Medalja za hrabrost Miloš Obilić opet će zasijati na grudima junaka. Predsednik Srbije Boris Tadić dodeliće na Dan državnosti prva ova odlikovanja na osnovu novog zakona.
Jedno od najstarijih znamenja u srpskom narodu ima tradiciju dugu 170 godina. Po novom zakonu ovo odličje ima dva stepena (zlatna i srebrna medalja) i dodeljuje se za dela u kojima je do snažnog izražaja došla lična hrabrost ili za dela u kojima su u izuzetno opasnim situacijama spasavani ljudski životi ili materijalna dobra.
Dodeljivanje ovog značajnog priznanja seže duboko u prošlost. Medalja za hrabrost bilo je prvo odlikovanje svih Južnih Slovena, koje je ustanovio Petar II Petrović Njegoš 1841. godine. Šest godina kasnije ustanovio je Zlatnu medalju Obilića. Prema tom nazivu i u Kraljevini Srbiji ustanovljena je medalja za hrabrost Miloš Obilić, 1913. godine. Medalja istog naziva postojala je i u ordenskom sistemu Kraljevine Jugoslavije, kao i u SRJ pod imenom Veliko odlikovanje medalja Obilića.
- U Prvom balkanskom ratu konstatovano je da treba da se obnovi status medalje za hrabrost koja je postojala još u vreme kralja Milana - objašnjava Dragomir Acović, počasni predsednik Srpskog heraldičkog društva. - Tada je ta nova medalja, čije je rešenje radio čuveni vajar Đoka Jovanović, na licu imala lik žene. Neke javne ličnosti, kao i ratnici, pobunili su se što junaci dobijaju ženski lik za hrabrost. Zbog toga je 1913. godine, u Drugom balkanskom ratu, promenjen nacrt medalje i na nju stavljen lik Miloša Obilića.
Medalja za hrabrost sa likom Miloša Obilića ostala je neizmenjena sve dok je postojala Kraljevina Srbija i posle Kraljevina Jugoslavija. Dodeljivana je do kraja Drugog svetskog rata, a uručivala je republička vlada u izbeglištvu.
- Kada su komunisti došli na vlast, ugašena su sva stara odlikovanja - nastavlja Acović. - Donet je novi propis, po kome su samo nosioci Crnogorske medalje Obilića imali određena prava i beneficije. Nije bilo nijednog odlikovanja koje bi se zvalo po Milošu Obiliću dok nisu u Republici Srpskoj 1993. osnovali orden ovog srpskog junaka. Kod nas se on ponovo pojavio 1998, kada je donet Zakon o odlikovanjima. Tada nije tretiran kao medalja, već kao veliko odlikovanje.
Smisao je bio da je to nagrada za jedinstvena dela koja ima prednost nad bilo kojim ordenom ili medaljom. Umesto na traci i na grudima, nosila se na traci oko vrata. Sada se izvorna tradicija nastavlja i ova ugledna medalja dodeljivaće se svake godine na Sretenje, 15. februara.
JUNACI U STROJU
Kada je medalja Obilić ustanovljena u Crnoj Gori to je bilo veoma veliko i ugledno odlikovanje koje se dodeljivalo na poseban način - kaže Acović. - Postrojila bi se jedinica, pa bi ratnici sami između sebe izvikivali ko je dostojan da dobije medalju. Imala je ogroman ugled i nesporan značaj i jako retko se dodeljivala.
Srbija ima i šest ordena
Savetnik predsednika Tadića i predsednik Komisije za odlikovanja Trivo Inđić objašnjava da, pored medalje, Srbija ima i šest ordena.
- Orden Republike Srbije ima dva stepena i dodeljuje se predsednicima država ili vlada. Tri stepena ima Orden srpske zastave, koji predsednik dodeljuje za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa između Republike Srbije i drugih država, a za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i građana zaslužuje se orden Karađorđeve zvezde - objašnjava Inđić. On dodaje da se za „naročite zasluge u oblasti javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti“ dodeljuje Sretenjski orden, koji takođe ima tri stepena.
- Za zasluge u izgradnji sistema odbrane ili u komandovanju i rukovođenju vojnim jedinicama predsednik dodeljuje Orden belog orla s mačevima. A za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti nagrađuje se Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost - kaže Inđić.
Vlada Srbije je na nedavnoj sednici usvojila Uredbu za uručivanje, nošenje i isticanje odlikovanja. Kako je propisano, ordeni i medalje nose se na levoj strani grudi, strani ordeni se postavljaju iza srpskih, oni višeg stepena iznad onih nižeg ranga. Dobitnici ordenja mogu na reveru da nose i minijature, zamene za odlikovanja, čiju izradu sami plaćaju.
Srpska odlikovanja
Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“ dodeljuje se u dva stepena (zlatna i srebrna), za dela u kojima je do snažnog izražaja došla lična hrabrost ili u kojima je u izuzetno opasnim situacijama u spasavanju ljudskih života ili materijalnih dobara ispoljena izvanredna hrabrost i samopregor.
Medalja za zasluge (dva stepena) dodeljuje se za izuzetne zasluge i postignute rezultate u svim oblastima života i rada.
Medalja za revnosnu službu (zlatna i srebrna) dodeljuje se za zasluge i izuzetne rezultate pokazane u obavljanju dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti.
Jedno od najstarijih znamenja u srpskom narodu ima tradiciju dugu 170 godina. Po novom zakonu ovo odličje ima dva stepena (zlatna i srebrna medalja) i dodeljuje se za dela u kojima je do snažnog izražaja došla lična hrabrost ili za dela u kojima su u izuzetno opasnim situacijama spasavani ljudski životi ili materijalna dobra.
Dodeljivanje ovog značajnog priznanja seže duboko u prošlost. Medalja za hrabrost bilo je prvo odlikovanje svih Južnih Slovena, koje je ustanovio Petar II Petrović Njegoš 1841. godine. Šest godina kasnije ustanovio je Zlatnu medalju Obilića. Prema tom nazivu i u Kraljevini Srbiji ustanovljena je medalja za hrabrost Miloš Obilić, 1913. godine. Medalja istog naziva postojala je i u ordenskom sistemu Kraljevine Jugoslavije, kao i u SRJ pod imenom Veliko odlikovanje medalja Obilića.
- U Prvom balkanskom ratu konstatovano je da treba da se obnovi status medalje za hrabrost koja je postojala još u vreme kralja Milana - objašnjava Dragomir Acović, počasni predsednik Srpskog heraldičkog društva. - Tada je ta nova medalja, čije je rešenje radio čuveni vajar Đoka Jovanović, na licu imala lik žene. Neke javne ličnosti, kao i ratnici, pobunili su se što junaci dobijaju ženski lik za hrabrost. Zbog toga je 1913. godine, u Drugom balkanskom ratu, promenjen nacrt medalje i na nju stavljen lik Miloša Obilića.
Medalja za hrabrost sa likom Miloša Obilića ostala je neizmenjena sve dok je postojala Kraljevina Srbija i posle Kraljevina Jugoslavija. Dodeljivana je do kraja Drugog svetskog rata, a uručivala je republička vlada u izbeglištvu.
- Kada su komunisti došli na vlast, ugašena su sva stara odlikovanja - nastavlja Acović. - Donet je novi propis, po kome su samo nosioci Crnogorske medalje Obilića imali određena prava i beneficije. Nije bilo nijednog odlikovanja koje bi se zvalo po Milošu Obiliću dok nisu u Republici Srpskoj 1993. osnovali orden ovog srpskog junaka. Kod nas se on ponovo pojavio 1998, kada je donet Zakon o odlikovanjima. Tada nije tretiran kao medalja, već kao veliko odlikovanje.
Smisao je bio da je to nagrada za jedinstvena dela koja ima prednost nad bilo kojim ordenom ili medaljom. Umesto na traci i na grudima, nosila se na traci oko vrata. Sada se izvorna tradicija nastavlja i ova ugledna medalja dodeljivaće se svake godine na Sretenje, 15. februara.
JUNACI U STROJU
Kada je medalja Obilić ustanovljena u Crnoj Gori to je bilo veoma veliko i ugledno odlikovanje koje se dodeljivalo na poseban način - kaže Acović. - Postrojila bi se jedinica, pa bi ratnici sami između sebe izvikivali ko je dostojan da dobije medalju. Imala je ogroman ugled i nesporan značaj i jako retko se dodeljivala.
Srbija ima i šest ordena
Savetnik predsednika Tadića i predsednik Komisije za odlikovanja Trivo Inđić objašnjava da, pored medalje, Srbija ima i šest ordena.
- Orden Republike Srbije ima dva stepena i dodeljuje se predsednicima država ili vlada. Tri stepena ima Orden srpske zastave, koji predsednik dodeljuje za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa između Republike Srbije i drugih država, a za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i građana zaslužuje se orden Karađorđeve zvezde - objašnjava Inđić. On dodaje da se za „naročite zasluge u oblasti javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti“ dodeljuje Sretenjski orden, koji takođe ima tri stepena.
- Za zasluge u izgradnji sistema odbrane ili u komandovanju i rukovođenju vojnim jedinicama predsednik dodeljuje Orden belog orla s mačevima. A za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti nagrađuje se Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost - kaže Inđić.
Vlada Srbije je na nedavnoj sednici usvojila Uredbu za uručivanje, nošenje i isticanje odlikovanja. Kako je propisano, ordeni i medalje nose se na levoj strani grudi, strani ordeni se postavljaju iza srpskih, oni višeg stepena iznad onih nižeg ranga. Dobitnici ordenja mogu na reveru da nose i minijature, zamene za odlikovanja, čiju izradu sami plaćaju.
Srpska odlikovanja
Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“ dodeljuje se u dva stepena (zlatna i srebrna), za dela u kojima je do snažnog izražaja došla lična hrabrost ili u kojima je u izuzetno opasnim situacijama u spasavanju ljudskih života ili materijalnih dobara ispoljena izvanredna hrabrost i samopregor.
Medalja za zasluge (dva stepena) dodeljuje se za izuzetne zasluge i postignute rezultate u svim oblastima života i rada.
Medalja za revnosnu službu (zlatna i srebrna) dodeljuje se za zasluge i izuzetne rezultate pokazane u obavljanju dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti.
Нема коментара:
Постави коментар