Svečano, ne i glamurozno, mada ovakvom jubileju glamur i te kako priliči, Matica srpska obeležava ovih dana svoj 185. rođendan. Svih ovih godina, osluškujući i deleći sudbinu svog naroda, naša najstarija institucija nauke i kulture, nadživela je sedam država. I uprkos drugačijim i oskudnijim vremenima, sve do danas, očuvala je svoju prosvetiteljsku, kulturnu i naučnu misiju.
I one davne 1826. godine kada ju je uz pomoć umnih i bogatih Srba, poput prvog srpskog doktora pravnih nauka Save Tekelije, osnovao srpski političar i pisac Jovan Hadžić u Pešti, u tadašnjoj Ugarskoj, Matica srpska imala je samo jedan cilj - da objavljuje dobre knjige. I da tako uzvisi svest svog naroda i približi ga Evropi. I tada je, a i danas funkcioniše i opstaje po modelu “košnice”.
- Košnicu s jedne strane čine država i prosvetitelji, a s druge dobrotvori i finansijeri, bez kojih ona ne bi opstala - kaže akademik i Matičin predsednik Čedomir Popov. - Matica se skoro dva veka uporno razvijala kao velika nacionalna institucija, zahvaljujući naporima hiljada njenih saradnika da bi danas bila svojevrstan institut za intelektualnu sintezu, jedinstven u našem narodu i inspirativan i za neke druge narode.
Oko 87 odsto prihoda Matici danas obezbeđuju republika, pokrajina i Grad Novi Sada, a preostalih 13 procenata “matičari” zarađuju prodajom knjiga i izdavanjem zemljišta i prostorija, nastojeći da održe kontinuitet u radu svih sedam odeljenja, kao i Biblioteke i Galerije Matice srpske.
U prošlosti je Matica srpska zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a potom i SANU, odigrala kapitalnu ulogu na kulturnom objedinjavanju i afirmaciji srpskog naroda kao svesrpska nacionalna institucija. Bila je jedno od najsnažnijih središta borbe za podizanje i čuvanje nacionalne svesti i duhovnog jedinstva celog srpskog naroda, a za to se borila i bori samo jednim sredstvom - kulturom.
S tim ciljem razvijena je bogata izdavačka delatnost čiju je osnovu činio čuveni “Letopis”, pokrenut 1824. godine. Docnije su nastale brojne edicije, a među njima i jedna sa naglašenom prosvetiteljskom ulogom koja je nosila naziv “Knjige za narod”. Od četrdesetih godina XIX veka stvarani su uslovi za bavljenje naukom. Tada je formirana Biblioteka sa knjižnim fondovima iz različitih naučnih oblasti i zbirka rukopisa. Danas Matica srpska ima oko 2.000 saradnika. Oni su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru Odeljenja za književnost i jezik, Leksikografskog odeljenja, Odeljenja za društvene nauke, Odeljenja za prirodne nauke, Odeljenja za likovne umetnosti, Odeljenja za scenske umetnosti i muziku i Rukopisnog odeljenja.
Saradnici pripremaju priloge za deset Matičinih naučnih časopisa i rade na pripremi publikacija od kapitalnog značaja za srpsku kulturu i nauku, kao što su Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik, Rečnik srpskog jezika, Pravopis... U proteklih 185 godina Matica je iznedrila dve ustanove najvišeg nacionalnog ranga - Biblioteku sa 3,5 miliona knjiga i Galeriju sa više od 6.000 eksponata.
Stara zgrada Matice Srpske i zgrada galerije
Značajan datum u dičnoj istoriji Matice bila je 1864. godina kada je njeno blago od knjiga i umetničkih slika, parobrodom iz peštanskog “Tekelijanuma” preseljeno u novosadski “Platoneum”. Dolazak broda sa Matičinom imovinom, u Novom Sadu je oglašen pucanjem prangija i službom u crkvama. Grad je tada dobio i drugo ime “Srpska Atina”, jer su se oko Matice srpske okupljali najobrazovaniji i najmudriji Srbi.
U svojoj 185 godina dugoj istoriji, Maticu srpsku predvodilo je 29 predsednika i 21 sekretar. Na njih danas sećaju uljani portreti čiju kolekciju Matica ljubomorno čuva i izlaže samo u posebnim prilikama.
Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske
Izložba Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske, organizovana povodom 185. godišnjice te novosadske ustanove kulture, otvorena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu.
Na izložbi su predstavljene 82 slike i tri skulpture ličnosti koje su obeležile istoriju Matice srpske, od njenih osnivača, odnosno predsednika i sekretara te ustanove, sve do njenih dobrotvora, poput Marije Trandafil i Save Tekelije.
Izloženi su i rukopisi koji svedoče o istorijatu najstarije srpske ustanove kulture, kao i ordenje i odlikovanja, rekla je na svečanosti upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević.
Dani Matice srpske
utorak, 15. II 19.00 Otvaranje Dana Matice srpske i izložbe
petak, 18. II 12.00 Matica srpska juče, danas, sutra
sreda, 23. II 12.00 Naučna odeljenja Matice srpske
petak, 25, II 12.00 Pravopisna i filološka izdanja
utorak, 1. III 12.00 Leksikografska izdanja Matice srpske
petak, 4. III 12.00 Dan rukopisnog odeljenja Matice srpske
utorak, 8. III u 12.00 Dan Biblioteke Matice srpske
sreda, 9. III u 12.00 Dan galerije Matice srpske
petak, 11. III u 12.00 Dan Izdavačkog centra Matice srpske
utorak, 15. III u 19.00 Svečano zatvaranje i koncert
I one davne 1826. godine kada ju je uz pomoć umnih i bogatih Srba, poput prvog srpskog doktora pravnih nauka Save Tekelije, osnovao srpski političar i pisac Jovan Hadžić u Pešti, u tadašnjoj Ugarskoj, Matica srpska imala je samo jedan cilj - da objavljuje dobre knjige. I da tako uzvisi svest svog naroda i približi ga Evropi. I tada je, a i danas funkcioniše i opstaje po modelu “košnice”.
- Košnicu s jedne strane čine država i prosvetitelji, a s druge dobrotvori i finansijeri, bez kojih ona ne bi opstala - kaže akademik i Matičin predsednik Čedomir Popov. - Matica se skoro dva veka uporno razvijala kao velika nacionalna institucija, zahvaljujući naporima hiljada njenih saradnika da bi danas bila svojevrstan institut za intelektualnu sintezu, jedinstven u našem narodu i inspirativan i za neke druge narode.
Oko 87 odsto prihoda Matici danas obezbeđuju republika, pokrajina i Grad Novi Sada, a preostalih 13 procenata “matičari” zarađuju prodajom knjiga i izdavanjem zemljišta i prostorija, nastojeći da održe kontinuitet u radu svih sedam odeljenja, kao i Biblioteke i Galerije Matice srpske.
U prošlosti je Matica srpska zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a potom i SANU, odigrala kapitalnu ulogu na kulturnom objedinjavanju i afirmaciji srpskog naroda kao svesrpska nacionalna institucija. Bila je jedno od najsnažnijih središta borbe za podizanje i čuvanje nacionalne svesti i duhovnog jedinstva celog srpskog naroda, a za to se borila i bori samo jednim sredstvom - kulturom.
S tim ciljem razvijena je bogata izdavačka delatnost čiju je osnovu činio čuveni “Letopis”, pokrenut 1824. godine. Docnije su nastale brojne edicije, a među njima i jedna sa naglašenom prosvetiteljskom ulogom koja je nosila naziv “Knjige za narod”. Od četrdesetih godina XIX veka stvarani su uslovi za bavljenje naukom. Tada je formirana Biblioteka sa knjižnim fondovima iz različitih naučnih oblasti i zbirka rukopisa. Danas Matica srpska ima oko 2.000 saradnika. Oni su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru Odeljenja za književnost i jezik, Leksikografskog odeljenja, Odeljenja za društvene nauke, Odeljenja za prirodne nauke, Odeljenja za likovne umetnosti, Odeljenja za scenske umetnosti i muziku i Rukopisnog odeljenja.
Saradnici pripremaju priloge za deset Matičinih naučnih časopisa i rade na pripremi publikacija od kapitalnog značaja za srpsku kulturu i nauku, kao što su Srpska enciklopedija, Srpski biografski rečnik, Rečnik srpskog jezika, Pravopis... U proteklih 185 godina Matica je iznedrila dve ustanove najvišeg nacionalnog ranga - Biblioteku sa 3,5 miliona knjiga i Galeriju sa više od 6.000 eksponata.
Stara zgrada Matice Srpske i zgrada galerije
U svojoj 185 godina dugoj istoriji, Maticu srpsku predvodilo je 29 predsednika i 21 sekretar. Na njih danas sećaju uljani portreti čiju kolekciju Matica ljubomorno čuva i izlaže samo u posebnim prilikama.
Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske
Izložba Portreti časnika i dobrotvora Matice srpske, organizovana povodom 185. godišnjice te novosadske ustanove kulture, otvorena je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu.
Na izložbi su predstavljene 82 slike i tri skulpture ličnosti koje su obeležile istoriju Matice srpske, od njenih osnivača, odnosno predsednika i sekretara te ustanove, sve do njenih dobrotvora, poput Marije Trandafil i Save Tekelije.
Izloženi su i rukopisi koji svedoče o istorijatu najstarije srpske ustanove kulture, kao i ordenje i odlikovanja, rekla je na svečanosti upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević.
utorak, 15. II 19.00 Otvaranje Dana Matice srpske i izložbe
petak, 18. II 12.00 Matica srpska juče, danas, sutra
sreda, 23. II 12.00 Naučna odeljenja Matice srpske
petak, 25, II 12.00 Pravopisna i filološka izdanja
utorak, 1. III 12.00 Leksikografska izdanja Matice srpske
petak, 4. III 12.00 Dan rukopisnog odeljenja Matice srpske
utorak, 8. III u 12.00 Dan Biblioteke Matice srpske
sreda, 9. III u 12.00 Dan galerije Matice srpske
petak, 11. III u 12.00 Dan Izdavačkog centra Matice srpske
utorak, 15. III u 19.00 Svečano zatvaranje i koncert
Нема коментара:
Постави коментар