stvarala kultura koja se očuvala do današnjih dana.
Nedeljković se nada da će tokom istraživanja na svetlost dana izaći neke ličnosti koje će se projaviti kao zaštitnici ili čuvari nekog dela naše pisane baštine.
- Postoje sigurno neki rukopisi koji se nalaze i u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji i drugim zemljama bivše Jugoslavije. Naša zajednička istorija je jedna stvar, a sadašnja situacija je drugačija. Kada one dođu na red, imaćemo isti put kao i za ostale zemlje. Na pitanje da li ćemo neke originale moći da vratimo, ne može se sada odgovoriti. Možda možemo očekivati, budući da sad vraćamo kulturno blago u Hrvatsku, nešto slično kada to dođe na red. U svakom slučaju, nama bi bilo drago kada bismo uspeli ne samo iz Hrvatske, već i iz neke druge zemlje, da vratimo naše rukopise. Ali, ako ih i ne vratimo, biće vredno i značajno pogledati ih i opisati.
Planirano je da se tokom ove i naredne godine istražuje rukopisna zaostavština u Mađarskoj, jer je ova zemlja veoma bogata našim rukopisima.
KATALOG DO LETA
Ukoliko sve bude teklo po planu, do leta bi trebalo da izađe katalog starih srpskih rukopisa u Češkoj. To će biti prvi katalog u budućoj ediciji čiji je radni naslov „Biblioteka srpskih rukopisa“. Svaki od rukopisa biće posebno obrađen, objašnjen, sagledan sa umetničke i istorijske strane. Izdavač je „Službeni glasnik“.
Нема коментара:
Постави коментар